Igre 
Kako su lekari sa Instituta "Dedinje" oborili sopstveni evropski rekord: U jednom danu 25 operacija na otvorenom srcu
Komentari08/12/2022
-17:31
Izvodeći 25 operacija na otvorenom srcu u jednom danu, i preczinije, za nepunih 12 sati stručni timovi u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" nadmašili su sopstveni evropski rekord postignut proletos, kada je u danu urađen 21 operativni zahvat.
Klinika za kardiohirurgiju Instituta "Dedinje" od početka godina izvela je 2.200 kardiohiruških procedura i granice se konstantno pomeraju.
Prof. dr Ivan Stojanović kardiohirig Instituta za kardiovaskulatne bolesti "Dedinje" rekao je za Euronews Srbija da je pravi test zapravo bio kada je u danu sprovedena 21 operacija, a da prelazak sa 21 na 25 "nije bio veliki problem".
"Napravili smo 21 operaciju, to je u stvari bio pravi test, jer smo tada tek ušli u novu zgradu Instituta i susreli se sa novom opremom, ozbiljnim brojem operacija koje je trebalo da uradimo i sa ljudstvom na granici u smislu broja, što je mnogo važno za taj broj operacija. Preći sa 21 na 25 operacija nije bio neki veliki problem", rekao je on.
Kako je oboren rekord: 60 ljudi u 10 sala, 12 sati i 25 operacija
Kako je precizirao, po sali tokom operacije bude oko 10 ljudi koji čine osoblje, a tog dana kada je izveden 25 operacija, rađeno je u šest sala.
"To znači da je 60 ljudi bilo angažovano po salama, a osim toga tu su i ljudi koji rade na pripremi bolesnika za operaciju po odeljenjima. To je ozbiljan posao da spremite 25 ljudi besprekorno za operaciju. Uzmite u obzir i intenzivnu negu, gde ide jedna sestra na dva bolesnika, tako da se taj broj polako podigne do polovine ljudi na Institutu koji su bili angažovani za čitavu tu hirurgiju. Zahtevna je kardiohirurgija i u smislu tehnologije, ali je najzahtevnija u smislu broja i kvaliteta ljudi koje imate", objašnja prof. dr Stojanović
On kaže da se pacijenti koji su operisani 5. decembra, kada je rekord i oboren, osećaju dobro i da je većina njih izašla iz zntenzivne negde.
Povezane vesti
Liste čekanja
Upitan koliko često je potrebno raditi ovakve zahvate kako bi se smanjile liste čekanja i kolike su zapravo sada liste čekanja, koje čine veliki problem srpskog zdravstvenog problema, on je rekao da se liste čekanja smanjuji, a da je tih 25 operacija u stvari bio jedan test gornjih kapaciteta insittututa, odnosno koliko zapravo Institut može da uradi u idelanim uslovima.
Međutim, uslovi nisu uvek idelani.
"Lečenje kardihiruških bolesnika je složen proces, od preoperative do intezivne negde. Nama kad izađu kompleksniji bolenici ostanu i po desetak dana u intenzivnoj nezi. To su nama uska grla koja utiču na broj pacijenata koji možemo da operišemo u toku dana. Liste čekanja se smanjuju", rekao je doktor za Euronews Srbija podsećajući da je korona napravila ozbiljan problem i branu.
Kako je rekao, Institut je radio sve vreme tokom korone, ali to je bilo daleko ispod prihvatljivog da se načnu liste čekanja.
"Sad je situacija mnogo bolja, nova bolnica je tehonološki i po pitanju kapaciteta izuzetno opremljena, tako da smo mi brzo uspeli da te liste načnemo", rekao je on i objasnio da bolesnici dobijaju liste čekanja na osnovnu stepena hitnosti.
U tom smislu na najhitnijoj listi koju čine zaista teški bolesnici čeka se do mesec dana i ta lista se u potpunosti poštuje. Oni bolesnici koji su hitni, ali ne toliko ugroženi dobiju termin oko 90 dana, a dođu na operaciju sa nekim prebačajem od mesec dana, što znači čekanje do 120 dana.
S druge strane, standardne liste kad nema hitnosti i procenjeno je da mogu da sačekaju operaciju, to je godinu dana.
Povezane vesti
"To je nešto kako treba da bude. Naš skromi zadravsteni sistem u poruđeno sa razvijenim evropskim zemljama se dobro bori sa listama čekanja", rekao je on.
Komentari (0)