Društvo

Zurof za Euronews Srbija povodom Dana sećanja na žrtve holokausta: Promena narativa veliki problem u mnogim zemljama

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/01/2023

-

17:39

Zurof za Euronews Srbija povodom Dana sećanja na žrtve holokausta: Promena narativa veliki problem u mnogim zemljama
Zurof za Euronews Srbija povodom Dana sećanja na žrtve holokausta: Promena narativa veliki problem u mnogim zemljama - Copyright Tanjug/Rade Prelić

veličina teksta

Aa Aa

Danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Sistemsko istrebljivanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata sprovedeno je i na teritorijama okupirane Srbije gde je ubijeno oko 20.000 Jevreja. Međutim, uprkos svedočenjima preživelih, istraživanja u Zapadnoj Evropi su pokazala da raste broj mladih koji veruju da je holokaust mit.            

Mesto na kom je u Beogradu tokom Drugog svetskog rata ubijeno više od 16.000 ljudi obnavlja se kako bi Staro sajmište postalo Muzej žrtava genocida - Srba, Jevreja i Roma, tačnije iz oba logora koja su se tu nalazila od 1941. do 1945. godine. Između ostalog tu će posetioci moći da čuju ili pročitaju sećanja onih koji su preživeli holokaust. A njih je sve manje.

"Mi smo imali neposredno iskustvo sa ljudima koji su to preživeli i nama je to bilo izuzetno realno iskustvo koje nam je preneto. Ono što se dešava je da sad to iskustvo prestaje da bude realno i prelazi u domen apstraktnog - to je nešto što je napisano, nešto što je na filmu", rekao je Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd.

Holokaust je za sobom ostavio priče oko šest miliona Jevreja o sistemskom istrebljenju. Sprovodio se od uspona nacista 1933. do kraja rata, i pokazao da su ljudi sposobni za najveća moguća zlodela.

"To je samo pokazalo koliko su ljudska bića ranjiva, nesavršena i koliko moramo da budemo oprezni i moramo se obrazovati da bismo takve i slične trendove uspeli da prepoznamo na vreme", rekao je istoričar Stefan Radojković.

Ali, poslednjih godina primetno je širenje teorija zavera, čak i o holokaustu, pa istraživanja u Zapadnoj Evropi pokazuju rast antisemitizma. Sumnje u holokaust najviše su izražene u Velikoj Britaniji i Francuskoj, dok četvrtina mladih u Holandiji veruje da je holokaust mit. Takva ubeđenja mogu da se promene samo obrazovanjem.

"Primera radi, mi možemo na ovim prostorima da koristimo primer Hilde Dajč, ona je bila jako mlada kada je nestala u logoru Staro sajmište i preko njene sudbine ogledaju se i sudbine mnogih drugih koji su na žalost nestali tokom holokausta", dodaje Radojković.

Istoričari ističu da mladima taj zločin treba da se predstavi na jednostavan način, kako bi shvatili razmere holokausta.

Fuks napominje da bi najbolje bilo da se deca vode na mesta gde su bili koncentracioni logori da bi shvatili magnitudu holokausta, jer, kako ističe, kad se nešto priča to izgleda na jedan način, a kad se vidi, onda je to potpuno drugačiji doživljaj. 

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN, a u znak sećanja na dan kada su vojnici Crvene armije 27. januara 1945. oslobodili Aušvic sa 7.500 zatvorenika.

Opredeljujući se za dan oslobođenja Aušvica, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama. 

Drugi svetski rat odneo je više od šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda, a Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu, neka su od masovnih stratišta nevinih žrtava.  

Nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva Aušvic u Poljskoj osnovan je 1940. godine. Za pet godina koliko je postojao, do oslobođenja 27. januara 1945. godine  bio je fabrika smrti u koju je nacistička Nemačka deportovala 1.300.000 ljudi.

Procenjuje se da je u Aušvicu ubijeno 1.100.000 ljudi od kojih su 1.000.000 bili Jevreji. Najviše ih je ubijeno odmah po dolasku u logor u gasnim komorama. 

Zurof: Postoje lažni narativi o tome šta se desilo

Inače, ovaj međunarodno priznati praznik danas se obeležava u promenjenim geopolitičkim okolnostima, a direktor centra "Simon Vizental" i jedan od najvećih svetskih stručnjaka za izučavanje genocida Efraim Zurof kaže za Euronews Srbija da Rusija i Ukrajina porede aktuelna dešavanja sa patnjom jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu. Kako naglašava, takvo nešto je potpuno neprikladno.

Euronews

"Mi to zovemo izvrtanjem činjenica o holokaustu. S druge strane, došlo je do promene narativa o holokaustu. To je veoma ozbiljan problem širom Istočne Evrope. U bivšim komunističkim zemljama, u skoro svakoj, osim u Srbiji, imate lažne narative o tome šta se zaista desilo, jer su ove zemlje bile umešane u ubijanje Jevreja. Tu mislim na lokalne naciste, i oni sad žele da sakriju te činjenice", rekao je on.

Na pitanje kako Izraelci reaguju na rat s obzirom na to da veliki broj Jevreja živi u Ukrajini, Zurof kaže da je Izrael u veoma teškoj poziciji jer ima jake veze sa Rusijom, koje se pre svega odnose na saradnju u Siriji.

Kada je reč o saradnji centra "Simon Vizental" i Srbije, Zurof ističe da je potrebno videti šta će da se desi sa Starim sajmištem, ali podseća da je još 2015. godine formiran Međunarodni savetodavni odbor na čije je čelo postavljen, ali koji se za sedam godina nije sastao nijednom.

"Znam da su zahvaljujući naporima predsednik Vučića, počeli  radovi na rekonstrukciji Starog sajmišta i trebalo bi da sve bude brzo gotovo. To će se pretvoriti u veoma značajan istraživački centra za ispitivanje Holokausta, komemoraciju i obrazovanje", naveo je Zurof.

Inače, predstavnici Ministarstva kulture obišli su radove na obnovi Centralne kule i Kožarske škole u okviru Memorijalnog centra "Staro sajmište". Kako je objavljeno na Instagram profilu Ministarstva kulture, prva faza radova koja obuhvata arhitektonsko-građevinske radove na Centralnoj kuli, u vrednosti od 186 miliona dinara, završena je u skladu sa planiranim rokovima, krajem 2022. godine.

Druga faza radova na obnovi Centralne kule Memorijalnog centra "Staro sajmište" podrazumeva kompletnu obnovu objekta za šta je predviđeno 306 miliona dinara, sa rokom završetka do kraja 2023. godine, kao i nastavak radova na adaptaciji upravne zgrade ustanove u vrednosti od 30 miliona dinara.

Nakon završetka rekonstrukcije Centralne kule, predviđeno je uređenje enterijera i izrada stalne postavke kao i početak radova na rekonstrukciji Italijanskog paviljona koji se takođe nalazi u ovom kompleksu.

Komentari (0)

Srbija