Da li će ovo biti najtoplija Nova godina ikada izmerena u Beogradu?

U Beogradu nije bilo snežnog pokrivača za Novu godinu već sedam godina zaredom. U pitanju je najduži zabeleženi takav niz od 1950. godine. I on će se izgleda i ove godine nastaviti, jer aktuelna vremenska prognoza kaže da će tokom novogodišnjeg vikenda u prestonici maksimalna dnevna temperatura dostići čak 18 stepeni Celzijusa.

Aktuelni rekorder po pitanju novogodišnje temperature nije bio tako davno: u pitanju je bila nova 2010. godina, kada je bilo izmereno 18,2 stepena, piše Klima 101. Ali bilo da se ove Nove godine taj rekord prevaziđe ili ne, jedno je sasvim sigurno – snega ni ove godine neće biti.

Doduše, istorijski gledano, snežni pokrivač i nije toliko tipičan deo beogradske Nove godine koliko nam sećanja i lični utisci možda govore: od 1950. do danas, glavni grad bio je pod snegom za doček nove godine samo 22 puta. Pa ipak, kada se pogledaju šira slika, postaje jasno da je sneg, usled klimatskih promena, danas ređi sezonski gost nego što je nekada bio.

Snežne zime sve ređe

Naime, ako se posmatra period od 1951. do 1990. godine, Beograd je u proseku godišnje imao 31 dan sa snežnim pokrivačem. Bilo je, naravno, svakakvih izuzetaka i ekstrema i ranije, u oba smera: i godina kada snega gotovo da nije ni bilo, ali i onih kao što je bila zima 1970. godine, kada je snega bilo tokom više od 60 dana.

Međutim, izrazito snežne zime postale su jako retke, a one gotovo bez snega sve češće. Tako je u poslednjih deset godina samo jedna zima – 2019. godine – imala više snežnih dana od gorepomenutog proseka.

Ova promena ne utiče samo na naš doživljaj novogodišnjih praznika. Sneg je zapravo važan činilac u globalnoj regulaciji temperature jer reflektuje veliki procenat Sunčeve energije, dok istovremeno zadržava toplotu zemljišta ispod pokrivača i sprečava isparavanje vlage sa tla u atmosferu. Njegov nedostatak može izazvati različite klimatske, ekološke, hidrološke, pa i poljoprivredne promene.

Rekordnih 31 centimetar snega 

Euronews Serbia/Jelena Bajčetić

U međuvremenu, u Beogradu, novogodišnju garderobu kaputa, kapa i rukavica polako zamenjuju tanke jesenje jakne i plitke cipele. Nove godine kao što je bila ona 1954, kada je visina snega bila rekordnih 31 cm snega, zvuče kao kurioziteti nekog davno prošlog vremena koje se neće tako lako vratiti.

Ostaje nam, naravno, da se prilagodimo – ali i da se borimo da zaustavimo proces koji nam nepovratno narušava i prirodnu i društvenu realnost. U to ime, neka nam nova godina bude uspešnija nego ijedna pre.

Ovaj 31. decembar s prolećnim temperaturama

Ceo novogodišnji vikend obeležiće sunčano i veoma toplo vreme.  Topla vazdušna masa sa Mediterana donosi Srbiji otopljenje i temperaturu i do 20 stepeni.

U toku 31. januara smenjivaće se sunce i oblaci, a temperatura će u najtoplijem delu dana biti u intervalu od 10 stepeni na jugu, pa do 20 na zapadu zemlje. U Beogradu i centralnim predelima očekuje se oko 17 stepeni. Slab južni i jugozapadni vetar omogućava da subjektivni osećaj bude kao da je toplije od izmerenih vrednosti.

Meteorolog Ljubica Gojković navodi da će se u novogodišnjoj noći temperatura kretati od 4 stepena na jugu zemlje, pa do 9 na severu. Drugog dana vikenda vreme ostaje stabilno, a otopljenje će se osetiti i u Timočkoj krajini. U najtoplijem delu dana u većini mesta biće iznad 15 stepeni, lokalno i do 18 stepeni.

"Prvi dani nove godine ostaju stabilni i topli. Temperatura će se u ponedeljak i utorak kretati od 10 do 17 stepeni. Vreme sve do srede ostaje suvo, ali promenljivo oblačno", istakla je ona.

Globalno zagrevanje Srbiji približava klimu Grčke

Klimatolozi već godinama upozoavaju da se zbog globalnog zagrevanja klima u Srbiji menja i postepeno počinje da podseća na suptropsku klimu, tipičnu u mediteranskim krajevima.

To znači da će nam vremenom leta postati vrela, a zime umerene. Svakako, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi kada će do toga doći i klimatolozi ističu da ćemo i dalje narednih zima imati mrazeve i temperature ispod nule, ipak neosporno je da se ka tom pravcu krećemo.

Uzrok globalnog zagrevanja je, prema rečima stručnjaka, između ostalog intinzivno korišćenje fosilnih goriva (nafte, uglja i prirodnh gasova). Tako se proizvodi ugljen dioksid, gas koji pojačave efekat staklene bašte, odnosno ubrzava proces zagrevanja planete.