Učionice ili onlajn nastava, skraćeni ili puni časovi – kako će izgledati naredna školska godina

Kako će izgledati naredna školska godina, da li će đaci imati nastavu u školi ili onlajn, da li će časovi trajati 45 minuta ili pola sata kao u protekloj školskoj godini, još se ne zna. U Ministarstvu prosvete kažu da sve zavisu od epidemiološke situacije. Nastavnici poručuju da je važno da bar mesec dana đaci idu regularno zbog socijalizacije.

Evropski ogranak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zajedno sa Uneskom i Unicefom ocenio je da je zatvaranje škola "negativno uticalo na obrazovanje, socijalnu i mentalnu dobrobit dece i mladih".

Stav tih organizacija je da zatvaranje škola treba da bude krajnja mera i to samo u slučaju "eksplozije broja zaraženih ili ako širenje zaraze ne može da se kontroliše nekom drugom merom".

Preporučuju vladama da tokom leta uvedu paket mera koje će doprineti smanjivanju stope zaraze i izbegavanju zatvaranja škola.

U Ministarstvu prosvete, nauke  i tehnološkog razvoja kažu da će, kao i do sada, u saradnji sa Кriznim štabom pratiti epidemiološku situaciju i na osnovu toga doneti odluku na koji način će biti organizovana nastava u novoj školskoj godini.

Jovanović: Rano govoriti o nastavi u školi

Virusolog prof. Tanja Jovanović kaže da se na sednicama Kriznog štaba nije razgovaralo o tome kako će krenuti naredna školska godina. Ona smatra da je još rano govoriti o tome, da sve zavisi od kretanja epidemiološke situacije.

"Ne može mnogo unapred da se donose neke odluke, jer se sve menja iz dana u dan. Onlajn nastava je nužno zlo, posebno za niže razrede osnovne škole, ali i za sve ostale nivoe obrazovanja. Kao profesor na fakultetu vidim da je to za brucoše najveći problem. Ne upoznaju fakultet, ne upoznaju nastavnike", kaže ona za Euronews Srbija.

Tanjug/Tara Radovanovic

 

Nastavnici očekuju da će epidemiološka situacija dozvoliti da školska godina krene regularno i da se nastava odvija u školi. Bar određeno vreme.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković kaže da će nastava u narednoj školskoj godini zavisiti od epidemiološke situacije.

Ukoliko epidemiološka situacija bude povoljna, smatra da đaci treba regularno da krenu u školu jer je to posebno važno za prvake, ali i za učenike petog razreda, prvog razreda srednje škole, koji se upoznaju sa učiteljima, nastavnicima, novim drugarima.

"Trebalo bi, ako bude moglo, bar mesec, mesec i po dana da se krene sa redovnom nastavim, da se deca međusobom upoznaju, da upoznaju učitelje, nastavnike, profesore, da upoznaju gradivo. Da krenu da vidi kako se radi u školi, da se upoznaju sa udžbenicima, nastavnim sredstvima. Nema nastave bez redovne nastave", naveo je on.

Prelazak na daljinu može da bude opcija, smatra on, samo ukoliko se vidi da su zaražavanjem ugroženi nastavni kadar i deca.

Navodi da se i u prethodnoj školskoj godini zalagao da deca što duže idu u školu, jer je i njima tako lakše da upoznaju nastavnike, nastavne jedinice, predmete. Onda im je lakše da rade kasnije na daljinu.

"Uvek sam bio za redovnu nastavu, ali kada se mora na daljinu - mora se. Nastavnici će biti opterećeni i u narednoj školskoj godini, ali šta da radimo situacija je takva", naveo je Brajković.

Prethodna školska godina

Zbog epidemije virusa korona prethodna školska godina bila je puna izazova za nastavnike, ali i đake.

Niži razredi osnovne škole (od prvog do četvrtog) nastavu su imali u školi svaki dan, ali su im časovi bili skraćeni na 30 minuta. Odeljenja su deljenja u dve grupe, maksimum po 15 učenika. Obavezne su bile maske i za nastavnike i za učenike.

Viši razredi osnovne škole (petog do osmog) takođe su deljeni u dve grupe. Jedan dan su imali nastavu u školi, drugi dan onlajn. 

Učenici srednjih škola imali su kombinovan model nastave. Odeljenja su deljena u dve grupe i nedelju dana su išli u školu, a nedelju dana nastavu su pratili onlajn.