Sve o malim boginjama: Kako se prenose, kada je osoba najzaraznija, zašto se javljaju komplikacije?

Komentari

Autor: S. T.

14/01/2023

11:59

Sve o malim boginjama: Kako se prenose, kada je osoba najzaraznija, zašto se javljaju komplikacije? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Zavod za javno zdravlje u Požarevcu prijavio je epidemiju malih boginja u Smederevu. Epidemija je prijavljena Ministarstvu zdravlja i Instutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Trenutno su morbile laboratorijski potvrđene kod šest osoba, a za još osam se čeka laboratorijska potvrda.

Među zaraženima je petoro dece i jedna odrasla osoba. Deca nisu primila MMR vakcinu koja štiti od morbila, dok se za odraslu osobu ne zna vakcinalni status. Kako je saopštio Institut Batut kod dvoje dece su se javile komplikacije bolesti - upale pluća. Sva zaražena deca su uzrasta do dve godine i nalaze se na bolničkom lečenju u Smederu, jedno dete je u Tiršovoj u Beogradu.

Desilo se ono čega su se lekari najviše pribojavali. Pao je obuhvat vakcinisane dece MMR vakcinama na 74,8 odsto, a za dobar kolektivni imunitet potrebno je da bude vakcinisano najmanje 95 odsto dece.

Epidemiologe brine što se infekcija veoma brzo širi, a bolest nije tako bezazlena kao što mnogi predstavljaju. Virus malih boginja izaziva opštu slabost organizma, te su česte komplikacije poput upale pluća, ali i upale mozga i moždanih ovojnica.

Veoma zarazno oboljenje

Institut Batut je na svom sajtu objavio da su male boginje akutno, veoma zarazno, virusno oboljenje. Virus se prenosi kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem ili u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa ili ždrela inficiranih osoba).

Obolele osobe su najzaraznije 2–4 dana pre i do četiri dana nakon izbijanja ospe. Kod ove bolesti se registruju sezonske oscilacije u javljanju sa porastom oboljevanja tokom perioda kasne zime i proleća.Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa.

Inkubacioni period (vreme od izloženosti virusu do pojave prvih simptoma bolesti) prosečno iznosi 10–12 dana (a kreće se u intervalu od 7 do 18 dana). Početak bolesti karakterišu povišena temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa i kašalj. Karakteristična crvena makulopapulozna ospa se prvo javlja na licu, unutar 2–4 dana od početka simptoma, a potom se širi ka trupu i ekstremitetima. Ospa obično traje 4–6 dana i najčešće je praćena blagim perutanjem kože.

"Teška klinička slika sa komplikacijama se javlja kod nedovoljno uhranjene dece, posebno one koja imaju nedostatak vitamina A u ishrani, kod onih osoba kod kojih je imunski sistem oslabljen zbog neke druge bolesti, češća je kod dece mlađe od pet i osoba starijih od 20 godina", kažu u Batutu.

Doživotni imunitet

Pad imuniteta posle bolesti može da traje nekoliko nedelja i razlog je povećane osetljivosti na druge infekcije, a posebno na infekcije koje uzrokuje Streptococcus pneumoniae. Komplikacije se javljaju u oko 30 odsto prijavljenih slučajeva, a čine ih infekcije srednjeg uha (7–9 odsto), prolivi sa dehidratacijom (6 odsto), zapaljenje pluća (1– 6 odsto), slepilo i postinfektivni encefalitis – zapaljenje mozga (1 na 1000 slučajeva), kao i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE) u 1 na 100.000 slučajeva. Kao posledica navedenih komplikacija malih boginja mogući su i smrtni ishodi.

U najvećem riziku da obole su nevakcinisana deca, kao i svaka druga osoba bez obzira na uzrast koja nema imunitet (bilo da je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nije bila u prilici da oboli od ove bolesti).

Rutinska imunizacija dece određenog uzrasta sa visokim obuhvatom (više od 95 odsto) je ključna javnozdravstvena strategija u sprečavanju i odstranjivanju ove bolesti.

Serološke studije su pokazale da se kod 99 odsto dece koja su primila dve doze vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR) u uzrastu nakon navršenih 12 meseci razvija adekvatan imunski odgovor. Aplikovanje druge doze vakcine je neophodno zbog činjenice da jedan broj dece (oko 5 odsto) nakon davanja prve doze ne razvija adekvatan imunski odogovor, kao i zbog uticaja na dužinu trajanja imuniteta.

Vakcine indukuju dugotrajan i snažan imunitet kod vakcinisanih, pružaju individualnu, a kod visokog obuhvata i kolektivnu zaštitu (kolektivni imunitet) koja je od izuzetne važnosti jer se tako štite i one osobe koje iz objektivnih razloga nisu mogle biti vakcinisane i jer je to jedini način da se spreči cirkulacija virusa i bolest eliminiše iz populacije.

Vakcinacija

Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele – MMR vakcina.

Revakcinacija (druga doza vakcine) se sprovodi primenom MMR vakcine pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda osnovne škole.

Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Minimalni razmak između davanja dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje.

Osetljive kontakte (bez prethodno stečenog imuniteta) obolelih od morbila potrebno je vakcinisati MMR vakcinom što pre, a najkasnije unutar 72 sata od kontakta.

Lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama koja nisu preležala ili nisu vakcinisana protiv malih boginja, rubele i zaušaka, u slučaju obolevanja mogu predstavljati izvor infekcije za pacijente, druge zaposlene, kao i osobe iz bliskog kontakta u populaciji.

MMR vakcina

MMR vakcina je kombinovana virusna vakcina koja se pravi od oslabljenih virusa uzročnika malih boginja, zaušaka i rubele. Pored opštih kontraindikacija (akutna bolest, povišena temperatura, alergijska reakcija na prethodnu dozu ili sastojak vakcine), posebne kontraindikacije za davanje su trudnoća i stanje oslabljene otpornosti organizma.

Najčešće neželjene reakcije nakon vakcinacije su bol i crvenilo na mestu aplikacije vakcine, a u 3–5 odsto vakcinisanih dolazi do pojave tzv. "male bolesti" u periodu koji odgovara prosečnom vremenu inkubacije za svaku bolest od kojih vakcina štiti. Simptomi se javljaju u vidu kratkotrajne ospe i/ili povišene temperature, i/ili uvećanja limfnih i pljuvačnih žlezda, prolaznog su karaktera i ne zahtevaju lečenje.