Macura za Euronews Srbija: Šta je pokazala analiza podataka o nasilju u porodici u poslednjih 15 godina

O nasilju se danas govori više nego što se govorilo ranije, a institucije više rade na tome da ono bude suzbijeno i sprečeno, rekla je za Euronews Srbija Tatjana Macura, ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Ona je u emsiji "Hajde da razgovaramo" govorila o tome koliko je značajno podizati svest o nasilju, kao i o ulozi nacionalne platforme "Čuvam te".

"Drago mi je da se o nasilju danas govori više nego što se govorilo ranije, zato se verovatno i stiče utisak da je nasilja više nego što ga je bilo ranije, a podaci govore suprotno. Osim što se više govori o nasilju, više institucije i sistemi rade na tome da se ono suzbije i sprečava", rekla je ona.

Kako je navela, analizirani su podaci za poslednjih petnaestak godina koji se odnose na slučajeve nasilja u porodici.

"Došli smo do zaključka da u prethodnoj godini imamo drastičan pad ubistava žena kada je u pitanju ubistvo u porodičnim okolnostima. Ne možemo sa ushićenjem da govorimo o tim rezultatima da ne bismo bili pogrešno shvaćeni u ovom trenutku zato što i jedna žena da izgubi život ne može da nas ostavi ravnodušnim, ali svakako, podatak koji kaže da u prethodnoj godini imamo 42 odsto manje ubistava i muškaraca i žena, u odnosu na neki period pre petnaestak godina zaista je ohrabrujući u kontekstu toga da nas ohrabruje da dalje radimo na tome na svemu onome kada su u pitanju preventivne mere i mere podrške žrtvama nasilja", dodala je Macura.

Na pitanje šta je presudno uticalo na promenu statistike, koliki je udeo zakonodavstva, a koliki je udeo promene i kada je reč o reagovanju policije, Macura kaže da bi bilo nekorektno reći da je samo jedna stvar doprinela smanjenju porodičnog nasilja. 

"Nemam statističke podatke kada su drugi oblici nasilja u pitanju. Tu je pre svega doprinos vas kao medija, u medijima se jako govori i piše o slučajevima nasilja. Tu postoje dva pristupa, jedan je onaj senzacionalistički koji ja ne podržavam i drugi je onaj pristup kom sam više sklona da govorimo o tome na način na koji možemo da podstaknemo poverenje u institucije sistema", rekla je ona, dodajući da je u 2023. godini izrečeno 32.000 hitnih mera.

Dodaje da ne treba zaboraviti snažnu ulogu organizacija civilnog društva, posebno onih koje su licencirane za pružanje podrške žrtvama nasilja.

Govoreći o putovanju u Tokio, gde je održana konferencija na temu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti "Žene, mir i bezbednost", Macura kaže da je Srbija jedna od zemalja koja "nema razloga da se postidi i ne prikaže svoje rezultate.

"Između ostalog sam iskoristila priliku da predstavim šta mi još to dobro radimo. Mi imamo kao deo nacionalne strategije platformu Čuvam t", koja je juče izabrana kao jedna od 50 online platformi koje su prepoznate od strane magazina PC presa. Platforma je takva da pruža mogućnost onima koji su zainteresovani da se informišu o ovoj temi i edukuju i da, ako jesu žrtve nasilja, da mogu da prijave to nasilje. Vrlo je kompleksan sistem o kom se radi, otvoren za širu javnost nakon tragedije u Ribnikaru. Ono što je možda čini mi se u ovim tradicionalnim okruženjima, kakva jeste Srbija, gde postoji još uvek stigma, pruža jedan komfor onih koji prijavljuju nasilje to urade ili anonimno ili ostavljajući podatke u zavisnosti od toga kako se u tom trenutku osećaju. Trijažni tim će analizirati pristigle prijave kroz samu aplikaciju i reagovati u najkraćem mogućem roku", rekla je ona.

Govoreći o situaciji u društvu, ministarka ističe da od svakoga od nas zavisi koliko ćemo ljubaznosti ostaviti u javnom prostoru.

Kada je reč o dijalogu i "koje dvoje je potrebno za dijalog, ukoliko jedna strana odbije poziv predsednika", Macura ističe da "nije srećna na koji način je odbijen taj poziv.

"Mislim da je on bio dosta precizno i postavljen. Mislim da nije korektno od najvišeg nivoa akademskih građana u našem društvu da se omalovažava jedna institucija kakva jeste predsednička. Mogu da razumem da neko ne želi da razgovara, ali način mi se nije dopao. Prostor za dijalog može da bude i Narodna skupština, ako se jednoj strani ne dopada, to može da budu i različiti predstavnici Vlade Srbije", rekla ona.

Dodala je da je duboko zabrinuta za stanje u obrazovanju u ovom trenutku.

"Iako 95 odsto škola radi u nekom kapacitetu, jedan mali broj škola ne radi uopšte od 19 decembra. Polovina je februara, suviše je dug period da naša deca nemaju organizovanu nastavu. Ja kao majka imam problem sa tim da roditelji kriju svoje odluke iza leđa deca, posebno dece koja idu u osnovnu i srednju školu. Studenti su nešto sasvim drugo, to su punoletni građani. Ja ne znam kako roditelj objasni sebi momenat u kom svesno dovodimo našu decu da ostanu uskraćeni za pravo na obrazovanje", navela je ona.

U poslednjih pet godina u Crnoj Gori ubijeno 17 žena

Više o ovoj temi pogledajte u prilogu ispod.