Igre 
Država plaća reproduktivni materijal koji stiže iz uvoza: Ko ima pravo na donirane spermatozoide i jajne ćelije?
Komentari08/11/2022
-12:48
Vantelesna oplodnja reproduktivnim ćelijama koje stižu iz uvoza počeće u decembru. Država će sve troškove preuzeti na sebe, iako je prvobitno bilo zamišljeno da omogući samo uvoz, a da parovi sami plaćaju reproduktivni materijal. Međutim, odlučeno je da sve troškove snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Za početak reproduktivne ćelije uvoziće se iz banke u Španiji sa kojom je Srbija potpisala sporazum, ali se pregovara i sa ostalim evropskim bankama. Donacije su važne za žene koje su bez partnera, a žele da se ostvare kao majke, ali i parove kod kojih jedan od partnera nema reproduktivne ćelije, a žele potomstvo.
Do sada su svi oni morali u inostranstvo na vantelesnu oplodnju doniranim materijalom. Odlazili su uglavnom u Severnu Makedoniju, Grčku. Morali su da plaćaju reproduktivni materijal, ali i postupak vantelesne oplodnje, smeštaj u inostranstvu, put. U Srbiji je 2019. godine otvorena Nacionalna banka reproduktivnih ćelija, ali nije zaživela jer nema donora. U inostranstvu banke su uglavnom privatne i donorima se plaća. Savetnica za vantelesnu oplodnju Sandra Jovanović kaže za Euronews Srbija se donorima spermatozoida, zavisno od zemlje, plaća od 250 do 450 evra, dok za doniranje jajne ćelije cena ide od 800 do 1.500 evra po ciklusu.
"Kod nas je donocije moguće uraditi samo jedan na jedan. A to znači da se jednom paru donira materijal jednog donora, zapravo ne može se desiti da od istog materijala više parova dobije potomstvo. Takođe, važno je da se zna koji broj ćelija će se dobijati po paru, da li će to biti tri, pet, sedam. To utiče i na cenu i na uspeh", kaže Jovanović.
Ona je pojasnila u kojim situacijama se koriste jajne ćelije i spermatozoidi iz uvoza u postupku vantelesne oplodnje. To su situacije kod žena bez partnera koje žele dete, ali i kod parova gde muškarac ili žena nemaju reproduktivni materijal. Muškarac nema spermatozoide ili žena nema jajne ćelije, te ne mogu da se ostvare kao roditelji.
Škodrić: Do sada nije mogla da se radi vantelesna doniranim materijalom
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić navela je da do sada u Srbiji nije mogla da se radi vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom.
"Od 10. decembra moći će da se uveze donirani materijal i da se celokupan postupak vantelesne oplodnje obavlja u Srbiji", naglasila je Radojević Škodrić.
profimedia
Povezane vesti
Pojašnjava da će o trošku države pravo na vantelesnu oplodnju doniranim materijalom imati žene do 45 godina i to u sledećim situacijama: one koje imaju partnera ali su im ograničene, smanjene rezerve jajnih ćelija te ne mogu da zatrudne, zatim one žene koje imaju partnera, ali ne mogu da imaju decu jer partner nema spermatozoide ima dijagnozu azospermije, kao i žene do 45 godina koje nemaju partnera, a žele da se ostvare kao majke.
"Takođe, razmišljali smo i o onima koji su započeli proceduru u inostranstvu, dakle u drugim zemljama i koje su platile paket – nikada se ne uvozi jedna jajna ćelija, već paket od nekoliko jajnih ćelija, moći će taj postupak da nastave u Srbiji i troškove transporta će platiti takođe Republika Srbija", navela je Radojević Škodrić za RTS.
Do sada se u Srbiji prijavilo 150 parova i pojedinaca koji su zainteresovani za reproduktivni materijal iz uvoza. Direktorka RFZO navodi da je procena lekara da će na godišnjem nivou biti oko 1.500 zainteresovanih, a da celokupan postupak vantelesne oplodnje zajedno sa doniranim ćelijama i transportom košta oko 7.000 evra.
Navela je da većina zemalja plaća samo deo postupka, kao i da je Srbija jedna od retkih koja plaća čitavu proceduru. Srbija je potpisala ugovor sa bankom u Španiji, a Radojević Škodrićeva kaže da će biti uvrštene sve evropske banke koje dozvoljavaju izvoz – Italija, Španija, Grčka i skadinavske zemlje. U ovoj godini najviše su proširena prava osiguranika što se tiče vantelesne oplodnje. Najpre je uvedeno da država plaća neograničen broj pokušaja, zatim zamrzavanje embriona, povećana je starosna granica za žene sa 43 na 45 godiina. Sada se o trošku države uvozi i reproduktivni materijal.
Parovi biraju gde će da rade vantelesnu
Budući roditelji biraće kliniku u kojoj će da rade postupak vantelesne oplodnje. Važno je samo da bude klinika sa kojom RFZO ima potpisan sporazum - šest državnih i 13 privatnih klinika.
Kako bi se olakšala procedura, preko e-Uprave biće pokrenuta aplikacija koja je uvezala sve institucije.
Povezane vesti
Marijana Arizanović iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo" rekla je ranije za Euronews Srbija da je za mnoge parove u Srbiji donacija jedini put da postanu roditelji i da su velika očekivanja od uvoza. Navodi da su u toku intervjui sa svim zainteresovanim parovima.
profimedia
Do sada su parovi iz Srbije za donaciju morali da odlaze u Grčku, Češku i Severnu Makedoniju, a troškovi su bili veliki jer osim materijala morali su da plaćaju sam postupak vantelesne oplodnje, smeštaj prevoz.
"Sada će to biti mnogo jednostavnije jer će se raditi u Srbiji, obavljaće lekari u koje parovi imaju poverenje. Nekako će sve biti mnogo lakše kada je sve kod nas", pojasnila je ona.
Povezane vesti
A da li su veće potrebe za jajnim ćelijama ili spermatozoidima, Arizanović navodi da je situacija šarenolika.
"Imamo dosta žena koje su se okušale u vantelesnoj oplodnji, mnogo je poklušaja iza njih. Mnoge su u godinama kada i lekari i one smatraju da je najbolje izabrati donaciju. Javljaju nam se mladi muškarci koji nemaju spermatozoide i njima je jedina nada samo donacija", istakla je ona.
Ne postoji precizna statistika koliko se parova u Srbiji bori sa problemom neplodnosti. Procenjuje se da svaki šesti par ima problem sa začećem, što znači da ovaj problem pogađa između 14 i 20 odsto parova.
Komentari (0)