Igre 
Počela rekonstrukcija Centralne kule u kompleksu Staro sajmište, Vučić: Mnoge generacije su se ogrešile o žrtve
Komentari27/07/2022
-10:04
U Memorijalnom kompleksu "Staro sajmište" obeležen je početak izvođenja radova na rekonstrukciji Centralne kule, objekta u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i više stotina Roma.
Obeležavanju početka radova prisustvuovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao i patrijarh SPC Porfirije.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Početak radova simbolično je počeo polaganjem cigle, što su zajedno učinili predsednik Vučić i ministarka kulture Maja Gojković.
Ceremonija je počela izvođenjem himne "Bože pravde", a na prostoru gde su nekada bili nacistički logori "Jevrejski logor Zemun" i "Prihvatni logor Zemun", svečanosti prisustvuju i reis-ul-ulema Islamske zajednice Sead Nasufović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Albahari, te ministri Branko Ružić, Nikola Selaković, Darija Kisić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, te v.d. direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov, potomci logoraša, članovi oslobodilačlih udruženja i mnogi građani.
Minutom ćutanja odata je pošta svim stradalim žrtvama koncentracionih logora.
Vučić: Izvinite što gotovo 80 godina nismo vodili računa o prošlosti i budućnosti
Predsednik Srbiej Aleksandar Vučić je rekao da smo danas svedoci brojnih pokušaja relativizacije događaja Drugog svetskog rata, "a to ne može da bude politika sadašnjosti ni Evrope, ni sveta, a Srbije nikada neće biti".
"Želim da vam kažem veliko 'izvini'. Izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti i nismo brinuli ni o svojoj budućnosti", rekao je on obraćajući se preživelima stradanja najtežih zločina i zločina genocida tokom Drugog svetskog rata.
Povezane vesti
Vučić je kazao da je imao čast i sreću da poznaje i više puta sretne velikog Šimona Peresa, koji je rekao da "šest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo nihove oči koje se sećaju, koji vodimo užasne scene koje su videli, i one će ostati upamćene onako kako su se dogodile".
"Ima mnogo toga što možemo da naučimo od jevrejskog naroda. Nažalost tih šest miliona Jevreja moramo dodati milione očiju Srba, Roma, koji su ubijani na stratistištima ovde", rekao je on.
Ukazao je i na generala Ajzenhauera koji je procenio da buduće generacije neće verovati koji su se zločini sve dogodili i zato je naredio filmskim ekipima koje su pratile oslobađanje Aušvica da snime sve odmah, jer će se, kako je kazao, "na putu istorije naći neko kopile koje će reći da se to nikada nije desilo".
"Danas na 78. godišnjicu ukidanja logora, mi ga konačno, neko će reći figurativno, a ja ću reći stvarno, oslobađamo", rekao je predsednik Vučić obraćajući se okupljenima.
Naveo je da je današnje stanje u kojem se nalazi centralna kula "slika i prilika naše sramote i neodgovornog odnosa". "Mnoge generacije su se ogrešile o stradalnike Starog sajmišta", poručio je Vučić dodajui da je bilo mnogo obećanja da će se lokalitet privesti nameni.
Srbija je za 10 godina modernizovala, promenila, shvatila da može da bude zemlja uspeha, a ne propasti i pada, poručio je Vučić i dodao da je svih tih godina u zemlji vladao mir, uz ekonomski napredak.
Vučić je, na pitanje po čemu će pamtiti 10 godina na vlasti, pošto je na današnji dan postao presednik pre jedne decenije, odgovorio da je Srbija postala zemlja koja ne liči na onu koju su nasledili.
Povezane vesti
"Postaraću se da do godišnjice stranke pokažemo šta je promenjeno - od plate od 330 evra, koja će u decemrbu biti 700 evra, odnosno koja je danas 635 evra, što je dvostruko uvećanje, do toga da je Srbija izgradila autoputeve koliko nikada do sada nije“, objasnio je on.
Vučić je podsetio da je izgrađeno više bolnica nego što je učinjeno u proteklih šest decenija.
„Srbija se modernizovala, promenila, shvatila da može da bude zemlja uspeha, a ne propasti i pada“, podvukao je predsednik.
Povezane vesti
„Imali smo svih tih deset godina mir, stabilnost, ogroman ekonomski napredak, fiskalnu stabilizaciju. Naš javni dug je 53,6 odsto i to nakon dve godine pandemije i usred rata na evropskom tlu kada ne postoji gotovo nijedna velika zemlja koja nema dug ispod 100 odsto, izuzev Nemačke“, objasnio je Vučić.
To su, kaže, veliki rezultati na koje je ponosan, kao i na činjenicu da Srbija danas zarađuje više na izvozu softvera i kompjuterske industrije nego od poljoprivrede.
„Tolika modernizacija i napredak su nastupili i to su činjenice“, podvukao je on.
Rekao je da je zadovoljan što vidi da su na kraju ljudi srećni zbog rezultata koji su napravljeni.
„Važno je da Srbija nastavi putem mira, stabilonsti, dalje modernizacije i industrijalizacije. Vratili smo fabrike koje su zatvarane, to su veliki rezultati“, objasnio je on.
Podsetio je i da je Srbija sa Republikom Srpskom uspela da započne obeležavanje svega onoga čega su se drugi stideli u prošlosti - od Jasenovca do žrtava „Oluje“, kao i da se više ne krijemo, već kažemo da postoje mesta stradanja drugih naroda za koje su naši ljudi krivi.
Ristić: Pokazana odlučnost i opredeljenost Srbije da trajno sačuva sećanje na žrtve genocida
Početak izvođenja mera zaštite na objektu kompleksa beogradskog Starog sajmišta jasno pokazuje odlučnost i opredeljenost Srbije da trajno sačuva sećanje na žrtve genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda na području nekadašnje NDH, uključujući tu i oba nacističko-ustaška logora na Starom sajmištu, izjavio je direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.
"Bezmalo osam decenija, odnosno čitav jedan ljudski vek, bilo je potrebno da se zaustavi beskrajan niz jalovih obećanja brojnih državnih zvaničnika koji su najavljivali početak izvođenja mera zaštite na ovim istorijskim objektima i privođenje čitavog kompleksa tako potrebnoj memorijalnoj, obrazovnoj i naučno-istraživačkoj nameni", rekao je Ristić, a saopšteno je iz Muzeja žrtava genocida.
Naveo je da su, kako su prolazile decenije ispunjene "nebrigom i potpunim zanemarivanjem" ovog istorijski dragocenog prostora mnogi sa pravom pomislili da je "veo istorijskog i ljudskog zaborava trajno prekrio stradalnu prošlost Starog sajmišta".
"I kada su mnogi pomislili da su izazovi, teškoće i brojne opstrukcije isuviše snažni i da će beogradsko Staro sajmište zanavek ostati tamna senka na našoj savesti, projavila se odlučnost i rešenost da se na sve prepreke odgovori znanjem, pijetetom, odgovornošću i odlučnošću", rekao je Ristić.
Predviđene dve muzejske celine
Memorijalni centar "Staro sajmište“ zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.
Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, održavati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivska, muzejska i filmske predmete i dokumenta.
Prema Zakonu predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora - "Jevrejskom logoru Zemun", a druga "Prihvatnom logoru Zemun" u kojem su većinu činili Srbi.
Euronews/Marko Subotić
Jedna celina, prema planu, biće u Spasićevom, a druga u italijanskom paviljonu.
Radovi na Memorijalnom centru započinju sa Centralnom kulom, a u njoj će, kako je planirano, biti kancelarije Memorijalnog centra, prostor za izložbe i za edukacione namene.
Memorijalni centar imaće i svoj sajt na kojem će biti dostupne informacije o logoru, a prema zakonu upravni odbor Centra trebalo bi da ima ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada i to dva člana koje predlaže Savez jevrejskih opština Srbije, jednog člana koji se bira na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, dva člana – na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture i dva člana iz reda zaposlenih u Memorijalnom centru koje predlaže direktor centra, za čiji je mandat predloženo da traje pet godina.
U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, odnosno udaljen nekoliko kilometara u odnosu na Staro sajmište.
Logor pod nazivom "Jevrejski logor Zemun" nalazio se nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora, pod uslovom vlade NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se logor snabdeva i finansira iz Beograda.
Euronews/Marko Subotić
U početku je logor bio samo za Jevreje iz Srbije i to prvenstveno žene, decu i starce, a svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci.
Za samo pet meseci u logoru je stradalo više od 6.000 Jevreja, a u maju 1942. godine kada je dovršeno uništavanje Jevreja i Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine.
Kroz "Prihvatni logor Zemun“, kako mu je glasio novi naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno oko 11.000.
U savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećeni su i porušeni mnogi logorski paviljoni, nakon čega je logor rasformiran.
Većina Nemaca odgovornih za rad logora uhapšena je i izvedena pred sud, od kojih je nekoliko izručeno Jugoslaviji i pogubljeno, dok su komandant logora Herbert Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge uhapšeni tokom šezdesetih godina 20. veka i to nakon mnogo godina skrivanja.
Andorferu i Engeu su u Zapadnoj Nemačkoj i Austriji izrečene kratke kazne, s tim što Engeova kazna nikada nije odslužena zbog njegovih godina i lošeg zdravlja.
Komentari (0)