Klik koji uništava živote: Zašto osvetnička pornografija još nije prepoznata kao krivično delo u Srbiji

Objavljivanje intimnih fotografija bez nečijeg odobrenja, takozvana osvetnička pornografija, u Krivičnom zakoniku Srbije i dalje nije prepoznata kao krivično delo. Iako je u Srbiji skoro aktuelizovana, ovakav vid nasilja postoji koliko i društvene mreže. Do svetske ekspanzije osvetničke pornografije došlo je za vreme pandemije, a žrtve su najćešće žene.

Jedan od najpoznatijih slučajeva osvetničke pornografije na ovim prostorima, bio je slučaj estradne pevačice čiji je intimni snimak javno objavljen. Prošle godine, na aplikaciji Telegram otkrivene su i grupe u kojima je desetine hiljada uglavnom muškaraca razmenjivalo pornografski sadržaj, privatne snimke i fotografije. 

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra za Euronews Srbija kaže da se za besplatnu pravnu pomoć njima nedeljno obrati najmanje jedna žena koja je žrtva osvetničke pornografije.

"Žene zovu da vide na koji način to može da prestane. Kako da zaustave nekog ko ih na taj način ucenjuje, preti da će objaviti te njihove snimke, njihovim prijateljima, rodbini, na poslu, a za uzvrat ili da ostane sa tom osobom u vezi, ili ako je u pitanju bivši partner ili suprug. Na žalost bilo je i takvih slučajeva da su žene putem tih snimaka ucenjivane da imaju seksualne odnose sa nekim drugim muškarcima. One jednostavno žele da to prekinu", kaže Macanović.

Problem je što žrtve jedino na svoju inicijativu mogu da pokrenu tužbu

Pravnici objašnjavaju da bi se osvetnička pornografija mogla podvesti pod krivično delo koje krivični zakonik već prepoznaje - neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđih fotografija, portreta i snimaka, za koje je propisana kazna do dve godine zatvora. 

Trenutni je problem što žrtve jedino što mogu je da na svoju inicijativu pokrenu privatnu tužbu, čime teže dolaze do dokaza objavljenih na internetu. Šef katedre za Krivino pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović objašnjava da postoji razlika kada se krivično delo goni po službenoj dužnosti i kada, što je češće, po privatnoj tužbi. U drugom slučaju, objašnjava, uslovi su dosta teži i nezahvalniji.

"Kada se radi o krivičnim delima koja se gone po službenoj dužnosti, onda tužilaštvo, a posebno Tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal, ima mehanizme kojima može da utvrdi tako nešto. Tako što naloži mobilnim operaterima ili internet provajderima da utvrde sa koje IP adrese je objavljena određena informacija. Međutim, kada je privatno lice u pitanju, onda su njemu faktički ruke vezane, zato što ne možete vi kao privatno lice da date nalog mobilnom operateru niti internet provajderu da vam da takve podatke jer bi to predstavljalo kršenje podataka o ličnosti", objasnila je Bajović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je prošlog meseca najavila da se priprema Inicijativa ministarstvu pravde za dopunu Krivičnog zakonika i prepoznavanje osvetničke pornografije. 

Nadležno ministarstvo je u maju formiralo i radnu grupu za izmene i dopune krivičnog zakonika, a poverenica najavljuje da će uskoro biti održan sastanak na kom će biti reči o svim podnetim inicijativama.

"Različiti oblici nasilja koji se dešavaju u digitalnoj sferi su vrlo ozbiljni. Imaju vrlo ozbiljne posledice, a možda se ne shvataju vrlo ozbiljno zato što se misli da se dešava negde u virtuelnom svetu, a taj virtuelni svet je i te kako stvaran. Stvara ozbiljne posledice i u tom smislu mislim da treba definisati kao posebno krivično delo", rekla je Janković.

Intimne fotografije poslate u poverenju, nekad ipak završe i na internetu. Žrtve ponekad nisu ni svesne da ih neko snima, a kamo li da će slike biti zloupotrebljene protiv njih. Ono oko čega se svi slažu je da je krivica iskljulčivo na onome ko takve snimke i fotografije bez saglasnosti objavljuje.

Slučaj Telegram  

Krajem 2020. godine Srbiju je uzdrmao slučaj devojke koja je podelila svoju fotografiju na ličnom profilu i uz nju napisala da je "dozvolila sebi da veruje jednoj osobi i bude intimna sa njim". Ona je dodala da je bez njenog znanja i pristanka, ta osoba snimila njihov intimni čin da bi potom pretila da će snimke objaviti i poslati njoj važnim ljudima. Da to ne bi to uradio, tražio je novac zauzvrat.  

Međutim, njen slučaj nije usamljen već je uzeo maha. Početkom marta 2021. godine obelodanjeno je da na aplikaciji Telegram postoji skoro desetak grupa u kojima desetine hiljada pretežno muškaraca sa područja Balkana razmenjuje različite pornografske sadržaje.  

Najpoznatija je "EX YU Balkanska soba", koja je, prema pisanju medija, imala oko 36.000 članova. Oni su u međuvremenu ograničili pristup istoriji prepiske i ranije objavljenog sadržaja.

Direktor "Civil Right defenders" Goran Miletić rekao je ranije za Euronew Srbija je tada ovaj slučaj oceno kao alarm državi da preduzme nešto po ovom pitanju, ali kako kaže, ništa značajno se nije promenilo. 

"Tada je postojala podrška javnosti i bio je momenat za izmenu zakona. U slučaju grupe na Telegramu počinilac je uhapšen posle pritiska javnosti, ali to ne znači da će se to desiti u svakom slučaju. Uvek postoji opcija da poznatog počinioca gonite po privatnoj tužbi, ali sistem treba da bude takav da se ovako drastično kršenje ljudskih prava goni po službenoj dužnosti i to u razumnom roku, a to nije slučaj", rekao je Miletić.

Mediji su i nekoliko meseci nakon toga prisali o drugoj Telegram grupi pod nazivom "Perverzije Balkana". I u ovoj grupi su deljene intimne fotografije devojaka iz Srbije i okruženja, a grupa je imala više od 26.500 članova.

U mnogim zemljama osvetnička pornografija prepoznata kao krivično delo

Vanja Macanović je ranije za Euronews rekla da je u zapadnom svetu ovakav vid nasilja na internetu već davno uveden kao posebno krivično delo.

U Hrvatskoj je nedavnim izmenama KZ uvedeno posebno krivično delo zloupotreba snimaka polno eksplicitnog sadržaja što zapravo predstavlja "osvetničku pornografiju".

"Za osnovni oblik ovog dela propisana je kazna blaža nego kod nas (do 1 godine zatvora), a teži oblik postoji u slučaju kada je delo izvršeno putem računarskog sistema i tu je kazna do 3 godine. Najveća razlika u pogledu našeg rešenja je u tome što se krivično gonjenje za ovo delo preuzima po službenoj dužnosti, a na predlog oštećenog, dakle ovlašćeni tužilac je javni tužilac koji pribavlja dokaze i inicira pokretanje krivičnog postupka", objašnjava Bajović. 

Prema navodima Macanović, u međuvremenu je i Grčka uvela ovu vrstu krivičnog dela u svoje zakonodavstvo.

"Mi smo podelile informaciju sa koleginicama iz Crne Gore pa su i one to predložile. I tamo se sada to razmatra da se uvede kao krivično delo", kaže ona.