Šta je budućnost litijuma i gde je Srbija: Dejan Ilić, naučnik kog smatraju ocem litijumske baterije za Euronews Srbija

Naučnik koga u Nemačkoj nazivaju ocem litijumske baterije, naš sunarodnik Dejan Ilić, godinama je sarađivao sa Stivom Džobsom suosnivačem kompanije Epl u projektu razvijanja revolucionarne baterije, koja je bila korišćena u "ajpodu". U to doba, stručnjaci, pa, kako sam priznaje, i Ilić smatrali su da se takva baterija prkosi zakonima fizike, ali posle sedam meseci naučnik je sa svojim timom uspeo da napravi izum koji je dobio Svetsku nagradu za inovacije.

Godinama kasnije, u razgovoru za Euronews Srbija, Ilić govori o svom radu u inostranstvu, značajnim postignućima u radu sa najčuvenijim pionirom ere kućnih računara, potencijalima i budućnosti litijuma, materiji koja je u našoj zemlji izazvala brojne kontroverze, kao i o potencijalnoj ulozi Srbije na tom tržištu.

 

Veliki inovator, naučnik iz oblasti fizičke hemije, elektronike, mirkoračunarstva, ali i profesor ima više stotina patenata i naučnih priznanja. Mediji su ga često nazivali Ilonom Maskom iz Selevca, naslednikom Nikole Tesle i "papom za baterije". Danas je na čelu nemačke ARRI kompanije, tri puta je proglašen za menadžera i inovatora godine i bio je savetnik Vlade Nemačke na realizaciji baterije na projektu "Elektromobilnost" s ciljem da na nemačkim putevima bude milion automobila na električni pogon.

Govoreći o našoj zemlji u emisiji Euronews Centar, istakao je da Srbija ima ima dovoljno edukovanih stručnjaka da bi se potencijalno mogla otvoriti litijumska fabrika. 

Potencijal za proizvodnju baterija, ali ne za eletrične automobile

Ilić naglašava da bi u Srbiji vredelo proizvoditi baterije za telekominukaciju, kao i potencijalne baterije-rezervoare za sunčanu energiju, a da se ne preporučuje ulazak u proizvodnju baterija za električne automobile, jer je to tržište, kako kaže, nesigurno i nepredvidivo.

Dodaje da mnoge zemlje koje proizvode litijumske baterije nemaju litijum, ali da taj metal može da se nabavi na tržištu u svakoj formi.

"Nema potrebe da se litijum eksploatiše u Srbiji, ali kada ga već imamo - zašto to ne uraditi. To bi bio najbolji mogući način da se promoviše mineral koji dolazi iz Srbije. Možemo da ga stavimo na tržište i da krenemo i sa njegovom prodajom", navodi Ilić.

Iako se donedavno govorilo da su električni automobili, čije je "srce" litijumska baterija, naša budućnost, danas sve češće čujemo da litijum nije uopšte zeleno, niti održivo rešenje. Osvrćući se na takva tumačenja, Ilić je istakao da je za njega litijum strateški metal. Ogovarajući na pitanje o tome koliko je opasan, za živi svet i čoveka, Ilić je rekao:

"To je jedan od najlepših metala. Metali iz prve grupe Periodnog sistema, kao što su litijum, natrijum i kalijum u odgovarajućem obliku jedinjenja postoje i u našem organizmu i mi ih svakodnevno konzumiramo".

profimedia

Govoreći o tome koliko bi još litijum mogao da ostane u upotrebi, rekao je da je to nemoguće proceniti.

"Litijumske baterije za portabl uređaje biće najmanje još trideset do četrdeset godina u upotrebi. Kod elektroautomobila je situacija drugačija, jer litijum pokazuje svoje granice. Tu je brzina punjenja odlučujuća, kao i cena", objašnjava on.

Upitan koliko su litijumske baterije opasne po životnu sredinu, odnosno da li su električni autmobili "zeleni" ukoliko se baterija ne reciklira pravilno, sagovornik je odgovorio:

"Količina CO2 kod novih automobila je drastično smanjena. S druge strane bilo bi šteta da tako plemenih metal kao što je litijum bude prepušten prirodi. Litijum reaguje s vodom i vazduhom i dobija se litijum hidroksid. To jedinjenje je potpuno bezopasno bilo za koga i bilo za šta. Takvo jedinjenje može dalje da se preradi i koristi vrlo efikasno".

Posle električnih automobila, vozila na vodonik?

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel 2015 goine je htela da se na ulicama te zemlje nađe milion električnih automobila, a ta vizija se nije ostvarila ni u 2022. godini.

Ilić, koji je decenijama radio u Nemačkoj, istakao je da je to bila fantastična ideja, i da je istraživačima pruženo dovoljno finansijskih sredstava za proučavanje.

"Angažovali smo naučnike iz svih zemalja ali nismo uspeli da pronađemo do tada u pravo vreme najbolju bateriju koja će brzo da se puni, da bude jeftina i sigurna", kazao je.

profimedia

"U početku je bila velika eurofija ali je ta eurofija prestala, a niko nije očekivao da će do toga da dođe tako brzo. Ta euforija je prestala, a ja sam siguran da će u narednih 20 godina bili sve više registrovanih elektroautomobila u Evropi. Još uvek ćemo da vozimo automobile na dizel ili benzin ali njihov broj će rapidno da opada u narednom periodu", predviđa sagovornik.

Dodaje da električni automobili isključivo imaju smisla ukoliko se pune iz solarne energije ili energije vetra.

"Niko ne zagovara to da se kupi električni automobil, pa da ga puni strujom koja je proizvedena u elektrani".

On ističe da i dalje postoje izazovi na tržištu, pre svega zbog činjenice što je električni automobil značajno skuplji od vozila na fosilna goriva. S druge strane, dodaje, subvencije u Evropi nisu dovoljno velike.

Dodao je da je veliki nedostatak elektroautomobila što je nemoguće za tri do pet minuta napuniti rezervoar da bi se vozilo 500 kilometara.

"Ne vidim kako bi bila rešena brzina punjenja kada je u pitanju litijum. S druge strane, pet litara vodonika što je dovoljno za 400-500 kilometara toči se za pet minuta", podvlači naš sagovornik.

Upitan da li to znači da bi vozila na vodonik mogla da budu popularnija na tržištu od električnih sa litijumskom baterijom, on je naveo:

"Kad budu rešeni ostali tehnički problemi, kad budu dostignute cene i sigurnosti, da. Mi ćemo za sledećih 20 godina da imamo još uvek litijuma. Tek posle počeće stidljivo da se uvoze automobili koji idu na baterije od kalcijuma ili jona", predviđa Ilić.