Igre 
Život ukrajinskih izbeglica u Srbiji, svi imaju istu želju - da se vrate kući
Komentari25/02/2023
-08:00
Godinu dana od početka sukoba u Ukrajini, u Centru za azil u Vranju ne smanjuje se broj onih koji su tamo pronašli utočište bežeći od rata. Iako su uslovi dobri i imaju, kažu, svaku podršku, neki i novi posao, svakodnevno im nedostaje domovina.
Julija Stepnova je iz Harkova u Srbiju stigla u aprilu prošle godine. Njena porodica u ratu je izgubila dom. Ona je pedijatar, i trenutno radi kao lekar opšte prakse u Centru za azil.
"Pomažem ljudima u kampu. Kasnije, kada završim svu dokumentaciju, možda ću raditi u Domu zdravlja ili u Zdravstvenom centru, ne znam šta će biti", kaže Julija za Euronews Srbija.
Njen osmogodišnji sin Kiril ide u treći razred. U Vranju je počeo da trenira košarku i već dobro govori srpski, a kaže da je stekao i nove prijatelje.
Prema njegovim rečima, ovde mu je odlično i igra se sa novim prijateljima, ali mu "jedino nedostaje kuća".
Brojni su primeri dece koja su stigla u ovu sredinu i pokušavaju da se uklope. Tako je Beatris Kerekeš, učenica prvog razreda Ekonomske škole za Euronews Srbija rekla da se "za godinu dana dobro navikla i stekla mnogo novih drugara".
"Najviše mi nedostaju drugari i stariji brat koji je ostao u Ukrajini", dodala je Kerekeš.
Povezane vesti
U Centru boravi nešto više od 70 ljudi
Najmlađi "stanovnik" Centra je Bogdan, koji je došao u Srbiju sa mamom i bakom kada je imao samo tri meseca, a nedavno je proslavio prvi rođendan.
"Svi ga vole, on nam je ljubimac. Ovde nam je dobro, sve je u redu. Teško je jer su mi rođaci, muž i zet ostali u Harkovu", kaže njegova baka.
Jedna od izbeglica, Olena, ističe da ne može da se vrati nazad jer su joj, kako kaže, "zemlju sad uzeli Rusi". "Ovde mi je dobro za dušu, za sve. Ljudi su dobri, dobro su nas primili, uslovi su dobri", kaže ona.
Od početka rata kroz Centar je prošlo blizu 200 ljudi, najviše žena i dece. Sada ih je tu nešto više od 70.
"Naravno da se trudimo da im olakšamo, a humanim pristupom i svim uslovima koje ovde imamo da im koliko-toliko ublažimo situaciju u kojoj se nalaze", rekla je za Euronews Srbija Jelena Stanković iz Komesarijata za izbeglice i migracije.
Bez obzira na to što se ovde uklapaju, svi ističu da imaju jednu želju - da se vrate kući.
Slični problemi širom Evrope
Izbeglice iz Ukrajine otišle su, mahom, u zemlje Evropske unije. Tamo ih je, ukoliko nisu imali nikoga, dočekao novi život praktično "od nule", ali je on sa sobom, pored kakve-takve bezbednosti od rata, doneo i mnoštvo problema.
Povezane vesti
Porodica Olene Lukine pobegla je u Portugal pre skoro godinu dana, dok je ona još bila trudna. Olenin sin Dmitro bio je jedno od 14.000 dece koji su iz Ukrajine stigli u Portugal od početka rata, ali se procenjuje da samo oko trećine pohađa školu.
"Moj sin je proveo jedan dan u portugalskoj školi, ali nije bilo ukrajinskog dečaka ili devojčice, pa je bio tužan. Takođe, bio je malo uplašen jer ne razume portugalski jezik. Zato smo odlučili da ne brine, i da pohađa ukrajinsku školu onlajn", kaže Olena.
Svaki dan, od šest ujutru, desetodogišnjak prati časove škole koju je pohađao u Ukrajini, ali se ponekad nastava prekida zbog bombardovanja ili nestanka struje. On kaže da mu nedostaje školovanje u Ukrajini, sa svojim drugarima.
Povezane vesti
Udruženje Ukrajinaca u Portugalu objašnjava zašto mnoge ukrajinske porodice ne šalju svoju decu u portugalske škole.
"Neki ističu da im je cilj da se vrate u Ukrajinu, dok drugi kažu da će ovu školsku godinu ipak deca završiti u ukrajinskoj školi, onlajn, a zatim kad nauče bolje portugalski, početkom septembra krenuti u portugalsku školu", kaže Aljona Smertina iz Udruženja Ukrajinaca u Portugalu.
Oko milion izbeglica iz Ukrajine došlo je od početka rata i u Nemačku, a jedna od njih je i Albina Okulova, koja je otišla iz Kijeva odmah nakon početka ruske invazije.
Došla je u grad Potsdam, sa svojom majkom Ljudmilom i ćerkom Ksenijom, a Albinin sin Danilo u Nemačkoj studira od 2020. godine. Uprkos tome što je morala da napusti zemlju, Albina oseća olakšanje što je ponovo sa svojom porodicom.
"Kada sam došla ovde, imala sam samo jedno sportsko odelo i 200 evra u džepu. Sada se ponovo osećam samouvereno, moja ćerka ide u školu, a i ja učim jezik, kako bih ponovo mogla da radim", kaže Albina.
Ovo nije prvi put da je morala da počne iznova - do 2015. godine živela je i radila kao lekar na Krimu, a posle ruske aneksije tog poluostrva, pobegla je u Kijev. Sada se prijavila za časove jezika, jer želi što pre da počne sa poslom. Međutim, kaže da je teško, jer birokratija oduzima mnogo vremena, što je velika muka Ukrajinaca u Nemačkoj.
Uprkos podršci vlade, jedan od izazova kada su upitanju ukrajinske izbeglice je nedostatak stanova, posebno u velikim gradovima. Postoje i mnogi drugi problemi, smatra organizacija "Vitše" koja, između ostalog, pruža i pomoć ukrajinskim izbeglicama.
"Slično je kada je u pitanju pronalaženje posla, škole i vrtića. Ako nema vrtića, onda majke ne mogu da idu na kurseve integracije ili jezika. Dalje je, naravno, teško naći posao, jer je nemački jezik potreban u mnogim oblastima", kaže Krista-Marija Labe, portparolka ove organizacije.
Preporuka za vas
Komentari (0)