Pre 24 godine počelo je NATO bombardovanje: Tačan broj žrtava i dalje nije poznat

Na današnji dan pre 24 godine počeli su vazdušni napadi NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 78 dana bombardovanja poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija, piše RTS. Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO.

AP photo

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno, navodi Tanjug.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je jedna medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj. Zgrada Televizije Novi Sad pogođena je 3. maja 1999, na Međunarodni dan slobode medija.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije - u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

AP/ Darko Vojinovic

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Obeležavanje Dana sećanja na Trgu Svetog Đođa u Somboru

Centralna manifestaija obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, kojoj će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biće održana u Somboru.

Obeležavanju Dana sećanja na Trgu Svetog Đođa u Somboru, sa početkom u 18.00 časova, prisustvovaće pored građana i patrijarh Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Srbije i Republike Srpske.

Sombor je bio grad gde su pale prve bombe i ljudski životi. Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada.

Napad na aerodrom ponovljen je još jednom iste večeri i tom prilikom je nastradao zastavnik jugoslovenske vojske Radovan Medić.

Poruke povodom godišnjice  

"Građani Srbije i čitav srpski narod nikada neće zaboraviti zločin koji je počinio NATO pakt a Srbija treba da uvek bude ponosna na borce koji su herojski branili svoju zemlju od agresije 19 članica NATO", saopštio je danas predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.

"Ne možemo da zaboravimo niti da oprostimo hiljade nevinih žrtava, postradalu decu, razrušene fabrike, bolnice, mostove i spaljene vozove. Na ovaj dan odajemo posebnu počast i duboko poštovanje prema vojnicima i policajcima koji su dali živote i dijelove tela u borbi za slobodu naše otadžbine i naroda", izjavio je Linta povodom godišnjice početka NATO bombardovanja.

Prema njegovom mišljenju, "svima jasno da je cilj NATO agresije bio otimanje dijela teritorije Srbije a ne rešavanje humanitarnog ili političkog pitanja". 

Ministar bez portfelja Đorđe Milićević, zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom, poručio je da "građani nikada neće zaboraviti 78 dana bombardovanja, reketiranja Srbije i razaranja i uništavanja svega onog što su generacije vekovima stvarale".

profimedia

"Znamo da za agresiju koju su počinili nad Srbijom nećemo dobiti izvinjenje, ali to i znači da mi kao građani nećemo zaboraviti agresiju NATO zemalja", rekao je Milićević i kao važno ocenio to što se od 2012. godine, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, svakog 24. marta sa dostojanstvom sećamo svih žrtava i kidnapovanih sa Kosova i Metohije.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da je prva bomba koja je 24. marta 1999. godine pala na Srbiju eksplodirala u svakom srpskom srcu gde god da se našlo. 

"Milica Rakić, trogodišnja devojčica iz Beograda, ubijena je na noši, u svojoj kući, prilikom NATO bombardovanja Srbije. Ona nije jedina žrtva tog suludog pohoda najmoćnijeg vojnog saveza tog vremena na jednu suverenu državu", napisao je Dodik na Tviteru povodom 24. godišnjice početka NATO agresije na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju.

"S tugom se sećamo svake žrtve i svakog razaranja u toj bezumnoj intervenciji, kao i svih žrtava NATO bombardovanja u Republici Srpskoj", naveo je Dodik.

"Odbrana od NATO agresije 1999. godine ravna je podvizima naše vojske u Prvom svetskom ratu i antifaštističkoj borbi", ocenio je general u penziji i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.

"Da, bili smo inferiorni u mnogo čemu i to je činjenica, ali bili smo superiorni, pre svega u odlučnosti da branimo svoju zemlju i tu smo bili iznad agresora", rekao je Diković za Tanjug povodom 24. godišnjice od početka NATO bombardovanja na Srbiju, odnosno SRJ.

Dan sećanja obeležen u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji na SR Jugoslaviju obeležen je danas komemorativnim skupovima u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i polaganjem venaca i cveća kraj spomen-obeležja poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović je učestvovao na komemorativnom skupu u kasarni „Banjica“ u Beogradu i tom prilikom položio venac kraj spomen-obeležja poginulim pripadnicima raketnih jedinica PVO u NATO agresiji na SRJ, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Vojska Srbije/ vs.rs

Odajući poštu stradalima u bombardovanju, koje je počelo na današnji dan pre 24 godine, general Mojsilović je istakao da pripadnici Vojske Srbije s ponosom čuvaju uspomenu na vojnike i policajce koji su živote položili braneći otadžbinu, ali i na sve koji su nevino stradali u brutalnom aktu agresije na suverenu zemlju.

Pripadnici Vojske Srbije učestvovali su i u komemorativnim aktivnostima u svim garnizonima i garnizonskim mestima, koje su, povodom Dana sećanja, organizovali gradovi i opštine, boračke i druge organizacije koje neguju vojničke tradicije.