"Pokušala je da razume otpor srpskog društva promenama": Latinka Perović uticala i na one koji sa njom nisu saglasni

Na neki način je pripadala društvenoj margini, ali je njen uticaj bio veliki - ovako saradnici govore o Latinki Perović ističući da je naukom počela da se bavi da bi razumela zašto se srpsko društvo opire promenama i modernizaciji.

Vest o smrti nekadašnje jugoslovenske političarke, predsednice Antifašističkog fronta žena, sekretara Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i naučnog savetnika Instituta za noviju istoriju Srbije juče je odjeknula u zemlji i regionu. 

Rođena je u Kragujevcu 1933. godine. Završila je Filološki fakultet u Beogradu i magistrirala u toj obrazovnoj instituciji, doktorsku disertaciju iz istorije stekla je na Fakultetu političkih nauka 1975.

Perović je sa 20 godina ušla u politiku, a sa 27 već je bila na čelu Konferencije za društvenu aktivnost žena. Smatrana je jednom od najmoćnijih žena tog vremena, jer visoku državnu funkciju nije dobila udajom za nekog uticajnog muškarca.

Tanjug/Zoran Žestić

Međutim, ona je zbog antisovjetizma i zapadnjaštva osporavana, kao i zbog protivljenja represivnim merama, a posebno zbog dijaloga koji je povela sa kritički orijentisanim intelektualcima iz Srpske književne zadruge.

Zbog neprihvatanja konzervativnog kursa jugoslovenskog predsednika i liberalnog odnosa prema disidentima i medijima, Latinka Perović je zajedno sa kolegom i istomišljenikom Markom Nikezićem tokom četvorodnevnih razgovora sa partijskim vrhom politički stigmatizovana i podneli su neopozive ostavke u oktobru iste godine.

Iz SKJ je isključena dve godine kasnije, nakon višečasovnog ispitivanja pred Komisijom Centralnog komiteta, na kojem je odbila da prihvati krivicu zbog rada na funkciji sekretara Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.

"To je ne samo Titov, nego obračun konzervativnih snaga u Jugoslaviji koji su bili s jedne strane u partiji, ali su s druge strane bili u jednoj društvenoj eliti okupljenoj oko praksisovaca koji su bili protiv liberalizacije društva i privrede. To je bila suština tog sukoba. Marko Nikezić i Latinka Perović činili su novo mlado rukovodstvo Saveza komunista koje je želelo liberalizaciju društva i tržišta i koje je govorilo o povlačenju partije iz neposrednog upravljanja i partiji koja je više ideološka snaga koja usmerava društvo. Partija nije htela to razvlašćivanje, a ovi drugi, nacionalisti, nisu hteli liberalizaciju, tržište i kapitalizam", objašnjava novinar i publicista Mijat Lakićević koji je blisko sarađivao sa Latinkom Perović. 

Diskretno prisustvo uticajne intelektualke

Nikada se nakon toga više nije aktivno vratila u politiku. Bavila se istorijom društvenih ideja u Srbiji, ideologijom ruskog narodnjaštva, rusko-srpskim revolucionarnim vezama i procesima modernizacije Srbije u drugoj polovini 19. veka.

"Ona je počela da se bavi naukom kako bi razumela zašto srpsko društvo pruža takve otpore prema promenama, modernizaciji, približavanju Evropi... Ona je na takav način pokušavala da deluje u društvu objašnjavajući o čemu se radi i mislim da je u tom smislu njen uticaj najveći. Mislim da niko bolje od Latinke Perović nije razumeo srpsku istoriju i niko nije bolji tumač srpskog društva", dodao je Lakićević.

Medija Centar Beograd

"Upoznao sam Latinku Perović pre 20 godina i od tada smo sarađivali svake nedelje. Ja sam njoj nosio novine u kojima sam radio, a ona ih je sa pažnjom čitala i davala svoje opservacije, govorila šta joj se dopada, a šta joj se ne dopada. Ona je bila ogromna podrška za poslednje dve knjige, pa i ranije koje sam radio - Biografiju Desimira Tošića i Biografiju Zorana Đinđića... Za mene su ti razgovori bili dragoceni, to je bilo ogromno iskustvo", objašnjava Lakićević.

Radila je na Institutu za istoriju radničkog pokreta – Beograd od 1976. do 1998. godine, a od 1993. do 1998. godine bila je glavni i odgovorni urednik časopisa "Tokovi istorije".

Tokom 1990-ih godina, bila je opoziciono orijentisana prema politici režima Slobodana Miloševića i angažovala se kao član političkog saveta Liberalno demokratske partije i Građanskog demokratskog foruma.

Prema rečima Lakićevića, Perović je bila radoznala žena i volela je da bude upućena u stavove i mišljenja mladih ljudi. Ipak, smatra da ju je srpsko društvo nedovoljno cenilo.

"Ona je nekako pripadala toj društvenoj margini, a s druge strane, njen uticaj jeste bio veliki, pogotovo na taj krug ljudi koji su njoj bili bliski. Ona je uticala i na ljude koji se sa njom nisu slagali, a takvih je bilo jako puno. Ona je primala brojne kritike, ali je to primala sa neverovatnom mirnoćom", prisetio se sagovornik Euronews Srbija.

U neuništivoj struji liberalizma

Latinka Perović bila je cenjena u celom regionu bivše Jugoslavije, ali je u Srbiji zbog svojih stavova često bila na meti kritika. Prema mišljenju dramskog pisca Nenada Prokića, s kojim je zajedno delovala u Liberalno demokratskoj partiji i Građanskom demokratskom forumu, pripadala je aristokratskoj struji u politici.

"Struja kojoj je pripadala Latinka je bila fina i tanka, ali na neki način i neuništiva i ona traje negde od 19. veka od Milana Piroćanca i istrajava u divljim gudurama balkanskih politika. Nikad nije oklevala da bude uz najhrabriju avangardu koja se u Srbiji pojavila. Možda je to javnosti izgledalo kao nešto što je povučeno, ali pripadnost takvoj struji nema ni mogućnost u Srbiji da bude nešto drugo, osim povučenost", ističe Prokić.

Lakićević smatra da je srpsko društvo uvek bilo nepravedno prema liberalima, pa u tom kontekstu i prema Latinki Perović.

"To je i najveći problem srpskog društva koji mi vidimo. Prosto mi se čini da istorija mora biti blaža, jer teško da može biti gore od onoga što je ona preživela", ocenjuje Lakićević.

Na pitanje kako će se istorija odnositi prema Latinki, Prokić odgovara da to zavisi od Srbije.

"Srbija nema pravo da tuguje sa plemenitim dušama onih koji su joj mislili samo dobro i koji su sve svoje snage ulagali da lociramo svoje zablude prepoznamo svoje interese i prestanemo da lažemo sami sebe. Oni to nisu u mogućnosti da rade i ne treba da rade ne samo zbog toga što bi ta tuga opet bila lažna i instrumentalizovana kovčegom one koja odlazi, već zato što je svesno slepilo neizlečivo", istakao je Prokić za Euronews Srbija.