Igre 
Da li je Srbiji neophodan obavezni vojni rok? Stavovi mladih podeljeni, Ministarstvo tvrdi da interesovanje raste
Komentari25/11/2022
-19:35
Dok se vodi polemika o tome da li je Srbiji potrebno obavezno služenje vojnog roka, Ministarstvo odbrane navodi da je ove godine povećan broj zainteresovanih za dobrovoljan odlazak. Istraživanja pokazuju da su stavovi mladih po tom pitanju podeljeni, a stručnjaci poručuju da je potrebno da standard vojnika raste. Aleksa Đorović, student treće godine Pravnog fakulteta, odlučio je da dobrovoljno služi vojni rok po završetku studija.
"Prvenstveno, moj otac je bio u vojsci kao i dosta njegovih prijatelja. Od malena me prati ta neka priča oko vojske. Odlučio sam se u srednjoj školi, mada sam od malena znao, da ću se ili baviti nečim u vojsci ili samo služiti. Tata i njegovi prijatelji su mi rekli da je dobro da tu čovek očvrsne, da se disciplinuje, ako već nije... Nekako mi to znači, pošto je nažalost naša zemlja dosta ratova imala i pitanje je da li će ih biti u budućnosti. Bolje, ako će ih biti, da znam da nešto uradim, nego da odem bez ikakvog znanja i bez ičega", kaže Đorović za Euronews Srbija.
Obavezni vojni rok u Srbiji ukinut je 2011. godine, a od tada, u vojsku idu samo oni koji to žele. Da bi povratak obaveznog vojnog roka bio moguć, od zvaničnika smo čuli u više navrata. Poslednji put od novog ministra odbrane Miloša Vučevića, koji je najavio stručnu raspravu o vraćanju obaveznog vojnog roka, kao i raspravu o tome da li će vojni rok trajati tri nedelje ili tri meseca.
U međuvremenu otvoren je poziv Ministarstva odbrane državljanima Srbije, starosti od 19 do 30 godina, da se prijave za dobrovoljno služenje šestomesečnog vojnog roka sa oružjem. Do kraja meseca traje prijava za decembarski uputni rok.
Ovogodišnji izveštaj Krovne organizacije mladih pokazao je da 44 odsto mladih smatra da treba uvesti obavezni vojni rok, dok je 46 odsto protiv. U Ministarstvu odbrane rekli su za Euronews Srbija da je ove godine veći broj zainteresovanih za dobrovoljno služenje.
"U odnosu na prosek u poslednjih pet godina, u tekućoj godini povećan je broj prijavljenih mladića i devojaka na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem i vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire za oko 30 odsto. Broj prijavljenih kandidata u 2022. godini je najveći u poslednjih šest godina. Ovo je svakako rezultat mera koje Ministarstvo odbrane preduzima, kao što su povećanje novčanih primanja vojnika na služenju vojnog roka, pojednostavljena i ubrzana procedura prijema zainteresovanih kandidata u profesionalnu vojnu službu i slično", kažu iz Ministarstva.
Buduće vojnike očekuje i plata od oko 38 hiljada dinara, kao i mogućnost da kao profesionalci ostanu pri Vojsci.
Povezane vesti
"Vojska nije vaspitno-popravna ustanova"
Vojni komentator Petar Bošković tvrdi da u Srbiji nema dovoljno profesionalnih vojnika jer, ljudi iz nemaštine i nezadovoljstva odlaze iz vojske. Poziv države na služenje vojnog roka, posmatra kritički. On smatra da iza toga stoji "klasična propaganda, jer je u poslednjih par godina počeo da se devastira status oficira, podoficira i vojnika".
"Podsetiću nadležne da smo imali po 5.000 vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka. Nije to bio nikakav problem. Mrđutim, standard i status vojnika godinama pada, to je osnovni razlog. Sada se, s obzirom na činjenicu da je vojska najpopularnija, odnosno da ima najbolji rejting još uvek među javnim mnjenjem, to zloupotrebljava", kaže Bošković za Euronews Srbija.
Bivši ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac istakao je za Euronews Srbija da se najčešći argumenti za služenje vojnog roka odnose na vaspitanje mladih, i da roditelji misle kako će vojni rok da promeni karakter njihove dece, u čemu, kako on kaže, greše.
"Vojska nije vaspitno-popravna ustanova već ima svoje misije koje su tačno definisane zakonima. Njihov posao nije da prave pristojne mladiće koji ustaju ujutru, studiraju lepo, slušaju roditelje... tri jasne misije vojske su odbrana zemlje, pomaganje civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda, i učešće u mirovnim operacijama", kaže Šutanovac.
Dodaje da, po pitanju odbane zemlje, što je jako važno, nijedna zemlja u okruženju nema obavezu - dakle ako se branimo profesionalcima, napadali bi nas isto profesionalci, a ako se nešto promenilo u okruženju, onda bi to trebalo da definiše strategija nacionalne bezbednosti, i da kaže da je neophodno da se podigne broj vojnika u kasarnama, što, kaže Šutanovac, nije slučaj.
"Do sada nisam video nijednu računicu, i mislim da bi ta sredstva bila bačen novac, jer masa ljudi ima odslužen vojni rok i nikada više ne budu pozvani, pogotovo u doba modernog naoružanja. Milsim da sredstva koja se već sada izdvajaju nisu mala, a sa druge strane da mogu još da se popularizuju vojni rok i vojna lica", ističe Šutanovac.
Preporuka za vas
Komentari (0)