Igre 
Dečak u Ohaju umro nakon TikTok izazova, incidenti i u regionu: Granice neophodne, ali deca moraju da razumeju mreže
Komentari22/04/2023
-21:48
Jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu, TikTok, sve češće se vezuje sa brojne incidente koji često uključuju decu. Borba za pratiocima, popularnošću i lajkovima vremenom je postala sve ozbiljnija kako kod nas, tako i u svetu, aneretko je razlog zato što deca završavaju u bolnicama, ozbiljno povređena ili čak i gore.
Jedna od poslednjih primera stigao je iz Čikaga gde su prošlog vikenda stotine tinejdžera divljale ulicama, jurili prolaznike i uništavali automobile, autobuse i razbijali prozore, dok je daleko dramatičniji zabeležen u Ohaju gde je trinaestogodišnjak umro je nakon što je popio veliku količinu antihistaminika, pokušavajući da ispuni opasan TikTok izazov koji kruži internetom.
Džejkob Stivens je učestvovao u TikTok izazovu sa nekim prijateljima kod kuće kada je progutao antihistaminik i bio je na respiratoru skoro nedelju dana pre nego što je umro, navodi se na GoFundMe nalogu njegove porodice.
Međutim, i u našem regionu je bilo primera koji su skrenuli pažnju medija i stručne javnosti.
Osmoro učenika osmog razreda u Stanarima, u Bosni i Hercegovini, početkom meseca povređeno u jednom od TikTok izazova pod nazivom "krvavi novac". Na sreću, ozbiljnijih posledica nije bilo ali su deca, kako je rekao ranije direktor ove škole, svakako upućena na savetodavni rad sa pedagozima.
Međuitim ovaj slučaj nije usamljen. Još jedan izazov sa TikToka bio je popularan prošle godine u našem regionu. Tada su korisnici Tvitera upozoravali na činjenicu da se dešavalo da deca na putu Sisak - Zagreb nenajavljeno istrčavaju i rade sklekove dok ih njihovi drugovi snimaju.
Zbog niza incidenata koji se vezuje za mlade, i sam TikTok je posvetio im je posebnu pažnju. Radeći istraživanje prošle godine zaposleni u ovoj komapniji su utvrdili da na pet tinejdžera, koji učestvuju u online izazovima, jedan od njih učestvuje i u ovakvim aktivnostima.
Povezane vesti
Jednostavno, aplikacija ima takav algoritam da koristniku izlazi ono što inače pretražuje i šta ga zanima. Tako deca lako mogu da dođu do potencijalno štetnog sadržaja. Upravo ovo je i bio jedan od razloga da ova društvena mreža sastavi i uputstvo kako prepoznati potencijalno opasne snimke na ovoj mreži.
Uprkos svemu tome, stručnjaci smatraju da je ne treba svaljivati potpunu krivicu na TikTok ili bilo koju drugu društvenu mrežu, već navode da je ključno i to da deca pre nego što krenu da ih koriste, treba da ih razumeju i znaju šta je dobar, a šta loš sadržaj koji im se ovde prezentuje.
Oni ukazuju i na činjenicu da su ove aplikacije vremenom postale i deo naše relanosti pa je zbog toga i jako važno kako se koriste.
Da li su deca svesna moći i uticaja društvenih mreža i sadržaja na njima?
U svakom slučaju nesporno je da na ovim mrežama ima dosta sadržaja koje su kreirali i u kojima su učestovala upravo deca, a neka od njih nikako nisu primerena njihovom uzrastu.
Neurolog Gorica Đokić objašnajva za Euronews centar da je činjenica da je sadržaj na njima jako raznolik, ali navodi da ga ne treba generalizovati.
"Suština je tome tome šta smo mi uradili sa decom do tog adolescentnog perioda i na koji način smo ih usmerili ka životu. Nije suština u društvenim mrežama i nije suština da im bilo šta zabranimo. Sve zavisi od roditelja, dece i odnosa, pa i korišćenje ovakvih aplikacija", rekla je ona.
Sa njom se slaže i psiholog Leo Ivanišević koji navodi da sadržaji na mrežama, pa i TikToku, variraju - od onih smešnih i naivnih do onih opasnih.
Euronews
Povezane vesti
"Nije sam sadržaj i priroda društvene mreže nešto što je problem. Problem je u tome što postoji trenutak da to dete odluči da ugrozi sebe i to zbog malo lajkova, određene količine pažnje i socijalne validacije. Za neke su ti izazovi glupi i ne gledaju ih, za njih to nije opasno. Međutim, za nekog drugog, zavisno od toga u kakvim životnim okolnostima se nalazi, može da bude jako opasno", objašnjava on.
Ivanišević navodi da upravo nekoliko ključnih stvari ukazuje na to od čega zavisi da će dete da se usudi da ugrozi svoj ili tuđi život zarad određene popularnosti u internet svetu.
"U suštini sva deca su podložna tome, ali možemo da izdvojimo nekoliko stvari koje su presudne. Kao prvo, još uvek nisu formirane norme ponašanja pa vi lako možete da upadnete u zabludu kada gledate neke sadržaje na mrežama. Vidite da neka grupa radi nešto i pomislite da je to normalno. Tome doprinosi i činjenica da su deca tek u fazi da usvajaju norme. Druga stvar je strah od propuštanja. Boje se da ne budu isključeni zato što nisu učestovali u nekom izazovu. Treće je potreba za pripadanjem. Oni žele da budu deo neke sredine", navodi on.
Povezane vesti
U svemu tome, navodi, važnu ulogu ima i činjenica da je njihov mozak tek u razvoju i da oni jednostavno samo prihvataju sadržaj koji im se plasira.
"Tu imamo i jednu biološku stvar, a to je da se kod dece još uvek razvija prefrontalni korteks, deo mozga koji je zadužen za kritičko razmišljanje, prosuđivanje, projektovanje u budućnosti, razmišljanje o uzrocima i posledicama. I još jedna stvar je jako važna a to je da je deci potrebna validacija - prihvatanje koje dobijamo putem tih lajkova", rekao je on.
Đokić se na ovo nadovezuje rekavši da tek 26. godina života može na neki način da se definiše kao period kada je osoba potpuno zrela i ima izgrađen stav o nečemu, kao i da svi oni koji se bave mrežama na određeni način jesu svesni toga.
"Ti neuronski krugovi završavaju svoj razvoj sa prefrontalnim i frontalnim korteksom oko 26. godine i to je neki period kada možemo da kažemo u fizičkim i psihičkim granicama, kada se otprilike završava adolescencija. Do tog perioda deca jesu ranjiva. Svako ko kreira društvene mreže sigurno to zna", dodala je.
Ne treba sve doživljavati crno ili belo
Stručnjaci navode da ne treba sve gledati jednostrano, ali i to da je postavljanje granica jako važno. Naime, Đokić navodi da je ona, pored toga što je neurolog, takođekorisnica društvenih mreža na kojima je uvidela da one mogu da imaju i edukativni karatkter. Ona dodaje da TikTok-u ne treba odamah pripisivati epitet loše plaforme.
"TikTok nije negativna platforma. Uvek je do ljudi, nikada nije do platforme. Ovde ima i dosta pametnih sadržaja. Na primer, ja se nikada ne bih bavila astrofizikom da nisam slušala moju prijateljicu Tijanu. Ja ni decu ne bih potcenjivala toliko. Ono što je suština je da deca koja su sklona da imaju potrebnu da dobiju validaciju i da su spremna da rade nešto što nije dobro zarad nje. Ona koja nemaju potvrdu od strane roditelja, okoline ili drugova su zapravo krizna i iz tog ugla treba posmatrati problem", kaže.
Objašnjava da stvarima treba dati širi kontekst, jer na mnoge od njih ne možemo da utičemo.
"Ne možemo nekom da odredimo kako će da se ponaša i šta će da radi. Naše je da kanališemo, a to zapravo znači vaspianje. Deca imaju pravo da se osećaju skrajnuto, da budu anksiozna ili depresivna, a naše je da razgovaramo sa njima, da ih saslušamo i ako treba potražimo pomoć", rekla je ona.
Nataša Kovačević influenserka i digitalna autorka iz Podgorice navela je da su roditelji ti koji su ključni u tome kako će se njihova deca ponašati i na društvenim mrežama.
"Naša ružna navika je da uzmemo telefon odmah nakon buđenja i to ima uticaja i na našu funkcionalnost. Cela onlajn sfera našeg života je toliko uzela maha i pitanje za sve nas, i roditelje i one koji to nisu, kako od interneta uzeti samo one benefite koje nam daje, a ostale aspekte nekako kontrolisati? Činjenica je da je moj posao vezan za onlajn sferu, moji sinovi koriste mreže takođe, ali kako ja starim, stare i oni pa je pitanje koliko će oni o svemu tome da znaju za koju godinu a koliko ja", rekla je.
Da je uloga roditelja važna i u ovom segmentu, potvrđuje i psihijatar Irena Đorđević koja je za Tanjug navela da je veliki problem u tome što postoji veliki jaz između generacija. Kako objašnjava, problem je i u tom što roditelji često imaju veliki otpor prema društvenim mrežama koje nisu njima bliske.
"Roditelji nisu sigurni na koji način da pristupe deci u tim situacijama. Važno je da roditelji sami razumeju koje su prednosti mreža koje su deci privlačne da upravo zahvaljujući njima deca takođe mogu mnogo više da budu pod budnim okom roditelja", rekla je ona.
Gde je granica?
Shodno svemu ovome, postalja se pitanje gde je crvena linija i da li roditelji imaju pravo da u svrhu prevencije koriste mreže na taj način što će i špijunirati svoju decu?
Kovačević navodi da deca ne treba da budu pod rodilteljskim nadzorom sve vreme, već da oni uz poštovanje određenih granica treba da dozvole da se ona sama razvijaju shodno savremenom svetu i tehnologijama.
"Postavlja se pitanje da li imamo pravo da decu odgajamo u vremenu u kom smo mi odrastali i uskratimo im ono što rade njihovi vršnjaci, jer na taj način im opet uskraćujemo osećaj pripadnosti", kaže ona.
Đokić dodaje da su vaspitanje i razgovor ključni u svemu pa i u korišćenju društvenih aplikacija. Kaže da jedino tako roditelji mogu da utiču na decu i njihovo ponašanje u onlajn životu.
"Sve počinje od vaspitanja i naše je da vaspitavamo decu najbolje što umemo. Svako greši, ali suštinski je ljudski reći detetu da smo pogrešili ukoliko se to desi. Mi smo, hteli to da priznamo ili ne, okruženi izazovima zavisnosti - od svake moguće marketinške kampanje, do kladionica na svakom ćošku, ali sve zavisi od nas", rekla je ona.
Euronews
Ivanišević dodaje da se često mreže i mnoge druge okolonosti u kojma se deca deca nalaze, koriste za pravan kada dođe do nekog nihovog nepoželjnog ponašanja.
On smatra da je često koren problema malo dublje od TikToka ili nekih drugih aplikacija i da može da se desi da oni nekada predstavljaju okidač za problem.
"U ovakvim pričama uvek pokušavamo da okrenemo priču da nam npr. TikTok uništava decu, ili da su tu presudne televizija ili ulica. Ta deca su bila u nekom kontekstu pre nego što su naišla na sve te stvari i neće svakoga uništiti. Imam utisak da roditelji često žele da svale odgovornost na te neke loše uticaje, a ustvari se oni nisu bavili time šta se u životu njihove dece dešava", rekao je.
Inače, što se konkretno TikToka tiče, iz Nacionalnog kontakt centa su ranije za Euronews Srbija rekli da jedna od stvari koje roditelji mogu da urade je obrate pažnju na ponašanje njhove dece na mrežama. Oni su tada naveli da na njhovom sajtu postoje i smernice o tome kako ih mogu kontrolisati.
O jednoj i drugoj strani medalje koja se vezuje za TikTok aplikaciju i o tome kako utiče na mlade za Euronews Srbija je govorila i astrofizičarka i tiktokerka Tijana Prodanović. U posebnom videu pogledajute razgovor sa njom.
Komentari (0)