Neusaglašeni kalendar i doba godine: Dalekosežne posledice proleća u januaru

Temperature iznad proseka za ovo doba godine mogu da ostave posledice po zdravlje, klimu i ekosistem, poljoprivredu, a mogu da se odraze i na turističku sezonu koja je počinje sa zimskim raspustom.

Vremenska prognoza proteklih dana bila je u znaku proleća. Sneg koji je asocijacija za Novu godinu i Božić ovog puta nije bio ni na vidiku. 

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za Euronews Srbija da nije iznenađen ovakvom temepraturom, jer kako objašnajva, klima se na zemlji generalno dosta promenila, a temperaturni šokovi, dodaje, jesu posledica toga. Zato, dodaje, možemo da očekujemo više toplih dana tokom cele godine.

"Klima na Zemlji je značajno promenjena, pa je naša planeta u proseku toplija za 1,2 stepena u odnosu na period od pre početka industrijske revolucije. Ljudi su od tada do danas potrošili velike količine fosilnih goriva, pri čijem sagorevanju se emituj ugljen-dioksid koji ostaje u atmosferi skoro pa zauvek. Danas ga ima 50 odsto više nego što ga je bilo pre te industrijske revolucije i ovo su na neki način posledice toga. Zbog toga sve češće, tokom godine, imamo periode kada su temperature značajno iznad onih koje se očekuju za to doba godine, pa evo i sada", objašnajva Đurđević.

Dodaje da upravo zbog globalnog zagrevanja možemo da očekujemo drugačije vreme od onog na koje smo navikli.

"Ne znači da je svake godine toplije nego prethodne, ali prosečno imamo više toplih dana nego ranije. Snega je ranije bilo i u novembru, a sada ga nema ni na vidiku. Bilo je u proteklom periodu jedan dan, čini mi se, ali i tada jedva da ga je bilo", dodaje.

Upitan kakve posledice će ovakva poremena vremena ostaviti na svet, Đurđević kaže da su one na neki način već bile vidljive u smislu suše koja je bila letos, a podsetio je i na nedavno snežno nevreme koje je zahvatilo veći deo SAD-a i ostavilo značajne posledice.

Što se Srbije tiče, Đurđević kaže da ono što kod nas može da bude najupečatljivije su vremenski uslovi, u smislu da su zime blage, a leta toplija.

"Treba očekivati  u budućnosti da će zime postati još toplije nego što su danas. Radi se samo o tome da zimske temperature rastu, ali ne toliko brzo kao što rastu letnje. Taj trend porasta temperatura će se nastaviti još više i to sve dok ljudi budu emitovali ugljen-dioksid. Ceo proces se dodatno ubrzava zato što mi svake godine dodajemo još više ugljen-dioksida nego prethodne. Ova promena koja je do sada osmotrena porast prosčne temperature 1,2 stepena za poslednjih 150 godina - može da u istom obimu ponovi i u narednih 30 godina. To znači da bi u tom periodu mogli da se zagrejemo za još jedan stepen, a to onda podrazumeva još veće posledice nego ove koje sada imamo", kaže.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Dodaje da se ne može očekivati da se zima pomeri na kasnije mesece.

"Astrološki neće, ali vremenski hoće. Biće sve manje snega, verovatno ćemo u budućnosti imati periode kada će biti sneženih pokrivača i hladnoće, ali to neće obuhvatati period od tri, čeiri meseca u toku godine nego će taj perod biti znatno kraći", naglašava.

Netipična temperatura utiče i na zdravlje

Klimatske promene, pored planete i vremenskih uslova, utiču i na zdravlje ljudi. Dr Radmila Šehić specijalista opšte medicine kaže za Euronews Srbija da je glavni problem u tome što reaguje nervni sistem, jer nema vremena da se adaptira na vremenske uslove koji zapravo nisu predviđeni za ovo doba godine.

"Radi se o znatnoj oscilaciji u klimatskim uslovima. Visoke temperature ovih dana, smetaju većini. Pre svega reaguje vegetativni ili autonomni nervni sistem koji je nezavisan od nas. Često se mladi sada žale na osećaj glavobolje, vrtoglavicu i blage mučnine. Retko ko povraća. Nije u pitanju bolest, već stanje. Što se glavobolje tiče, ona je u korenu nosa i u potiljku. To je adaptiranje krvinih sudova vrata i glave koji najviše trpe ovakve oscilacije. Takođe, ovo vreme smeta i onima sa niskim krvinim pritiskom. Ako osoba koristi lekove za obaranje krvnog pritiska i sada uzima redovnu terapiju, šire se sudovi i to dovodi do pada pritiska i neprijatnog osećanja, stezanja u grudima", kaže ona.

Dr Šehić navodi da oni koji imaju problem sa kardiovaskularnim sistemom tek mogu da osete zdravstvene tegobe.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

"Ovakvi klimatski uslovi pre svega remete krvne sudove, pa ljudi koji imaju problem sa nijma mogu da imaju tegobe. To se odnosi i na srčane bolesnike. Svaka oscilacija u krvnom pritisku može da ih ugrozi u priličnoj meri. Problem mogu da imaju ljudi koji imaju hipertenzije, oni koji su preležali infarkt ili neko oboljenje u kojem se nalazi oštećenje krivnih sudova. Kod takvih ljudi se matična teogba produbljuje. Na primer onaj ko je imao šlog, imaće jaču glavobolju. Ovo vreme jedino može da bude od koristi ljudima koji imaju disajne tegobe jer toplo vreme njima uvek dobro dođe", navela je dr Šehić.  

Što se psihičkog stanja tiče, svetlo i sunčeva energija, kaže, deluje antidepresivno.

"Ovo je period kada osobe koje imaju problem sa psihom mogu da se prijatnije osećaju. Topao period sa dosta sunca može da bude samo od koristi", dodaje ona.

Posledice na turizam i poljoprivredu

Prolećne temperature mogu da utiču i na zimsku sezonu. Dokaz za to je i vest da je na Žabljaku neizvesna skijaška sezona. Kako je ranije rekla direktorka žabljačke Turističke organizacije Vanja Krgović Šarović prvi sneg očekuje se tek u drugoj polovini januara i navela je da će to svakako negativno uticati na kvalitet sezone i posećenost.

"Posle praznika imamo dosta otkazivanja rezervacija, upravo zbog nedostatka snega i nemogućnosti skijanja", dodala je Šarović.

Što se Srbije tiče, Aleksandar Seničić iz Jute za Euronews Srbija navodi da su oni imali nekoliko upita ljudi o predstojećoj sezoni i tome da li da otkažu zimovanje zbog toga što nema snega, ali, dodaje, još uvek nije bilo ozbiljnih otkazivanja.

Tanjug/AP/Armin Durgut

 

"Poznato je da bi u slučaju otkazivanja morali da plate deo putovanja. Razlog za to je što u našoj zemlji ne postoji putno osiguranje za vremenske ulslove. Neke zemlje ih imaju, mi ne. Zbog toga mislim da u našoj zemlji neće biti slučaj kao sa Žabljakom", rekao je on.

Kako kaže, što se tiče planina u Srbiji, skijališta se trude da nadognade pravi sneg veštačkim snegom.

"Znam da na Staroj planini i Kopaoniku postoje skijališta sa veštačkim snegom i oni se trude da ga održavaju uglavnom noću. Njima je zbog toga bitno da temperetura ne padne ispod pet stepeni zbog tog nekog održavanja", dodaje on.

Posledice ovih vremenskih uslova osetiće se i u poljoprivredi. Milan Prostran, agroekonomista objašnajva za Euronews Srbija da je poljoprivredna sezona počela u septembru prošle godine, i da je sada u zoni mirovanja, i da prve negativne naznake ovog vremena mogu da se osete tek u feburaru.

"Nastavlja se period nedostatka vlage u zemljištu, koje traje gotovo deceniju, i to može da ostavi značajne posledice. Takođe, ako se nastavi ovo toplo vreme, može da dođe do toga da biljke krenu da pupe, da krene da se formira plod kada mu vreme nije, a onda je dovoljna jedna nagla promena i da sve to propadne. To dalje utiče i na količinu roda koji će biti ali i na njegovu dalju prododaju. Ono čega nema dovoljno na tržištu utiče na cenu", objasnio je on.