Javna rasprava o Nacrtu Zakona o policiji: Najviše zamerki na mogućnost kršenja Ustava i biometriski nadzor

U Novom Sadu je odžran prvi od tri najavljena okrugla stola u okviru javne rasprave o Nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima. Raspravi su prisustvoali članovi Radne grupe koji su pisali zakon i zainteresovana javnost, među kojima je i nekoliko narodnih poslanika.

Reporter Euronews Srbija javlja da na početku današnje rasprave članovi radne grupe nisu predstavili Nacrt zakona, jer su to, kako su rekli, uradili pre nekoliko dana na konferenciji za novinare u Beogradu. Naime, ova rasprava realzovana je tako što su prisutni prolazli Nacrt zaokna tako što su analziurali jedan po jedan član i nakon toga su odmah iznošene primedbe koje pristuni imaju.

Reporter Euronews Srbja javlja da su današnje kritike najviše odnosile na mogućnost kršenja Ustava Republike Srbije, na moguće urušavanje pojedinih ljudskih prava i sloboda, kao i na uskraćivanje prava na miran protest. Oni koji su iznosili primedbe poručili su da bi Nacrt Zakona trebalo u potpunosti povući i pisati ga ispočetka. 

Predstavnici stranke Zajedno održali su i pres konferenciju uoči početka ove rasprave i na njoj su naglasili da su stigle primedbe i zamerke parlamentaraca upravo na onaj deo zakona koji se tiče biometrijskog nadzora i da bi to takođe radna grupa trebalo da uzme u obzir. Đorđe Miketić je naveo je da bi novi zakon značio da će svi "građani biti na merema", odnosno da će legalizovati sve ono što što se do sada smatralo spronim.

"Po ovom Zakonu koji danas važi sud može da da nalog koji su ljudi ili lica problematični. Sada ćemo svi biti pod merama, odnosno legalizacija svega onoga što smo gledali u prethodne dve godine. Kao što znate, na ekološkim protestima je preko 5.000 ljudi dobilo kazne. To će sada biti legalizovano, te kazne su oborene", rekao je Miketić.

Kako su odgovorili članovi radne grupe?

Sa druge strane, članovi radne grupe u obrazloženjima u odgovorima koje su davali na kritike napominju da je bilo potrebno modernizovati policiju kako bi ona bila rame uz rame sa svetskim policijama, kako bi mogli da ispune određene standarde, kako bi mogli da sarađuju sa Interpolom i drugim međunarodnim organizacijama. Povodom članova zakona na koje su upućene primedbe povodom kršenja ljudskih prava i sloboda, navode da je to već negde postojalo u važećem zakonu i da su neke od tih stavki predstavnici EU odobrili. 

Govoreći o biometriskom nadzoru jedan od članova radne grupe, pukovnik Milan Andrić je rekao da je ovo pitanje novo za sve, ali da su one rađene po uzoru na većinu zemalja EU.

"Očekujemo konstruktivne razgovore po pitanju biometrije, jeste to nešto novo i za nas i za sve, ali mi smatramo da naša policija treba da ima takvu mogućnost, kao što to ima većina zemalja EU. Podsetiću da su oni uredbom EU i EP iz 2016. dozvolili ovakvu vrstu biometrijskih podataka što se tiče prepoznavanja karakteristika lika. Mi svakako u ovom procesu našem koji imamo ka EU moramo da se usklađujemo sa njihovim propisima", rekao je Andrić.

Sledeći okrugli sto u ovkviru javne rasprave zakaan je za Niš za 23. decembar, pa u Beogradu za 27. decembar. Inače, javna rasrapva  će umesto predviđenog roka od 8. do 31. decembra 2022. godine, biti produžena do 22. januara 2023. godine.