Problemi u Torlaku: BCG vakcine uvezene iz Bugarske zbog neuspeha proizvodnje kompletne serije domaćih
Komentari08/11/2022
-07:18
Da nije bilo propusta medicinske sestre u porodilištu "Narodni front", kada je 600 beba umesto BCG vakcine primilo fiziološki rastvor, javnost u Srbiji nikada ne bi saznala da decu od tuberkuloze više ne štiti Torlakova već bugarska vakcina. Iz Torlaka nismo dobili zvanično informacije zašto više nema njihove vakcine na tržištu, ali kako Euronews Srbija nezvanično saznaje od zaposlenih u Institutu, proizvodnja jedne kompletne serije vakcina nije uspela. Kako ne bi bilo zastoja u vakcinaciji beba uvezeno je cepivo iz Bugarske.
Prema navodima našeg sagovornika, kao glavni razlog za neuspeh sa proizvodnjom BCG vakcine je nedostatak iskusnih kadrova koji znaju proces proizvodnje.
"Tržište je ostalo bez BCG vakcina zbog problema u proizvodnji. Jednostavno proizvodnja vakcina nije uspela, jer nema dovoljno stručnjaka, iskusnih ljudi koji bi radili na tome. Stari kadrovi odlaze, a mlade nema ko da obuči. Sada su uspeli da je proizvedu jer su poslušali savet jednog tehničara sa iskustvom. Kada iz proizvodnje vakcine neko odlazi u penziju potrebno je minimum pet godina da obučava mlađeg kolegu da ga zameni. O tome aktuelno rukovodstvo ne vodi računa", priča jedna od zaposlenih u Institutu Torlak.
Izvor Euronews Srbija navodi da su sva ispitivanja pokazala da su nove količine BCG vakcine, koja je sada proizvedena - dobre, ali da se za to čeka i potvrda Agencije za lekove i medicinska sredstva. Bez njihovog sertifikata nijedna doza ne izlazi iz Torlaka, a kontrola je veoma rigorozna
Uputili smo pitanja i menadžmentu Torlaka povodom ovih saznanja, međutim, odgovor nismo dobili do objavljivanja ovog teksta. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva potvrđeno je za Euronews Srbija da su vakcine iz Bugarske dobile potrebne dozvole za interventni uvoz kako se ne bi osetila nestašica na tržištu.
Kako saznajemo, Torlak je i dalje nosilac dozvole za proizvodnju BCG vakcina, nije je izgubio. Nova serija proizvedenog cepiva čeka da prođe sve kontrole ALIMS-a. Do tada decu će od tuberkuloze štititi bugarska vakcina. BCG vakcina koja je uvezena iz Bugarske, koristi se od 1991. godine, a uvoznu dozvolu dobila je od ALIMS-a.
Na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva stoji da je uvoznu dozvolu za BCG vakcinu iz Bugarske Institut Torlak dobio 20.7. 2022. godine. Kao uvoznik vakcine naveden je Institut Torlak, a kao korisnik Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", jer preko njih ide distribucija do porodilišta.
Nezvanično saznajemo i da će ove nedelje biti održan sastanak ministarke zdravlja prof. Danice Grujičić sa predstavnicima drugih ministarstava i da će glavna tema biti Torlak i dešavanja u Institutu - kako da se očuva i unapredi proizvodnja i sačuvaju kadrovi.
Proizvodnja u ozbiljnom problemu
Miroslav Stajić, specijalista medicinske mikrobiologije, koji je radni vek proveo na Torlaku i radio na proizvodnji vakcina i seruma, kaže da je proizvodnja BCG vakcine u ozbiljnom problemu, da je u Srbiji prvi put počela da se izrađuje 1926. godine i da nije prestajali da se pravi ni tokom rata.
"Ovo je prvi put da se deci daje strana BCG vakcina i to je tragedija. Očigledno je da nisu uspeli da je proizvedu, da su imali promašaje u proizvodnji. To je prilično jeftina vakcina za proizvodnju i taj tehnološki postupak se nije menjao od kada je prvi put napravljena. Samo što se uveo postupak sušenja- liofilizacije", priča Stajić.
Kako kaže problem Torlaka je menadžment koji je poslednjih 20 godina zapostavio kadrovsku politiku. On navodi da su zbog malih plata, loše perspektive i mendžmenta, u poslednje dve decenije pogon za proizvodnju BCG vakcine napustilo je pet iskusnih lekara, jedan biolog koji je bio veoma važan za proces proizvodnje.
"Osim lekara i biologa pogon za proizvodnju BCG su napustili i iskusni tehničari, a proizvodnje nema bez iskusnih tehničara. Tehničar može sve da upropasti, ako nije obučen", naveo je on.
Stajić ponavlja da je za iskusne BCG vakcine laka za proizvodnju, dobija se od oslabljenog soja bakterije tuberkuloze- bakterija je umrtvljena, ali je u liofilizovanom statusu. Čim se doda rastvarač, poput fiziološkog rastvora, ona "mora da oživi".
"Ako ne oživi ona nema funkciju, ne može da izazove imunološku reakciju kod dece i kod odraslih. Zbog toga je važno da se napravi dobra koncentracija, da sve bude sterilno, da se odradi proces liofilizacije i da vi na kraju dobijete stabilnu osušenu vakcinu koja će trajati godinu dana. To očigledno oni nisu uspeli. Nisu uspeli jer nemaju iskusnu ekipu. Zato što su proizvodnju napustili - pet lekara, biolog, gotovo svi iskusni tehničari", priča Stajić.
Na sajtu Instituta Torlak može se naći koje još vakcine proizvode. Ostalo je sada da proizvode vakcinu protiv tetanusa, vakcinu protiv difterije i tetanusa (sve u malim količinama jer država za vakcinaciju dece uvozi petovalentnu vakcinu "pentaksim"), proizvodi se i trovalentna vakcina protiv gripa, kao i BCG vakcina (trenutno u zastoju). Proizvode i serum protiv zmijskog ujeda.
Inače, BCG vakcinu su napravili Alber Kalmet i Žan-Mari Kamij Geren. Proizvodnja u Srbiji počela je 1926. godine, a dozvolu za upotrebu dobijaju godinu dana kasnije. Proizvodnja je napre krenula u Higijenskom zavoda, da bi se nastavila u Torlaku.
Možda najvažniji momenat u usponu Torlaka predstavlja početak proizvodnje polio vakcine. Dr Albert Sejbin poklonio Institutu "Torlak" originalne sojeve polio virusa za proizvodnju vakcine protiv dečje paralize i sa proizvodnjom su počeli 1960. godine. Prestala je da se proizvodi 2004. godine. Torlak je vakcinu izvozio u milion dozama azijskim i afričkim zemljama.
Komentari (0)