Povratak zadrugarstva u Srbiji: Za pet godina "niklo" više od 1.000 zadruga, udruživanjem se smanjuje rizik

Nekada skoro da nije postojalo selo u kojem nije bilo zadruge. Poslednjih godina poljoprivrednici ponovo shvataju prednosti udruživanja. Tako je kroz projekat "500 zadruga u 500 sela", od 2017. godine Ministarstvo za brigu o selu izdvojilo više od dve milijarde dinara za unapređenje poslovanja više od 200 zadruga. U tom periodu otvoreno je i više od 1.000 novih.

Porodici Ilić iz sela Grkinja, u opštini Gadžin Han zadrugarstvo mnogo znači, jer kako kažu unapredili su svoje poslovanje. Oni se više od decenije bave gajenjem začinskog bilja, a tek od pre nekoliko godina, udruženi u zadrugu, svoje proizvode počeli su da plasiraju na tržištu i to po značajno boljoj ceni. Tu šansu, kaže Danijela Ilić koja je ujedno i kooperant zadruge "Zapljanjski zasad",  iskoristilo je više od 50 porodica u ovom siromašnom kraju.

"To je neki dodatni prihod, za sada. U pitanju su male površine, jer se sve mahom radi ručno. Uključeno je oko 50, 60 kooperanata, i to su četvoročlane porodice, pa izračunajte koji je to prihod koji je svakako uvek dobrodošao svakoj porodici", kaže Ilić i dodaje da sa plantaža u opštini Gadžin Han na domaće tržište godišnje se plasira više od pet  tona lekovitog i začinskog bilja.

I Zoran Ilić direktor ove zadruge kaže za Euronews Srbija da ovakvo udruživanje, naročito za male proizvođače, pre svega znači sigurno tržište.

"Zadruga daje neku sigurnost proizvođačima, tačnije poruku da će proizvod biti plasiran. Udruživanjem u zadrugu udružuju i količine koje proizvedu, veće količine su zanimljivije na tržištu.

Ovo potvrđuje i Dejan Mitić predsednik Združnog saveza južne Srbije koji takođe ističe prednost zadruga, naročito za one koji žive i rade u ovom delu zemlje.

"Zadrugarstvo je najopravdanije na jugu Srbije zato što mi ovde obradjujemo usitnjene površine, tako da su zadruge izlaz za tu situaciju, ljudi vide to kao mogućnost da izadju iz siromaštva", objašnjava Mitić.  

Proizvođači jabuka i vinogradari takođe u zadrugama

Međutim, nije samo začinsko bilje to koje je uspelo da udruži ljude na ovakav način. I proizvodjači jabuka, vinogradari i preradjivači iz okoline Niša i Svrljiga, udruženi godišnje na tržište plasiraju više od hiljadu tona poluproizvoda za sirće i oko 20 hiljada litara vina. 

Direktor zadruge "VInski podrum Malča", Bora Jovanović kaže da je njihovo organsko sirće stiglo čak i do nekoliko stranih kupaca.

"Nemoguće je da mali pojedinci isplasiraju svoj proizvod bez udruživanja. Plasiramo preko ostalih saradnika, velikih firmi, u jednom lancu bez kojih ne bismo mogli da obavljamo takav posao", objasnio je Jovanović značaj zadruge. 

Taj posao ne bi mogli da obavljaju, kažu, ni bez podrške države. Samo na jugu Srbije, u poslednjih pet godina, više od 60 zadruga dobilo je blizu 575 miliona dinara bespovratne pomoći, pre svega, za nabavku opreme i mehanizacije.

Mitić pak kaže da jeste svaka pomoć dobro došla, ali da je neophodno da se one, kako objašnjava, još malo poguraju.

"Svakako da pomoć treba da bude veća i mislim da bi trebalo da se radi na programskoj podršci, da zadruge, nakon dobijanja opreme, mogu da apliciraju za neka obrtna sredstva ili za podršku u marketingu ili u bilo kojoj vrsti podrške koja je vezana za plasman na tržištu", kaže Mitić.

Ovo potvrđuje i direktor zadruge "Zaplanjski zasad" iz Gadžinog Hana Zoran Ilić, jer kaže zadruga bi mogla da bude jedan od načina da se ljudi zadrže na selu.

"Da dobijemo obrtna sredstva na neki duži period, kao agrarna reforma , ali tipski vezano za zadruge, jer zadruge se usko bave nekom proizvodnjom na nekoj teritoriji,  kao mi ovde u G. Hanu, i onda bi kompletan cilj bio ostvaren - da ljudi  ostanu na selu i proizvoide i steknu neke prihode", kaže on.

Zadrugari su saglasni u još jednom, a to je da država treba pre svega da radi na tome da vrati poverenje u zadrugarstvo kakvo je nekada bilo. To poverenje polako se, ali nedovoljno brzo, kažu naši sagovornici, vraća. U siromašnim opštinama na jugu, gde brojna sela odumiru, zadrugarstvo je jedna od šansi da ovaj kraj oživi.

"Od 4.500 zadruga, aktivno njih oko 2.500"

Dragana Belić iz Giz-a kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je važno to da zadruge zauzmu svoju poziciju u društvu i da se pre svega radi na poboljšanju njihovog imidža. Ona navodi da pomaka na bolje ima, ali da treba još raditi jer od ukupnog prijavljenih zadruga u Srbiji, skoro duplo manje njih aktivno radi.

"Od 2016. godine je promenjen negativan imidž viđenja zadruge koji je bio loš pre tog vremena. Od tada se prepoznaju neki novi modeli. Jedna od njih je socijalno odgovorna zadruga koja sa svojim modelom dostigla do toga da se replicira u 16 različitih zadruga. Interesantno je da socijalno odgovorne zadruge pre svega imaju potrebu za uključivanjem osoba koje su osetljive, a princip rada je da deo svog prihoda vrate zajednici", kaže Belić.

Ona ističe važnost postojanja zadruge, jer se na taj način, kako navodi smanjuje rizik da se određena zarada ne ostvari.

"Ono što je važno da se kroz udruživanjem i korišćenjem različith zajednički resursa obezbeđuje i plasman robe, a takođe obezbeđuje i manji rizik pojedinca u smislu ulaska u zadrugu i pokretanje sopstvene proizvodnje", kaže ona.

Navodi da u Srbiji postoji ukupno oko 4.500 zadruga, ali je dodaje od toga 2.500 aktivno kao i da je većina njih poljoprivredna.

"Zbog toga je važna podrška nadležnog ministarstva koje se bavi porodicom, jer se na taj način ostvaruje neka nova vrednost i podršku. Mi smo kroz Giz takođe podržavali zadruge, ali smo i pokušavali da im omogućimo i tehničku podršku i podršku u opremi. Shvatili smo da se minimalan set podrške odnosi na treninge kako da rade, unapređivanje tehnoloških procesa a takođe im je bila podrška u opremi. Na takav način oni mogu da odgovore na povećanu proizvodnju i povećane zahteve tržišta", kaže ona.

Pored poljoprivrednih, koje najviše domniraju u Srbiji, Belić kaže da postoji i niz drugih zadruga, koje nisu borjne, ali su jednako važne kod nas.

"Oko 2.000 ima poljoprivrednih, ostale se odnose na energetske zadruge, a podržali smo i zadrugu koja okuplja sakupljače sekundarnih sirovina. To bi moglo da znači da ćemo na ovaj način obezbediti i zelene poslove kroz takve vrste zadruga", navela je ona.