Vučić sa privrednicima: Godina loše počela zbog političke nestabilnosti i slabog priliva investicija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na sastanku sa privrednicima, u okviru prvog u nizu dijaloga privrede i države, da je ova godina počela loše iz dva razloga - nedostatka pune političke stabilnosti i zbog toga slabog priliva stranih direktnih investicija koji je u prvih 50 dana 2025. bio na najnižem nivou u poslednjih šest godina.

"Srbija ima ekspanzivni rast, za razliku od većine evropskih zemalja i bolju stopu rasta nego svi drugi na Zapadnom Balkanu. Ova godina je počela loše iz dva razloga. Jedan je nedostatak pune političke stabilnosti, koja se polako, ali sigurno uspostavlja. I drugi je, naravno, usled takve političke nestabilnosti, bile su i promene u delu ekonomskih parametara, posebno u okviru stranih direktnih investicija i njihovog nivoa ulaska na teritoriju Republike Srbije. To je bilo, mislim, na najnižem nivou u poslednjih šest godina. Govorimo o prvih 50 dana ove 2025. godine", rekao je Vučić u Privrednoj komori Srbije.

On je naveo da su nam javne finansije stabilne i naglasio da u pogledu budžetskog deficita i nivoa javnog duga nemamo nikakvih problema.

"Ispod tri odsto je budžetski deficit, nivo javnog duga ispod 50 odsto. Bankarski sistem je dobro kapitalizovan, devizne rezerve su na rekordnom nivou, devizni kurs stabilan, nezaposlenost je na istorijskom minimumu. Koliko sam video, poslednje fleš procene su na 8,6 odsto", rekao je Vučić.

On je naveo da hoće da čuje šta privrednici imaju da mu kažu.

"Da vas saslušam i da vidim šta je to što mi možemo da promenimo, da bismo vama olakšali, da bismo vama omogućili bolje uslove, bolje temelje na kojima možete da nastavite da gradite svoje kompanije i da radite još uspešnije, što je naš najveći interes", naglasio je Vučić.

On je rekao da, bez obzira na to što imamo problema u autoindustriji zbog situacije, pre svega, u Nemačkoj, ali i drugim delovima Evrope, gde dolazi do otpuštanja dela radnika u automobilskom sektoru rezervnih delova, jer su i njima narudžbine neuporedivo manje.

"Tako da ćemo tu tek imati probleme u godinama koje dolaze, kao što smo videli dodatne probleme u tekstilnom sektoru, gde nam je i Beneton, koji je 2011. došao u Niš, jedina investicija između 2000. i 2012. u Nišu, sada napustili Srbiju zbog značajno viših plata u Srbiji, viših troškova. Zbog toga što te radno-intenzivne delatnosti ne mogu da ostvaruju onakve profite kako su nekada", rekao je Vučić.

On je naveo da je nivo zaposlenosti u našoj zemlji i formalno i neformalno za više od 535.000 ljudi viši nego što je bio 2012. godine.

"Uprkos tome što najmanje ili otprilike toliko ljudi manje imamo. Ne zaboravite da sada gubimo po 40.000 ljudi samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja svake godine", istakao je Vučić.

"Srbija po prosečnoj zaradi stigla Bugarsku"

Vučić je rekao da je Srbija po prosečnoj neto zaradi sustigla Bugarsku, koja je 18 godina članica Evropske unije i koja je do sada dobila više od 70 milijardi podrške, dok je Srbija dobila oko dve milijarde. Vučić je rekao da su performanse IT sektora, sa ostvarenim rekordnim izvozom u 2024. godinu od 4,1 milijardu evra i suficitom od 3,2 milijarde evra, veoma dobre i izuzetno važne i istakao da je prošla godina bila rekordna po prilivu stranih direktnih investicija od oko 5,1 milijardi evra.

''I uspeli smo da uradimo nešto, a to je njihova geografska diversifikacija, kako je Evropa zastala i nema visoku stopu rasta već tri godine već su one negde čak i negativne, dakle, ušle su u recesiju pojedine zemlje, negde su minimalno pozitivne'', ukazao je Vučić.

On je naveo da bi Srbija sa ekspanzivnim rastom mogla da nastavi samo ukoliko bi obezbedila značajan priliv investicija iz drugih delova i izneo kritiku na račun države da nije uspela da se na vreme okrene Kini, Indiji i drugim azijskim tržištima.

''I dalje nam je najjednostavnije i najlakše da odemo do Berlina, Pariza i Rima. Odatle dolaze veoma pouzdani investitori, ali će ih biti u budućnosti sve manje upravo zbog situacije u njihovim privredama'', naglasio je Vučić.

On je dodao da naš odnos prema Kini nije bio dovoljno agresivan, ozbiljan i odgovoran i da to najbolje pokazuje slučaj Mađarske, koja je u Kini napravila neuporedivo bolje rezultate nego Srbija.

''I to dovoljno pokazuje koliko smo mi grešaka napravili i koliko nismo razumeli kako se stvari u svetu menjaju i koliko nam je teško da se borimo po drugačijim uslovima, u drugačijem vremenskom, geografskom, političkom i ekonomskom okviru'', rekao je Vučić.

Istakao je da je veoma važan celokopan program ''Skok u budućnost'', od Ekspa i svega ostalog. Vučić je istakao da Srbija širi sporazume o slobodnoj trgovini i ukazao da je sporazum sa Kinom od izuzetnog značaja i da je to veoma važno za poljoprivredu, ali i za sve food processing fabrike, našu vinarsku industriju, destilerije i sve ostale.

On je naveo da su potpisani i ugovori o slobodnoj trgovini sa Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i da se očekuje potpisivanje sa Južnom Korejom.

''Verujem da je za nas veoma važno da te procese nastavimo i da to i vama proširuje mogućnosti za izvoz robe. Zahvalan sam što mogu da kažem da su ovde ljudi iz privatnog sektora koji učestvuju u 26 do 27 odsto ukupnog izvoza Srbije i 21 do 23 odsto stvaranja ukupnog BDP Srbije'', rekao je Vučić.

Privrednicima će se na sastanku obratiti o predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i Vučić. Prisustvuju i ministar finansija Siniša Mali, ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministarka nauke, inovacija i tehnološkog razvoja Jelena Begović, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović, ministar zdravlja Zlatibor Lonačar, direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, guvernerka Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Na sastanku je prisutno više od 60 direktora i vlasnika vodećih kompanija, a među privrednicima je i biznismen Miroslav Mišković. Oni zapošljavaju oko 110.000 ljudi u Srbiji, a prihodovali su više od 17,2 milijardii evra u 2023. godini, što je 23 odsto BDP-a to jest oko 1/4 BDP-a u 2023. godini.

Privrednici su dostavili više od 80 tema i predloga za sastanak. Kompanije koje su prisutne na sastanku pokrivaju više od 20 sektora, kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, maloprodaja, metalska industrija, hemijska industrija, građevinarstvo, e-commerce, IT, bankarstvo, osiguranje, energetika, farmaceutska industrija, saobraćaj, logistika, distribucija, mediji, kreativna industrija, drvna industrija i proizvodnja nameštaja, rudarstvo, tekstilna industrija.