Biljana je jedina učiteljica u Srbiji koja u skafanderu uči đake, a deca čak ne znaju ni kako izgleda

Kao što lekar ne sme da odustane od lečenja pacijenta, tako i nastavnik ne sme da odustane od obrazovanja dece. Tom rečenicom vodila se učiteljica Biljana Drobnjak, koja je pre kovid epidemije predavala bolesnoj deci u pedijatrijskoj bolnici KBC "Dragiša Mišović", a kada je bolnica ušla u kovid sistem nastavila je da uči decu koja boluju od kovida-19.

To je jedina učiteljica u Srbiji, a verovatno i šire, koja radi u crvenoj zoni. Svako jutro u skafanderu, rukavicama, sa duplim maskama, kapom i vizirom na glavi ulazi u sobe bolesne dece i sa svakim pojedinačno prelazi gradivo koje je predviđeno školskim programom za njihov uzrast. Deca i ne znaju kako izgleda, jer je svaki dan pod punom zaštitom.

U bolnici radi sa pacijentima koji su uzrasta od prvog do četvrtog razreda, ali pomaže i učenicima starijih razreda – od petog do osmog. Radi sa njima individualno, sa svakim detetom pojedinačno, prilagođeno njihovim mogućnostima.

"Ima dece koja mogu i po dva sata da rade, ali ima i onih koji su stidljivi i sa njima radim kroz društvene igre, organizujem kvizove. Kada imaju temperature ili primaju terapiju, infuziju u pomoć priteknu i roditelji, koji su u pratnji deteta. Mame i tate su posebno oduševljeni što postoji nastava u bolnici", priča učiteljica Drobnjak za Euronews.

Rad sa đacima-pacijentima

Sa  učenicima starijih razreda radi tako što pozove razrednog starešinu, a onda đaci putem skajpa ili vibera rade sve predmete. Priseća se da je najviše dece obolele od kovida bilo u bolnici u novembru i decembru prošle godine i martu i aprilu ove godine.

Ima dece koja nisu prvi put na bolničkom lečenju, već su u Mišoviću lečeni i ranije i znaju da u bolnici radi učiteljica iz Osnovne škole “Dr Dragan Hercog”, te od kuće ponesu sve udžbenike. Za one koji nemaju knjige, Biljana svaki dan priprema materijal, ima udžbenike svih izdavača.

E-Stock/Miloš Rafailović

"U bolnici je ležala mala Lenu, učenica drugog razreda, ona je mogla da radi po nekoliko sati. Radila je gradivo sa mnom, ali i sa svojom učiteljicom i ona joj je slala zadatke. Ima dece koja zbog temperature i opšte slabosti manje mogu da rade. Važno je da se održi kontuitet u učenju. Većina dece i pre bolničkog lečenja nisu bila u školi nekoliko nedelja. Trudim se da i to nadoknadimo", kaže naša sagovornica.

Pacijenti - đaci u bolnici dobijaju i ocene za učenje i rad. Peticama u svesci posebno se raduju učenici prvog, drugog razreda, ali i starijima izmami osmeh na licu. Sve ocene koje su dobili u bolnici nose svojim učiteljima u matičnim školama i oni ih priznaju.

Biljana kaže da kod nje nije bilo straha od virusa korona, da je na početku bilo malo neobično jer nikada nije radila u skafanderu. Bilo je neobično i za nju, ali i za decu. 

Deca ne znaju kako izgleda učiteljica

“Imala sam decu prvake, koji verovatno nikada nisu  ni pomislili da će im učiteljica dolaziti u skafanderu. Gledaju me, pa se neki i rastuže. Svega je bilo. Deca i ne znaju kako izgleda njihova učiteljica, nikada me nisu videli bez opreme”, navodi Biljana.

Upitana da li joj je ovo najteži period  u radu sa decom u bolnici, Biljana kaže da nije. Najteže joj je bilo raditi sa decom na Odeljenju hematologije u Instutu za majku i dete. Na kraju radnog dana kući je odlazila sa “knedlom u grlu” i tako 13 godina.

Što se tiče dece koja su lečena od kovida 19, svi su zdravi otpušteni kući, nije bilo većih komplikacija, dok na odeljenju hematologije, gde se leče deca obolela od leukemije, nije bilo tako.

“U kovidu nije prijatno raditi u skafanderu i što nikada ne znate koliko ćete dece imati. Bolnica se napuni za dva, tri dana. Međutim, rad sa decom obolelom od leukemije ne može da se uporedi ni sa jednim drugim odeljenjem. Tu živite za njihov osmeh i oni za vaš”, priča Biljana.

Načelnica dečje klinike KBC Dragiša Mišović Olivera Ostojić kaže da je bolesnoj deci veoma važno da budu u kontaktu sa školskim programom, posebno što posle bolnice još nekoliko nedelja ostaju kod kuće.

“Vidim da rad sa učiteljicom deci puno znači jer prati plan i program. Deca su veoma zadovoljna, a sa druge strane zaborave na koronu, zaborave na to zašto su došli u bolnicu”, pojašnjava Ostojić.

Napominje da učiteljica Biljana Drobnjak ima iskustva za rad u bolničkim uslovima, zna kada malim pacijentima da zakaže čas, kako da im približi gradivo.

Posebno je prisustvo učiteljice bilo važno na početku epidemije, kada je bila preporuka da na bolničko lečenje dolaze i deca koja su pozitivna na virus korona, a nemaju nikakve simptome.

“Takva je bila preporuka jer nismo znali kako će deca da reaguju na koronu. Oni su u bolnici provodili po dve nedelje dok se obeskliče, tako da im je rad sa učiteljicom puno značio da skrate bolničke dane, ali i da nauče nešto”, pojašnjava Ostojić.

Od početka epidemije u kovid bolnici Dragiša Mišović bolnički je lečeno oko 850 dece i obavljeno je oko 1.300 do 1.400 ambulantnih pregleda.

I vaspitačice u crvenoj zoni

U crvenoj zoni svakog dana rade i po dve vaspitačice iz predškolske ustanove Savski venac.

Dešavalo se da roditelji, koji su u pratnji deteta, imaju težu kliničku sliku kovida i moraju da budu zbrinuti na odeljenju sa odraslima, te su vaspitačice brinule o deci.

“Niko ne bi došao da bude pratnja zaraženoj deci osim njihovih roditelja. Taj period od nekoliko dana dok su roditelji na drugom odeljenju premostimo sa vaspitačicama. Čim mame budu bolje vratimo ih na dečje odeljenje i one nastave da brinu o deci”, navela je Ostojić.