Sve više zavisnika od kocke: Počnu sa tiketom od 50 dinara, a završe u dugovima zbog kojih prodaju kuće i stanove

U kladionicu je na početku, kaže naš sagovornik, odlazio samo zbog sporta i zabave, i to neredovno. Tvrdi da je ulagao male količine novca, budući da je jedan tiket koštao oko 50 dinara. Međutim, iz razloga, koje zavisnici od igara na sreću često ne mogu da objasne, ulozi su postali sve veći, potom su krenuli prvi dugovi i kocka ga je polako uvukla u "začarani krug".

"Onda je krenulo više tiketa, počele su online igre, slotovi...  Proširio se vidik i novac je počeo brže da odlazi, da se troše veće cifre jer što više gubiš, više pokušavaš da vratiš i to je vrzino kolo iz kojeg ne možeš da se izvučeš bez stručne pomoći", priča pacijent koji je na odvikavanju od kocke.

Više od pola građana Srbije tokom života igralo je neku vrstu lutrije, pokazuje Batutovo Istraživanje o stilovima života stanovništva iz 2018. godine. Statistika takođe ukazuje na to da je gotovo svaki oblik kockanja rasprostranjeniji kod muškaraca nego kod žena. Najpopularniji oblik igre je loto, bingo ili greb-greb kartice koje je bar jedno u životu odigralo 55 odsto žena i muškaraca. Potom sportsko klađenje koje je probao svaki treći muškarac u Srbiji, a tek svaka 12. žena.

Alarmantni je podatak rasprostranjenost među mladima. Naime čak 52 odsto ispitanika između 18 i 34 godine igralo je u žitovu lutriju, a čak četvrtina njih je probala sportsko klađenje.

Iz SOS Centra za lečenje i odvikavanje od kocke ističu da svi pacijenti koji dođu na lečenje, prvi put su ušli u kladionicu kao maloletnici.

Trećina srednjoškolaca pre 16. godine ušlo u kladionicu

Istraživanje SOS Centra iz 2019. godine, u kojoj je učestvovalo 33 srednjih škola širom Srbije, pokazalo je da je oko trećine učenika ušlo u kladionicu pre 16. godine, više od polovine je više puta odigralo tiket između 16 i 18 godina, a 72 odsto njih smatra da kockanje ne izaziva bolest zavisnosti, rekla je za Euronews Srbija Jelena Manojlović direktorka SOS Centra.

"Svi moji klijenti su imali kontakt sa kockom kao maloletnici. Svi osim onih starijih u čijem detinjstvu kladionice još nisu postojale", podvlači Manojlović.

Ona ističe da prema statistici iz 2007. godine, Srbija je druga po broju kladionica po glavi stanovnika među zemljama na Balkanu. "Mislim da smo sada prvi. Nigde na Balkanu nisam videla ovaj broj kladionica po kvadratnom metru kao kod nas", dodala je.

profimedia

Iako na reklamama za kladionice sada piše da klađenje može izazvati bolest zavisnosti, Manojlović ukazuje na to da marketing može biti veoma problematičan, posebno kada je u pitanju targetiranje najmlađih.

"Velika je ekspanzija reklama za kladionice, a reklamiraju ih ugledni sportisti, glumci, javne ličnosti. To deci daje model da je u pitanju samo zabava", naglašava direktorka SOS centra.

Podsetimo, Uprava igre na sreću Ministarstva finansija, saopštila je krajem septembra da, prema Zakonu o igrama na sreću, minimalna udaljenost kladionice, igraonice ili automat kluba od školske ustanove ne sme biti manja od 200 metara. Naša sagovornica smatra da ovim nije pogođeno samo nekoliko izolovanih slučajeva već su lokali predivđeni za igru na sreću često smešteni isuviše blizu školama.

Trenutnu kriza samo, kako stručnjaci upozoravaju, doliva ulje na vatru, budući da sve više ljudi vidi igre na sreću kao put do lake i brze zarade. Lekari naglašavaju da je ponekad mali korak od zabave do patologije, a opet veliki se korak treba napraviti do traženja stručne pomoći. 

Lečenje zahteva upornost

Mnogi se ne usuđuju da potraže tu pomoć. Problem najčešće prijavljuje porodica. Najteže je, kažu lekari, motivisati pacijenta da prizna da ima problem i prihvati lečenje. Ono počinje u savetovalištu, kroz tri faze psihoterapije u kojoj učesvuje i porodica. Nekada je neophodno da zavisnik  neko vreme provede na kliničkom lečenju. Ceo taj proces nije ni lak, ni brz.

Dr Milica Repac, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Beogradu kaže za Euronews Srbija da lečenje zavisnosti od kocke zahteva dosta upornosti, istrajnosti, doslednosti i da traje dugo.

"Mi smo uspostavili neke norme da lečenje traje dve do dve i po godine, ali se ispostavilo da to traje znatno duže. Učimo ih da prepoznaju ponašanje koje odskače od uobičajnog njihovog i podseća na ono koje su imali dok su bili u problemu", navela je Repac.

Euronews/Printscreen

Kockari su, kažu lekari, neretko intelektualci, sportisti, ljudi različitog materijalnog statusa. Zabrinjava činjenica da je sve više mladih.

Dr Vladan Radivojević iz Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja Niš kaže da oni koji su na lečenju često počinju sa kockom kao maloletnici.

"Nažalost, cela jedna grupa mladića koje imamo, od 19 do 23 godine, krenuli su sa kockanjem pre 16 godina. Onlajn klađenje komplikuje celu priču jer se stiče lažni utisak da to nije novac, nego igrica, a kad stignu posledice pokušavaju da izađu, da pređu novi krug igrice i šteta je još veća", naveo je on za Euronews Srbija.

Problem je, kažu lekari, i to što nema dovoljno stručnjaka koji se bave ovim problemom, a zavisnika je sve više.

Sve veći broj zavisnika

U Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti u Beogradu godišnje se javi od 80 do 100 novih zavisnika. I u Nišu kažu da im se javlja sve više zavisnika.

"Naravno da su brojke veće. Kod nas, recimo, ovog trenutka 50 ljudi se leči, održava apstinenciju pod kontrolom, i svako od njih zna još bar desetak ljudi koji se kockaju, a nisu se pojavili nikada, samo po tome znamo da ih je desetak puta više, a verovatno je broj još veći", kaže dr Vladan Radivojević.

Kada ne vide izlaz iz problema i dugova, bez podrške i motiva da potraže strčnu pomoć, neki zavisnici se odluče na najgori korak - samoubistvo. To je najteža posledica onoga što mnogima na početku deluje kao zabava.