Generacija Zed: Ne pristaju na duge radne sate, stroge nadležne i minimalnu platu, ali mogu li da promene tržište rada

"Jako mi je bitno da mogu da imam normalnu i opuštenu komunikaciju sa poslodavcem, da me poštuje isto koliko i ja njega, da možemo oko svega da se dogovorimo i da mi preterano ne visi nad glavom i kontroliše sve što radim". Ovim rečima je Mina Ivošević stručnjak za društvene mreže, inače pripadnica generacije Zed, govorila za Euronews Srbija o svojim očekivanjima od poslovnog okruženja. Njena ključna poruka, između ostalog je i to da poslodavci moraju da imaju mnogo više sluha za potrebe i ideje njenih vršnjaka.

Kao i mnogi drugi pripadnici generacije Zed, koja obuhvata rođene od 1996. do 2010. godine, i Mina se razlikuje od mnogih drugih pripadnika prethodnih generacija. Generacija Zed jednostavno ne pristaje na duge radne sate, preterano stroge nadležne i platu koja jedva prelazi zakonski minimalac. 

Nezadovoljstvo platom je jedan od najvećih razloga zašto mladi menjaju radno mesto, međutim ovo nije jedini odlučujući faktor. Ukoliko procene da radno okruženje šteti njihovom mentalnom zdravlju, lako se odluče na promenu posla.

Za Minu Ivošević je, kako sama objašnjava za Euronews Srbija, važno i da na radnom mestu bude okružena perspektivnim mladim ljudima i radi u ležernijoj i zdravoj radnoj atmosferi.   

Unsplash

Očekivanja generacije Zed od poslovnog okruženja umnogome su drugačija od njihovih prethodnika i starijih generacija, zbog čega mnogi od njih smatraju da poslodavci treba da se usklade sa njihovim vrednostima. Ali, za mnoge poslodavce u Srbiji to je praktično "nemoguća misija". Čak i kada prihvataju da su takvi zahtevi opravdani, oni ističu da su teško izvodljivi u okolnostima u kojima se živi i radi u Srbiji. 

Gde je onda sredina i mogu li ove mlade generacije da naprave preokret u radnom okruženju. Drugačije rečeno, može li nova generacija da menja i postavlja nove uslove na tržištu rada?

Nije neprimetno da ovi mladi ljudi svojim zahtevima postepeno menjaju ustaljene okvire tradicionalnog radnog okruženja, ali postavlja se pitanje u kojoj su meri poslodavci spremni da se prilagode uslovima na tržištu rada koje postavlja generacija Zed? 

Koliko je moguće ostvarenje uslova koje zahteva ova generacija?  

Ova demografska grupa najčešće odbija posao ukoliko radno mesto ne nudi konkurentnu platu, ne obezbeđuje zdravo radno okruženje, ukoliko ne postoji dobra ravnoteža između posla i privatnog života i ako ne nudi beneficije i pogodnosti, pokazuje istraživanje koje je sprovela kompanija Adobe.  

Međutim, Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je razumljivo što se generacije koje se od malih nogu susreću sa tehnologijom smatraju naprednijim u odnosu na sadašnje tržište, kao i da zbog toga od poslodavaca traže određene uslove.

"Razumljivo je da oni sebi daju za pravo da traže neke uslove koji možda nama nisu u ovom trenutku izvodljivi, iako ne kažem da nisu opravdani, jer sve zavisi od toga da li neko ima nešto da ponudi ili nema", rekla je Jevtović za Euronews Srbija. 

Sa druge strane, profesor na Filozofskom fakultetu Slobodan Cvejić ukazuje da su poslodavci koji sada ne znaju kako bi sa njima, oni koji su stvarali uslove u kojima ovi mladi ljudi danas odrastaju, te da će morati da se pronađe neki kompromis.  

"Ne može samo jedna strana da se menja. Mi u Srbiji imamo trasfer ka drugačijoj privredi, uveliko smo ušli u Četvrtu industrijsku revoluciju, IT je možda i glavna izvozna grana. To znači da radna snaga u toj sferi dominira. Opet imali smo i značajan priliv radne snage iz Rusije, uglavnom na IT, i time je zapravo ta generacija i ojačala u Srbiji. Samim tim, to postaje kod nas dominantniji problem. Mislim da ćemo sve više pričati o tome, ali i dalje će u Srbiji postojati oni koji rade na gradilištima, u proizvodnim pogonima, prodavnicama, koji takođe pripadaju generaciji Zed i videćemo kako će se oni formirati u narednom periodu", rekao je Cvejić za Euronews Srbija. 

On je istakao i da ima dosta prednosti koje dolaze sa generacijom Zed koje se tiču toga da oni mogu da postave više standarde oko radnih prava, ljudskih prava i kvaliteta života.

"Za to je mnogim prethodnim generacijama bilo teško da se izbore. Sa generacijom Zed, pričamo o generaciji koja tek ulazi na tržište i tek će da se formira, to su ljudi koji imaju maksimalno 25 godina, ali ovo će biti velika transformacija u sferi rada jer će i poslodavci morati o zaposlenima da razmišljaju drugačije", kaže Cvejić.

Ova tema, inače, naći će se i kao jedna od tema prvog dana Kopaonik biznis foruma, i to na panelu koji se zove "Generacija Zed stiže u vaše biznise". Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović govorio je za Euronews Srbija o tome da li je poslovna zajednica u Srbiji spremna na promenu koju to sa sobom donosi. 

Kako kaže, deo pripadnika te generacije je već integrisan u poslovnu zajednicu, a oni se bitno razlikuju i od milenijalaca i bejbibumera, zbog toga što od najranijeg detinjstva koriste savremenu tehnologiju i to ih čini tehnološki superiornijim. To im je, naglašava, doprinelo i da razviju svoj preduzetnički duh.

"Hteli smo da alarmiramo poslovnu zajednicu i da kažemo - nemojte biti prekritični prema mladima. Čini mi se da su starije generacije previše kritične, kad kažu da, mlade te opšte vrednosti naročito ne interesuju, to prosto nije tačno. Mislim da je dobar deo poslovnih zajednica spreman za dolazak generacije Zed, ali smatramo da je potrebno podsetiti na tu činjenicu", kaže Vlahović koji je takođe i jedan od organizatora Kopaonik biznis foruma, na kome će biti održan panel posvećen integraciji post-milenijalaca u poslovni svet. 

Jesu li svi post-milenijalci u poziciji da postavljaju uslove na tržištu rada?  

I Cvejić ističe da je IT sektor ključno mesto u kome se dešava promena koju donosi generacija Zed.  Ipak, podseća, ne prate svi pripadnici generacije Zed isti obrazac ponašanja zato što njihovo postavljanje uslova još uvek umnogome zavisi od društvenog konteksta i od toga za koju su profesiju vezani.    

Podseća da među ovom generacijom u Srbiji još uvek postoje oni koji rade u samoposlugama, proizvodnim pogonima i na gradilištima. Ne misli da se trend postavljanja uslova odnosi na sve pripadnike post-milenijalaca, već da je vezan za one koji se bave specifičnim profesijama. 

"Oni koji su spremni da rade u frilens zanimanjima, to su zanimanja koja zapravo samostalno akumuliraju iskustvo i poziciju na tržištu rada, mogu da kažu - radio sam ovde tri meseca, godinu dana i utoliko je moja biografija bogatija, sada idem kod drugog, tamo će biti bolji uslovi. Mogu reći i mene ne interesuje kakvi su uslovi, samo me interesuje kako plaćaš, a ja ću raditi od kuće. Međutim, koliko zanimanja zaista može to?", ističe Cvejić.

Koje profesije biraju post-milenijalci?   

Tržište rada iz nedelje u nedelju ima gomilu novih zanimanja budućnosti koja nisu postojala prethodnih godina. Upravo na tim pozicijama uglavnom se nalaze post-milenijalci.

Svesni mogućnosti koje pruža internet, sve veći broj pripadnika generacije Zed spreman je da prihvati neki vid frilens posla, a često pronalaze i načine na koje mogu svoj hobi ili talenat unovčiti onlajn.  

Kada je reč o vrstama poslova koje ovi mladi ljudi najčešće priželjkuju, tehnološka industrija dominira. Među najtraženijim su pozicije u IT sektoru, a sve popularniji postaju i poslovi koji su povezani sa društvenim mrežama, kojima generacija Zed uglavnom najveštije uma da barata, što je posledica njihove socijalizacije u digitalnom svetu. 

"Svedoci smo da veliki broj generacije Zed već danas ima svoje preduzetničke aktivnosti, pre svega u IT sektoru i da na osnovu toga ostvaruju zaista zavidne karijere", zaključuje Aleksandar Vlahović iz Saveza ekonomista Srbije.