Porodično blago Didića mali arhiv srpske istorije: Gibanica za kralja Petra i kesten koji je posadio vođa Timočke bune

Porodična arhiva Didića krije pravo malo blago srpske istorije. Fotografije i dokumenta iz vremena Kraljevine Jugoslavije u doba vladavine kralja Petra I Karađorđevića, čuvaju kao uspomenu na svog pretka Petra Didića - čuvenog sokobanjskog trgovca, koji se školovao u Beču, a kasnije izvozio svinje i živinu za Peštu i Beč. 

On je u Sokobanji imao veliko imanje, vodenicu i strugaru. Bio je i narodni poslanik u devet mandata. 1908. godine u banji je kupio imanje za kralja Petra I Karađorđevića i brinuo o njemu. Bio je rentijer, ali i prijatelj srpskog vladara.

Euronews Srbija

Unuk Petra Didića, koji nosi dedino ime, za Euronews Srbija kaže da kralj Petar I Karađorđević, kad je dolazio u Sokobanju, nikada nije odsedao u hotelu, već je uvek spavao njihovoj kući. 

"Tražio je da mu baba pravi gibanicu. Pričala mi je baba da je gibanicu obožavao. Dolazio je u Sokobanju na slavu. Toliko su bili prisni da je jedan deo kraljevog imanja na Vrelu prepisao mom dedi. U to vreme, pola Sokobanje je bilo kraljevsko, svo imanje je vodio deda i sve što se naplaćivalo nosio je kralju na ruke", kaže Petar Didić, unuk.

Rado viđen na Belom dvoru

Njegov deda je, kako navodi, takođe bio kraljev gost i često je išao na Beli dvor, o čemu svedoče pozivnice, koje se sa pažnjom čuvaju u porodičnoj arhivi.

"U prvo vreme, uvek je pisao Gospodinu Petru, a posle je na svim pozivnicama za dvor, za prijeme pisao 'Dragi, Pero'. Imao je poslaničku, senatorsku karticu sa kojom je mogao da uđe, karticu za skupštinu, zatim karticu za putovanje, jer u to vreme nije svako mogao da putuje železnicom, morao si da imaš posebnu dozvolu", objašnjava Didić.

Euronews Srbija

Od zaborava čuva ulaznicu za smotru na dvoru, člansku kartu kraljevskog dvora iz 1910, pozivnice za balove, večere, kao i za skupštinu.

"Pre svake skupštine je dobijao zaduženje šta da traži za Sokobanju", kaže Didić. 

Među brojnim fotografijama, Petar izdvaja one sa krunisanja kralja Petra I Karađorđevića, ali i sa sahrane srpskog vladara kojoj je prisustvovao i njegov deda.

Euronews Srbija

Sa ponosom pokazuje i dedin pasoš iz 1899. godine.

"U to vreme su u aleskinačkom okrugu izdata samo dva pasoša. Jedan je dobio moj deda. U to veme je zvanični jezik bio franscuski, a pasoš je bio bez fotografije, samo detaljan opis. Zanimljiv je, rađen na specijalnoj hartiji", prića Didić.

Euronews Srbija

Baba mu je, kaže, pričala da je deda bio himanitarac, da je pomagao narodu.

"Imao je vodenicu i strugaru, rezao ljudima drva, ali kad su došli partizani uništili su je", navodi on.

Život je, kako kaže, završo neslavno. 

"Imao je 10 hektara zemlje koju je kupio zlatnicima i koju mu je država 1947. oduzela u ime naroda. Podelili su drugima koji su je odmah prodali i obogatili se. Došao je kući i rekao babi Jaoj, Daro, srce i sutra je umro", priča Didićev unuk.  

Jedan od Didića vođa Timočke bune

U srpskoj istoriji ostaje upamćen još jedan Didić - rođeni brat trgovca Petra Didića, Ljuba - vođa Timočke bune 1883. godine.

Petar Didić navodi da je u Sokobanji ostala kuća u kojoj se rodio Ljuba Didić, kao i kesten koji je posadio. 

"Svaki turista koji dođe u banju pita koliko je staro drvo i ko je posadio, ali je žalosno što opština nije zainteresovana da stavi neko obeležje. Ja sam im nudio ove pozivnice da fotokopiraju za Muzej grada, ali oni su nezainteresovani. Arhiv grada Niša me je pozvao i oni su to fotopokirali, sačuvali i ubacili u knjigu Peščanik", kaže Didić.    

Euronews Srbija

Fotografije i dokumenta iz podruma porodične kuće izvukla je i od zaborava sačuvala Petrova majka Violeta. Brigu o vrednoj kolekciji, koja svedoči o životu u Sokobanji krajem 19. i početkom 20. veka, nastaviće Petrova starija ćerka.