Igre 
Popis sporije ide u Beogradu nego u ostatku zemlje: Još malo do kraja roka, iz RZS otkrivaju da li će biti produžen
Komentari27/10/2022
-18:26
Popis stanovništva bliži se kraju, a popisivači do 31. oktobra koriste svaki dan kako bi došli do građana i uzeli podatke. Za ovih 27 dana, odnosno do sinoć, u Srbiji je popisano više 5.850.000 ljudi. Pitanja je više od 60, a da je bilo čudnih odgovora potvrđuje jedna od zaduženih za popis - Bobana Živković, koja je u Pirotu popisala blizu 700 ljudi.
"Za maternji jezik kažu da je italijanski, izjašnjavali su se kao Romi iako to nisu. Što se tiče odbijanja, samo jedan čovek se izjasnio da mu je to dosadno. Dao nam je osnovne podatke na brzinu i rekao da ga to smara. Kasnije se predomislio", kaže Živković.
O tome šta stručnjaci kažu zašto se građani plaše pitanja sa popisa i ulaska popisivača u njihove domome, pročitajte u odvojenom tekstu.
Pomoćnik direktora Zavoda za statistiku Petar Korović kaže za Euronews Srbija da će, ako se nastavi ovim tempom, popis biti završen do roka, što je 31. oktobar do 20 sati.
"Ali ostavljamo mogućnost da se produži, ako neki delovi teriotrije koji nisu završeni, da se na tim delovima teritorije produži još neki dan. To je bila praksa i 2011. godine, nije to toliko bitno u ovom momentu kada znamo da je to akcija koja se sprovodi jednom u 10 godina, da li to traje tri dana kraće ili duže, koliko je važno da popišemo sve i dođemo do svakog građanina", rekao je on.
Korović kaže da popisivači imaju razna iskustva, ali da je najčešći problem to što su popisivači više puta obilazili teren dok ne nađu nekoga u stanu ili kući.
"Mislim da je sistem ogroman i da znamo da je sa jedne strane gotovo sedam miliona stanovnika, sa druge strane je gotovo 15.000 popisivača", napominje on.
Povezane vesti
Situaciju opisuje i time što nisu svi uvek raspoloženi kada im popisivač dođe na adresu, te da je bilo iskustava da popisivač bude dočekan srdačno, ali i da ne naiđe na dobrodošlicu.
"Imali smo situacije da popisivač bude dočekan srdačno, da mu se ponudi i ručak, piće ili neko osveženje, dok smo imali i situacija da dođu do nekog od naših stanovnika ko nije baš raspoložen da ih primi u svoj stan, pa se popisivanje obavi ispred stana ili kuće. Ali je u momentu zaista manje bitno da li smo se popisali ispred stana ili u stanu, koliko je važno da se svi popišemo", ističe on.
Popisivači se snalaze da bi došli do svih građana
Korović kaže da organizatori popisa nisu mogli da ostavljaju brojeve telefona popisivača, kao niti da ih daju građanima kada se jave info centru.
"Umesto toga, pisali smo popisivaču da se javi tom i tom stanovniku na taj broj telefona koji stanovnik ostavi. Međutim, popisivači su često bili praktični, pa preskoče info centar i komunikaciju sa centrom da bi dobili na brzini i završili posao na najbolji način", pojašnjava on.
Dodaje da popisivači često ostavljuju građanima u sandučetu cedulje sa brojem telefona, što je građanima pomoglo da ne idu preko centra po broj, već da direktno stupe u kontakt.
"Imali smo u jednom momentu, posle prvih sedam dana zagušenje u info centru, dosta građana je zvalo, dosta se građana raspitivalo, davalo predloge. Tada smo reagovali brzo i u roku od dva dana smo za duplo povećali kapacitet info centra i sada već nemamo problem s tim", naveo je Korović.
Govoreći o tome kako teče popisivanje, Korović napominje da je praksa tradicionalno da veći gradovi, posebno Beograd zaostaju po brzni popisivanja.
Povezane vesti
"Nešto sporije se sprovode istraživanja, ne zato što građani ne žele da učestvuju ili ne žele da se popišu, nego zato što su navike ljudi u većim gradovima različite od onih koji su u manjim sredinama. Ljudi su duže van svog stana, ako radite od 9 do 5 i još neku obavezu završite nakon posla, vi dođete kući oko 8-9 sati uveče. Iz tog razloga je malo sporija realizacija u većim gradovima, posebno u Beogradu", napominje on.
Da li će se proveravati da li su tačni odgovori na pitanja
Na pitanje da li će se proveravati tačnost odgovora građana na pitanja, Korović ističe da Zakon o popisu stanovništva predviđa kazne za tri kategorije.
"Zakon predviđa kazne za popisivače za prekoračenje ovlašćenja, za članove popisnih komisija takođe za prekoračenje ovlašćenja, a treća grupa građani koji odbiju popisivanje ili daju netačan podatak", navodi on.
Povezane vesti
Ipak ističe da nije cilj kažnjavanje, već sprovođenje popisa, pa se popisivači trude da ipak da i više puta pokušaju da dođu do potrebnih odgovora.
"Zavodu nije cilj da piše kazne, nama je cilj da popišemo svakog i da tako obezbedimo podatke na punom obuhvatu sve rpredviđene. Tako da mi na prvo odbijanje ne pišemo kaznu. Uložimo dodatan napor da instruktor objasni tom građaninu kako je važno da se popiše i zašto je to važno, pa i na to odbijanje onda još jednom pokušamo i nakon toga RZS upućuje predmet, odnosno zahtev prekršajnom sudu i to je onda već na tom terenu. Mi više sa tim nemamo ništa, a sud izriče kazne u vrednosti 20 do 50.000 dinara kako predviđa zakon", navodi on.
Pitanja na koja ne mora da se odgovori
Na ovogodišnjem popisu ima 69 pitanja, a građani ne moraju da se izjasne na sva postavljena pitanja. Reč je o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti, kao i o maternjem jeziku. Mogućnost da se građani ne izjasne ostavljena je i kod pitanja da li imaju poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog problema sa vidom, sluhom, hodom, pamćenjem, samostalnošću pri odevanju, ishrani, održavanju lične higijene, kao i sa komunikacijom.
Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je od početka popisa 1. oktobra na teren je izašlo oko 15.000 popisivača, koji su za šest dana popisali više od 1.350.000 stanovnika, 650.000 stanova i 500.000 domaćinstava u Srbiji.
Oni navode da je popis stanovništva utkan u same temelje moderne srpske države. Već 1834. godine, po naredbi kneza Miloša, sproveden je prvi opšti popis stanovništva, takozvani „Popis ljudstva“, a 1835. godine, usvojen je Sretenjski ustav. Od tada do Prvog svetskog rata, popisi su, u proseku, sprovođeni na svakih pet godina.
Ove godine, od 1. do 31. oktobra, Popis 2022 sprovodi Republički zavod za statistiku, a finansiran je sredstvima EU i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije. Dodatne informacije o popisu građani mogu da dobiju pozivanjem broja 0800 444 005, a ti razgovori se ne naplaćuju.
Prvi rezultati već posle mesec dana
Govoreći o tome kada će biti poznati rezultati popisa, Korović kaže da će prvi, preliminarni rezultati biti poznati mesec dana nakon završetka terena.
"Konačni rezultati će se sukcesivno objavljivati od marta 2023. godine, do juna 2024. godine", rekao je on.
Demografi sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta ocenjuju da će popis u Srbiji pokazati kako je, u proteklih deset godina, Vojvodina izgubila najmanje 100.000 stanovnika, odnosno grad veličine Zrenjanina. Migracije, negativan prirodni priraštaj i starenje stanovništva smanjili su i broj pripadnika nacionalnih zajednica, a ukoliko se ovakav trend nastavi, neke od njih mogle bi u budućnosti potpuno da iščeznu. Zato su za nacionalne savete jedina tri pitanja na koja na popisu nije obavezno odgovoriti, odnosno ona o nacionalnosti, veroispovesti i maternjem jeziku - ključna.
Da se na popisu izjasne kao pripadnici svoje zajednice, nacionalne manjine su zajedno pozvali Zavod za statistiku i nacionalni saveti, a mađarski i hrvatski bili su među najaktivnijima u toj kampanji. Hrvatsko nacionalno vijeće pokrenulo je i sopstvenu kampanju, jer im je, kažu, važno da dobiju realnu sliku, budući da demografski pad od 18 odsto, zabeležen između dva prethodna popisa, smatraju, to nije.
"Ono što je nama bilo važno jeste da ovom kampanjom koja je glasila 'Znam tko sam', podstaknemo ponos kod naših pripadnika zajednice, da ne govorimo više o strahu o kom smo govorili pre deset godina, jer realno strah najviše postoji u medijskom prostoru", kaže Vojnić.
Komentari (0)