Stejt Department o trgovini ljudima: Napretka ima, ali Srbija ne ispunjava standarde, žrtve se eksploatišu u Austriji, Nemačkoj, Italiji...

Srbija ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde u eliminaciji trgovine ljudima, ali je načinila značajne napore u tom smeru, piše u najnovijem izveštaju Stejt Departmenta o trgovini ljudima u svetu. U njemu su države podeljene u četiri kategorije, a Srbija je svrstana u drugu. Navodi se i da trgovci ljudima pronalaze žrtve u Srbiji i da ih eksploatišu u inostranstvu, naročito u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj.

Stejt Department u redovnom godišnjem izveštaju o trgovini ljudima podseća i na izveštaje iz ranijih godina. Zemlje su podeljene u četiri grupe, a Srbija je od 2014. godine šest puta bila u drugoj, a dvaput u trećoj grupi (2016. i 2017. godine).

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju piše da trgovci ljudima pronalaze žrtve u Srbiji i da ih eksploatišu u inostranstvu. Kada je reč o prostituciji, osim Srbije, one se ekploatišu i u zemljama okruženja ali i Evrope, najčešće u Asutriji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj.

Trgovci eksploatišu ljude iz Srbije za prinudni rad (kao primer je navedena građevinska industrija), u Austriji, Belgiji, Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Luksemburgu, Crnoj Gori, Rusiji, Švajcarskoj i UAE.

Printscreen

Navodi se da su strane žrtve koje su identifikovane u Srbiji iz Albanije, Kameruna, Hrvatske, Danske, Nemačke, Nigerije, Severne Makedonije i Pakistana.  Posebno se napominje da su hiljade migranata koji prolaze kroz Srbiju ranjiva grupa.

Stejt Department je u izveštaju navedeo da Vlada Srbije nije ispunila minimalne standarde u nekoliko ključnih oblasti kao što su nepostojanje proaktivnog pristupa identifikaciji žrtava, naročito u praćenju migracionih tokova.

Takođe, ističe se da Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i dalje ima nedovoljno resursa i osoblja, ali i da je izostala zaštita prava žrtava tokom sudskih procesa.  Upućena je i kritika zbog toga što se Savet za borbu protiv trgovine ljudima nije sastajao u 2020. godini.

Ipak, Stejt Department ističe da je Srbija ostala u drugoj grupi jer je pojačala napore u poređenju sa ranijim periodom, naročito ako se u obzir uzme uticaj pandemje kovida 19.  

Koliko slučajeva je procesuirano prošle godine? 

U delu izveštaja koji se odnosi na procesuiranje slučajeva trgovine ljudima piše da je Član 388 Krivičnog zakonika kriminalizovao trgovinu ljudima zbog prostitucije i trgovinu radnom snagom i da je propisao kazne od dve do 12 godina zatvora za zločine koje uključuju odrasle žrtve i od tri do 12 godina za decu žrtve.

U 2020. godini su istražena 22 nova slučaja (u 2019. ih je bilo 23). Od toga 15 slučajeva su se odnosili na prostituciju, a sedam na prinudan rad.

Procesuirane su 42 osobe (u 2019. ih je bilo 47). Od toga 33 za trgovinu ljudima zbog prostitucije i devet za prinudan rad.

Nastavljeni su i slučajevi za 53 osobe iz prethodnih godina. Sud je osudio 18 trgovaca ljudima i oslobodio sedam osoba. Svih 18 osuđenih su dobili kazne zatvora, ali Vlada nije sakupila podatke o dužini kazni.   

“Sudije iskazale predrasude” 

U izveštaju piše da su posmatrači primetili da su sudije često izricale blage kazne, a navodi se i da su pojedine sudije ispoljile ponašanje u kojem krive žrtve i da su pokazale predrasude ka ranjivoj populaciji, naročito Romima.

Ukazuje se i na ranije poteze vlasti, pa se podseća da je 2019. godine MUP formirao novo odeljenje za istraživanje prinudnog rada. Formirane su posebne jedinice u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a angažovana su najmanje po dva službenika za istragu trgovine ljudima u 27 policijskih uprava.

Stručnjaci su primetili da je na lokalom nivou zapošljavanje osoblja zamrznuto i da je na lokalu takođe potrebno ulaganje u opremu, računare, vozila...

AP/Dario Lopez-Mills

Piše da je Kancelarija javnog tužioca angažovala specijalne tužioce za slučajeve trgovine ljudima, ali da nije postojao sistem konzistentnog prebacivanja slučajeva njima.  Zbog toga, kako se tvrdi, tužioci nisu efikasno razdvojili slučajeve narušavanja prava radnika od prinudnog rada, ali i da su nuđeni sporazumi o priznaju krivice koji su uključivali slučajeve u kojima su žrtve deca.

Podseća se i da je 2018. godine policajac optužen za trgovinu ljudima radi prostitucije i da je to suđenje bilo u toku tokom perioda na koji se odnosi izveštaj.

“Uprkos nastavljenim i ponovljenim optužbama za saučesništvo zvaničnika, naročito u slučajevima trgovine ludima radi prostitucije, nisu objavljene nove optužnice  ili osude zvaničnika koji su učestvovali u trgovini ljudima”, piše u izveštaju.

Stejt Department konstatuje da je u Srbiji prošle godine bilo više osuđenih osoba za trgovinnu ljudima i da je identifikovano više žrtava. Dodaje se da su povećani resursi Centra za zaštitu od trgovine ljudime, da su organizovane razne kampanje i da je Vlada finansirala konkurs za medijske projekte u vezi sa trafikingom. 

Preporuke za Srbiju

Međutim, u izveštaju se ističu i preporuke za unapređenje borbe protiv trgovine ljudima.

Zahteva se energička istraga, procesuiranje i osuda trgovaca ljudima, uključujući saučesnike među zvaničnicma. Stejt Department traži da se povećaju napori u identifikaciji žrtava, uključujući migrante, osobe uključene u prostituciju, izbeglice i tražioce azila i decu koja prose na ulicama.

Preporučuje se i da se izdvoji dovoljno sredstava za Centar za zaštitu trgovine ljudima da bi efikasno mogao da identifikuje žrtve i radi na njihovoj zaštiti, kao i implementacija novog pristupa pravnim merama i pristupa koji je orijentisan na žrtvu (zaštita poverljivosti svedoka, zastupanje i prevencija ponovne traumatizacije).

Potrebna je i bolja obuka istražitelja, tužilaca i sudija za pristup orijentisan ka žrtvi i uspostavljanje mehanizama da se slučajevi trgovine ljudima dodeljuju obučenim ljudima. naročito se ističe potpuna implementacija preporuka za prevenciju osude žrtava za zločine počinjene kao direktan rezultat toga što su bile podvrgnute trafikingu.

AP/Dario Lopez-Mills

Autori izveštaja zahtevaju i transparentne standarde i procedure za nevladine organizacije, odnosno za dobijanje licenci za usluge pomoći žrtvama. Kako se navodi potrebna je formalizacija saradnje i naknada nevladinim organizacijama i delegiranje posebnih uloga i odgovornosti vladinim agencijama.

Važna je i bolja obuka zvaničnika za podršku žrtvama, kao i osiguranje podrške za strane žrtve. Stejt Department preporučuje i bolju obuku inspektora rada tržišne inspekcije da bi mogli da kontrolišu agencije za zapošljavanje i da istraže slučajeve lažnog regrutovanja. Na kraju se preporučuje integracija Roma u pecijalne tužioce za slučajeve trgovine ljudima, ali nije postojao sistem konzistentnog prebacivanja slučajeva njima.  

Kako su zemlje raspoređene po kategorijama?

U izveštaju Stejt Departmenta su zemlje podeljene u četiri kategorije. U prvoj su države čije vlade potpuno ispunjavaju standarde za eliminaciju trgovine ljudima. U drugoj su džave koje ne ispunjavaju potpuno standarde, ali čije vlade ulažu značajne napore.

Postoji i druga kategorija država koje su na listi za posmatranje(treća kategorija), što znači da one nisu pružile dovoljno dokaza da čine značajne napore, ili da broj žrtava trgovine ljudima u njima značajno raste. U poslednjoj trećoj kategoriji su najslabije rangirane države koje ne čine dovoljno napora da spreče trgovinu ljudima.

Na primer u prvoj kateogoriji su Argentina, Australija, Austrija, Kanada, Kolumbija, Francuska, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švedska, Holandija, Luksemburg... Od zemalja regiona u ovu kategoriju je svrstana jedino Slovenija.

Najviše država regiona je u drugoj kategoriji, u kojoj je i Srbija. Tu su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Mađarska, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija...

Najlošije plasirana država iz regiona je Rumunija koja je u trećoj kategoriji, gde su i Belorusija, Irska, Azerbejdžan... U poslednjoj kategoriji su: Rusija, Sirija, Kina, Iran, Alžir, Kuba, Severna Koreja, Venecuela... tri države označene su kao posebni slučajevi: Libija, Somalija i jemen.