Beograd jutros treći u svetu po zagađenju vazduha

Beograd se od jutros nalazi u crvenoj zoni po zagađenju vazduha. Njegova pozicija se brzo menja, pa se do pola osam nalazi na trećoj poziciji po zagađenosti vazduha u svetu, podaci su sajta Er vižual.

Prema ovom sajtu, ispred njega se nalazi Lahore u Pakistanu i Delhi u Indiji. Kako se navodi, povećano je prisustva PM čestica od 2,5. 

Printscreen iqair.com

Inače, u celom Beogradu jutros je prisutna gusta magla. Prema podacima sajta Beoeko navodi se da je kvalitet vazduha na teritoriji Beograda prihvatiljiv. Prema podacima od 7 sati, vazduh je dobar samo na optšinama Vračar i Zemun.

beoeko.com

Lošeg kvaliteta su: Obrenovac, Lazarevac, Veliki Celjeni, Banovo brdo, Ada petlja, Mladenovac i deo kod Franša Deperea.

Kako građani da se zaštite?

Zdravstvene tegobe se mogu javiti u celoj populaciji, s tim što su najugroženiji stariji, deca i osobe sa oboljenjima srca ili pluća. Gradski zavod za javno zdravlje preporučuje da osetljive grupe izbegavaju naporne aktivnosti na otvorenom, kao i da preusmere aktivnosti u zatvorenom prostori.
Preporuka je za sve u populaciji da skrate dužinu i smanje intenzitet napornih aktivnosti, i da češće prave pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.

Veb sajt "IQAir" takođe preporučuje da se tokom boravka napolju takođe nosi zaštitna maska, odnosno da se zatvore prozori.

Zagađenje vazduha višegodišnji problem, od posledica umre 6.000 ljudi godišnje

Meteorolog Milenko Jovanović rekao je ranije za Euronews Srbija da je Srbija na začelju u Evropi, a da je aerozagađenje višegodišnji problem koji nije rešavan. S tim u vezi govori i o slučajevima kancera pluća, te smrtnosti zbog aerozagađenja.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 90 odsto svetskog stanovništva izloženo je lošem vazduhu, a zbog lošeg kvaliteta vazduha u svetu umre sedam miliona ljudi, a u Srbiji - 6.000 ljudi godišnje. 

Na pitanje zbog čega je Srbija u takvom problemu, Jovanović je rekao da razgloga nepriznavanje problema i nerešavanja problema.

"To znači da izvori koji su poznati, a to nije tajna, to su termoenergetski sektor, saobraćaj, industrija, su doveli do toga da se kontinuirano nastavlja visok nivo aerozagađenja. Čitav Zapadni Balkan je pod čitavom tenzijom termoenergetskog sektora,  mislim da je Srbija šampion po jako lošem lignitu", rekao je on.

Plan kvaliteta vazduha - kako do rešenja

U junu 2021. godine Skupština grada Beograda osvojila je dokument – Plan kvaliteta vazduha koji bi trebalo kroz mere i subvencije da poboljša situaciju sa zagađenim vazduhom u prestonici do 2031. godine.

Plan sadrži tri kategorije mera – onih koje su već započete sa realizacijom, srednjoročne mere za period od dve do pet godina, i dugoročne mere za period od deset godina.

"Želimo da regulišemo saobraćaj, da vozila javnog prevoza budu novije, da se izbace autobusi koji idu na dizel. Takođe, stavili smo veliki akcenat u planu na promovisanje korišćenje bicikla i pešačenja, kao na proširenje ulica kako bi se smanjile gužve", rekao je ranije za Euronews Srbija Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Drugi važan segment ovog plana jeste rešavanje problema sa individualnim ložištima.

"Pre svega najznačajnije su mere koje se odnose na samu generaciju električne energije. Komunicirali smo i sa Elektroprivredom Srbije i sa Beogradskim elektranama. Cilj je da se smanji broj individualnih ložišta kroz povećanje gasovoda i pokrivenosti gasovodom", rekao je.
Šoštarić navodi da su takođe važne subvencije građanima koji su voljni da promene način grejana, kao i novčana pomoć za bolju izolaciju.

Ističe da pri sastavljanju ovog plana Gradski zavod za javno zdravlje se konsultovao sa brojnim stručnjacima, kako bi ciljevi formulisani u planu bili realni.

"Nismo hteli da napravimo listu želja već jedan realan plan koji možemo da sprovedemo za deset godina", zaključio je Andrej Šoštarić.