Osvetnički privatni snimci u porastu: Nove žrtve svake nedelje, aktivisti traže da se to prepozna kao krivično delo

Najmanje jedna žena nedeljno javi se Autonomnom ženskom centru jer je žrtva takozvane osvetničke pornografije. Ovaj rastući vid internet nasilja, čija su meta u najvećem broju slučajeva žene, u domaćem zakonodavstvu nije prepoznat. Iako prema važećim zakonskim odredbama počinioci mogu biti kažnjeni, brojne proceduralne manjkavosti ukazuju na potrebu da se osvetnička pornografija uvede kao posebno krivično delo.

Pored uznemiravanja na društvenim mrežama i digitalnog ucenjivanja, osvetnička pornografija postala je sve prisutniji vid nasilja nad ženama. Ona pretpostavlja objavljivanje privatnih snimaka i fotografija eksplicitnog sadržaja bez pristanka osobe koja se na snimku ili slici nalazi. Motiv za objavljivanje najčešće je osveta.

Osvetinička pronografija je i jedan vid seksulanog nasilja, koji nesrezmerno više pogađa žene, i uglavnom se dešava od strane partnera ili bivšeg partnera. Naročito je postala problem tokom pandemije.

Poslednjih godina u Srbiji je "osvetnička pornografija" u nekoliko navrata bila u fokusu medija i na društvenim mrežama. Uprkos solidarnosti i podrške žrtvama koja nije izostala kada je javnost u pitanju, a posebno organizacije koje se bave zaštitom prava žena, inicijativa u nadležnim inistitucijama, koje bi pomogle da se Srbija ovim problemom ozbiljnije pozabavi, nije bilo.

Vanja Macanović Iz Autonomnog ženskog centra za Euronews Srbija kaže da su predložili da se ovo delo definiše kao krivično delo prilikom izmene i dopune krivičnog zakona.

"Ono sa čime se suočavamo jeste da se objavljuju snimci žena koji su snimljeni sa njihovom saglasnošću ili bez, kao i snimci koji su izmenjeni u tom smislu da je stavljen neki drugi lik i onda se postavilo pitanje kako to može da se goni, da se to zaustavi da se skine sa interneta, da onaj koji je to uradio bude sankcionisan zbog toga što nije imao saglasnost da to deli", objašnjava ona. 

EPA/ ERNESTO GUZMAN JR

Sa ovakvim problemom se, kako navodi, Autonomnom ženskom centru javi najmanje jedna žena nedeljno. Prema podacima ove organizacije, svaka 10. srednjoškolka je doživela da neko objavi njene fotografije ili video snimke, koje su poslale privatno i bez saglasnosti da se šire dalje.

"Naš zakonodavac bi trebalo da prati ono što su preblemi građana na svakodnevnom nivou, a ovo jeste jedan ozbiljan problem", navodi ona.

Kakavu zaštitu u Srbiji imaju žrtve osvetničke pornografije? 

Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka u srpskom zakonodavstvu već postoji kao krivično delo.

Zamenica šefa katedre za krivično pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu profesorka Vanja Bajović za Euronews Srbija kaže da bi se pod ovo krivično delo, za koje je propisana kazna do dve godine zatvora, mogla podvesti i tzv. osvetnička pornografija tj. svako neovlašćeno objavljivanje i deljenje tuđih fotografija i snimaka.

Problem je, kako navodi, što se ovo krivično delo goni po privatnoj tužbi, dakle "na inicijativu" oštećenog lica.

"Za oštećenu je problem da prikupi dokaze posebno u slučaju da je njena fotografija deljena putem raznih aplikacija ili društvenih mreža, pa treba, svojevrsnom "kompjuterskom istragom" utvrditi kako je sporna fotografija dospela na mreže, sa koje IP adrese je objavljena, ko ju je prvi objavio, podelio i sl.", objašnjava ona.

Vanja Macanović ističe dva problema kada su u pitanju privatne krivične tužbe.

"Kada ste privatni krivični tužilac onda da bi uopšte mogli da pokrenete tu vrstu postupka, prvo ne možete sami bez pomoći advokata. Drugo, morate da dokažete da je upravo to ta osoba za koju vi tvrdite da je postavila određene snimke", kaže ona.

Nekada je, objašnjava, to lakše uraditi.

"Kada vas ta osoba recimo ucenjuje, znači čini još neko dodatno krivično delo. Kada neko čiji broj telefona imate direktno šalje poruke i ucenjuje, onda je lakše dokazati da je to ta osoba uradila. Međutim, problem je što se to sad sve više i više radi preko društvenih mreža, preko lažnih profila tako što se postavlja na nekim platformama, za koje se ne zna ko upravlja njima i onda je nemoguće da vi kao privatno lice ustanovite. Možete da sumnjate ko je to uradio, ali da dokažete da je ta osoba uradila sa svoje IP adrese, sa svog kompjutera ili telefona, to nije moguće da uradite sami bez pomoći i podrške policije i tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koji imaju mogućnost da nalože da se recimo uzme laptop, kompjuter telefon i da se izvrše provere", precizira Macanović.

Da je privatnom licu kao tužiocu teško, maltene nemoguće da sam otkrije IP adresu sa koje je fotografija objavljena, a samim tim i učinioca ovog dela, stav je i profesorke Bajović.

Ona navodi da čak i u slučaju da žrtva zna ko je izvršilac, teško kasnije u postupku može da dokaže da je baš to lice delilo fotografiju drugima, jer utvrđivanje svih ovih činjenica zahteva sprovođenje svojevrsne "digitalne istrage".

Unsplash

"U tom smislu bi eventualno trebalo razmišljati o izmeni postojeće inkriminacije tako da se gonjenje za ovo delo više ne preduzima po privatnoj tužbi već po službenoj dužnosti, na predlog oštećenog. U tom slučaju bi javni tužilac inicirao pokretanje postupka za ovo krivično delo i pribavljao dokaze", smatra ona.

Kada bi to postojalo, kako kaže Macanović, onda žena kada podnese prijavu neće dobiti odgovor od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal da to nije u njihovoj nadležnosti i da je to delo koje se goni po privatnoj tužbi, već će onda tužilaštvo i policija moći da urade ovo što žena ne može. 

Dodaje da često bude problem i preko kog servera se takvi sadržaju postave na internet.

"Mi smo imali slučajeve da je to postavljeno preko ruskog servera i onda se i tu postavlja pitanje nadležnosti naših institucija. Ali bez obzira na sve, kada se nešto goni po službenoj dužnosti, pa čak i kada nije nadležnost države Srbije, uvek mogu da upute nadležnoj državi da oni intervenišu i reaguju. Postoje načini, ali žrtve kojima se to dešava ne mogu same bez pomoći države, a toga je sve više i više", ističe Macanović.

Slučaj Telegram  

Krajem 2020. godine Srbiju je uzdrmao slučaj devojke koja je podelila svoju fotografiju na ličnom profilu i uz nju napisala da je "dozvolila sebi da veruje jednoj osobi i bude intimna sa njim". Ona je dodala da je bez njenog znanja i pristanka, ta osoba snimila njihov intimni čin da bi potom pretila da će snimke objaviti i poslati njoj važnim ljudima. Da to ne bi to uradio, tražio je novac zauzvrat.  

Međutim, njen slučaj nije usamljen već je uzeo maha. Početkom marta 2021. godine obelodanjeno je da na aplikaciji Telegram postoji skoro desetak grupa u kojima desetine hiljada pretežno muškaraca sa područja Balkana razmenjuje različite pornografske sadržaje.  

Najpoznatija je "EX YU Balkanska soba", koja je, prema pisanju medija, imala oko 36.000 članova. Oni su u međuvremenu ograničili pristup istoriji prepiske i ranije objavljenog sadržaja.  

profimedia

Direktor "Civil Right defenders" Goran Miletić za Euronew Srbija je tada ovaj slučaj oceno kao alarm državi da preduzme nešto po ovom pitanju, ali kako kaže, ništa značajno se nije promenilo. 

"Tada je postojala podrška javnosti i bio je momenat za izmenu zakona. U slučaju grupe na Telegramu počinilac je uhapšen posle pritiska javnosti, ali to ne znači da će se to desiti u svakom slučaju. Uvek postoji opcija da poznatog počinioca gonite po privatnoj tužbi, ali sistem treba da bude takav da se ovako drastično kršenje ljudskih prava goni po službenoj dužnosti i to u razumnom roku, a to nije slučaj", rekao je Miletić.

Mediji su i nekoliko meseci nakon toga prisali o drugoj Telegram grupi pod nazivom "Perverzije Balkana". I u ovoj grupi su deljene intimne fotografije devojaka iz Srbije i okruženja, a grupa je imala više od 26.500 članova.

U mnogim zemljama osvetnička pornografija prepoznata kao krivično delo

Vanja Macanović kaže da je u zapadnom svetu ovakav vid nasilja na internetu već davno uveden kao posebno krivično delo.

Profesorka Bajović navodi i primer Hrvatske, u kojoj je nedavnim izmenama KZ uvedeno posebno krivično delo zloupotreba snimaka polno eksplicitnog sadržaja što zapravo predstavlja "osvetničku pornografiju".

"Za osnovni oblik ovog dela propisana je kazna blaža nego kod nas (do 1 godine zatvora), a teži oblik postoji u slučaju kada je delo izvršeno putem računarskog sistema i tu je kazna do 3 godine. Najveća razlika u pogledu našeg rešenja je u tome što se krivično gonjenje za ovo delo preuzima po službenoj dužnosti, a na predlog oštećenog, dakle ovlašćeni tužilac je javni tužilac koji pribavlja dokaze i inicira pokretanje krivičnog postupka", objašnjava ona.

profimedia

Prema navodima Macanović, u međuvremenu je i Grčka uvela ovu vrstu krivičnog dela u svoje zakonodavstvo.

"Mi smo podelile informaciju sa koleginicama iz Crne Gore pa su i one to predložile. I tamo se sada to razmatra da se uvede kao krivično delo", kaže ona.

Vlada radi na izmenama Krivičnog zakona

Macanović ističe da smo u Srbiji pre 7-8 godina imali donošenje Strategije za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, i da tada ženske organizacije u zemlji nisu bile ni pitane.

"Ta strategija se fokusira samo na to šta se dešava maloletnicima i na finansijski kriminal, pronevera kartica, računa sve što je vezano za bankarski sektor. Žena kao žrtva uopšte ne postoji u toj Strategiji, što pokazuje da je država zaboravila čitav jedan segment krivičnih dela", kaže ona.

Trenutno se, kako je saopštila Vlada Srbije, radi na izmenama Krivičnog zakona, koje bi žene trebalo da stave u bolji položaj. Krajem oktobra usvojen je i Zaključak povodom inicijative predsednika Srbije za izmenu Krivičnog zakonika.

Cilj ove inicijative je pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici, a Ministarstvo pravde je zaduženo da u narednom periodu radi na nacrtu izmena.

Vlada je u saopštenju navela da će za potrebe izrade ovog nacrta biti obrazovana i radna grupa, sastavljena od predstavnika svih nadležnih državnih organa i stručne javnosti, a nakon čega će uslediti javna rasparava u kojoj će biti omogućeno učešće zainteresovane javnosti, stručnih institucija i pojedinaca.

Međutim, da li će se u izmenama krivičnog zakona u Srbiji uopšte razmatrati i uvođenje osvetničke pornografije kao krivičnog dela, kao što to traže ženske organizacije, nije poznato.

Euronews Srbija je kontaktirao Ministarstvo pravde u pokušaju da saznamo više detalja, ali nismo dobili odgovore.