Napadi pasa (ne)rešiv problem: Propusta ima u nadležnim službama, ali odgovornost leži i na celokupnom društvu

Na godišnjem nivou u Srbiji se, prema podacima organizcije za brigu o životinjama ORKA, beleži oko 12.000 napada pasa na ljude. I za nepuna tri meseca ove godine zabeleženo je više napada pasa kako vlasničkih, tako i lutalica, od kojih je jedan bio sa smrtnim ishodom. Svaki od ovih nemilih događaja prati veliko uznemirenje javnosti i pitanje ko je odgovoran. Odgovor, smatraju stučnjaci, leži u neusaglašenosti između propisanih normi i njihovog poštovanja. Propusta ima i u nadležnim službama, ali odgovornost leži i na celokupnom društvu, a posebno vlasnicima.

U prethodnih nekoliko dana u Novom Pazaru desila su se dva napada u kojima su dve žene zadobile povrede. U jednom je povređena trudnica koju su izujedali napušteni psi u blizini Opšte bolnice, dok je u drugom u napadu profesorka biologije završila sa slomljenom rukom.

Meta pasa u dva navrata bila su i deca. Napušteni psi izujedali su dečaka u dvorištu jedne škole u beogradskom naselju Rakovica, a u Jakovu je više ugriznih rana zadobila jedna devojčica. Nju su napali vlasnički psi. 

Najtragičnije posledice imao je napad pasa koji početkom ove godine, u kome je smrtno stradao novinar Vladan Radosavljević, dok je njegova supruga povređena. Njih su napala tri vlasnička psa, a u istrazi se ispostavilo da to nije bio prvi put. 

Ovo su samo neki od slučajeva koji su ispraćeni u medijima, a slični incidenti dešavaju se iz godine u godinu uprkos postojanju zakonske regulative. Srbija je donela zakon o dobrobiti životinja, Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, na nivou lokalnih samouprava postoje odluke od držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca, kojima su propisani načini držanja pasa, obaveze vlasnika, kao i kazne za nepoštovanje propisa.

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su da s jedne strane incidenti koji se dešavaju ukazuju da postoje manjkavosti u sistemu, ali da smo sa druge strane kao društvo zakazali jer se bavimo ovom problematikom tek u momentima kada do incidenata dođe. Poštovanje propisanih normi, veća kontrola i nadzor, edukacija stanovništva, ali pre svega odgovorno vlasništvo, ključ su za rešenje ovog problema.

Korak ka rešenju - registracija vlasništva i  nadzor

Profesorka na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Marijana Vučinić za Euronews Srbija ranije je rekla da u celoj državi nedostaje registracija vlasnika i registracija pasa i da od toga treba početi. To bi, kako kaže, poprilično rešilo problem.

"Naš zakon kaže da psi treba da se identifikuju mikročipom. Kada se pas mikročipuje on ulazi u registar u kome su i podaci o vlasniku.  Potom se vlasniku za koga je procenjeno da je njegov pas opasan pas naloži kako da ga drži. Tada bismo mogli da rešimo i problem pasa lutalica i ostalo", kaže ona. 

Dodaje da ne može da kaže da se društvo i sistem ne trude da to srede, ali da su to vrlo lagani i slabi pomaci i da je potrebno napraviti službu u svakoj opštini koja bi radila sa vlasnicima. 

Nenad Milojević, međunarodni kinološki sudija za rad školovanih-službenih pasa, za Euronews Srbija kaže da u ovom trenutku u Srbiji Nemamo na jednom mestu bar približno tačan broj jedinki pasa, već su u opticaju samo različite procene, što samo za sebe govori da je u suštini problem višeslojan.

Nedostatak inspektora

"To zahteva i našu reakciju na više frontova, pa je tako i treba posmatrati, od lične do kolektivne reakcije i odgovornosti. Na ličnom nivou, svi treba da krenemo od adekvatne brige prema svom psu, od edukacije i odgovornog vlasništva, a na kolektivnom od unapređenja legislative do kolektivnog podizanja svesti građana o psima", kaže on. 

Goran Urošević iz Kluba dresera i vodiča službenih pasa "Policajac" objašnjava da veterinarska inspekcija izlazi na teren tek ako postoji prijava komšija, prolaznika, komunalne milicije, policije ili neke druge službe.

Međutim, veterinarskih inspektora je, prema rečima profesorke Vučinić, malo i njih, kaže, ne treba kriviti. 

"Oni kontrolišu sve od koka nosilja do pasa, pa pse u prihvatilištu, pa pse u odgajivačnicama, u higijenskim salonima, pansionima. Za njih je puno da idu i da kontrolišu privatne vlasnike", navodi ona.

Da kada je država i administracija u pitanju imamo jedan realan problem koji treba da uvažimo a to je broj inspektora, smatra i Milojević.

“To ne znači da je odgovornost države i administracije anulirana, nego samo da moramo da budemo svesni da, ako u ovom trenutku svi inspektori izađu na teren, imaćemo pregršt napisanih kazni a to će kroz vreme jenjavati i vratićemo se na staro posle izvesnog vremena. Uloga države, kao regulatornog tela, da, između ostalog, i kontroliše i piše prijave, ali pre prijave bi trebalo upoznati građane sa njihovim obavezama, pa dati upozorenja i slično, a ne odmah kažnjavati. To bi sve pomoglo, ali ja sam ubeđen da odgovorno vlasništvo kreće od nas samih", ističe on. 

Urošević ističe da bi na ovom polju možda trebalo ići u pravcu formiranja policije za životinje, tzv. "animal police".

"Pod uslovom da ta policija za životinje dobije adekvatna ovlašćenja u skladu sa zakonom, da je vezana sa azilima, ili veterinarskom inspekcijom - mislim da bi to moglo ići u dobrom pravcu. To traži određene troškove, uspostavljanje sistema rada, kontrole, finansiranja, što je najčešće prepreka za formiranje tih službi koje bi se bavile tim stvarima. Time bi se trebalo konstantno baviti. Treba da postoji podrška društva, podrška vlasti, ako zakonodavac i država ne prate to onda ništa do kraja ne može da bude dobro jer se svodi na pojedinca, a kad je nešto na pojedincu onda je stvar dobre volje", ističe on. 

Imamo zakone, ali ih malo ko poštuje - ključ u odgovornom vlasništvu

Milojević kaže da je ovo samo jedan segment društva u kome postoji neusaglašenost između propisane norme i njenog poštovanja.

"Kao i u nekim drugim oblastima i ovde možemo govoriti o različitim vidovima neusaglašenosti koje u svom zbiru ili svaka za sebe daju sliku koja pod uticajem medija, može biti prenaglašena i iskrivljena, pa još više dobija na aktuelnosti i značaju bez obzira na to kolika je njena realna društvena opasnost. Kada govorimo o psima primarni odgovor leži u vlasniku jedinke i on najviše može da učini da se broj incidenata značajno smanji. Našim odgovornim ponašanjem, bez obzira na to da li imamo psa ili ne, i našom angažovanošću da pomognemo društvu u ovoj oblasti problem bi mogao doći na nivo, nazovimo to, samo sporadičnih incidenata", kaže Milojević.

Međutim vlasnika koji se ponašaju odgovorno i poštuju pravilnik je, prema rečima profesorke Vučinić vrlo malo. 

"Postoji pravilnik o opasnim psima on je sasvim u redu, ali niko ga ne poštuje i niko ne kontroliše njegovo sprovođenje i tu nastaju osnovni problemi. Mislim da je teška kriza morala kod nas doprinela tome da zatvaramo oči pred svim što se dešava i otvorimo ih samo kad neko smrtno nastrada", navodi ona.

Da je društvena odgovornost jedan od ključeva rešenja smatra i Goran Urošević iz Kluba "Policajac" koji je ovlašćeni trener pasa.

"Putokaz za sve nas bi možda bio više edukacije budućih i trenutnih vlasnika pasa o svemu šta pas može da učini", naglašava on.

A edukacija i pozivanje na odgovornost vlasnika, kao i registar jedinki ključ su i za smanjenje i populacije pasa lutalica, smatraju upućeni.

Da li su kazne rešenje?

Profesorka Vučinić kaže da su se kod nas kazne pokazala kao odlična mera za korekciju ponašanja i odgovornosti. Pravilnikom o načinu držanja pasa predviđene su i kazne za povrede koje nekom nanese vlasnički pas, koje mogu biti novčane u rasponu od 2.500 do 75.000 dinara, ali i kazna zatvora od jedne do osam godina.

Milojević smatra da bi strože kazne mogle izazvati kontraefekat, te da je primarno raditi na edukaciji vlasnika i budućih vlasnika, ali i postupajućih državnih službenika. Dodaje da bi svako od nas trebalo da preuzme odgovornost za svoje postupke. 

"Prvo bi trebalo da preispitamo svoju želju i moogućnost da imamo ljubimce, da li smo spremni da izdvojimo dovoljno vremena za psa. Odgovorno vlasništvo je nešto što dolazi iz kulture kućnog vaspitanja, ali moramo reći i iz opšteg obrazovanja. Vlasnici pasa imaju pravo, ali imaju i obavezu sa kojom trebaju biti upoznati kako bi bili u mogućnosti da ih poštuju uz obavezno poštovanje prava drugih koje ne vole pse", naglašava on.