Država mladima kupuje kuće na selu: Danijel i Sanja su već povukli ovaj potez, a sada su tu razvili i porodični biznis

Kako izgleda zameniti gužvu zelenijim okruženjem, a gradsku adresu seoskom najbolje znaju mladi koji su proteklih godina učestvovali na konkursima Vlade Vojvodine. Njih 270 imalo je smelosti da napravi tako veliki korak, ali i sreću da im nadležni odobre subvenciju za kupovinu domaćinstva u vojvođanskim selima. 

Kada su 2015. osmislili projekat za oživljavanje sela, nadležnima u Pokrajini je ideja bila da mlade visokoobrazovane parove motivišu na selidbu. Njihov odziv, međutim, nije bio velik, pa je i ideja donekle izmenjena - da zadrže one koji već žive na selu. Za porodicu Janus to je bila jedina mogućnost da se skuće.

"To nam je mnogo pomoglo, jer smo se, pre svega osamostalili. Pre toga smo živeli sa roditeljima, a za neku ličnu egzistenciju bilo nam je potrebno više prostora, dvorište za dodatne objekte, kao i sam krov nad glavom", priča Sanja Bućan Janus koja je sa suprugom Danijelom u Prigrevici kod Apatina sada konačno ima sopstveni dom. 

To im je donelo i priliku za porodični posao. Tako se, posle redovnog radnog vremena u firmi u kojoj je zaposlen, Danijel posvećuje rastućoj farmi.

"Povećali smo broj ovaca i svinja, bavimo se poljoprivredom, a uzeli smo i neke konje. Baš smo se posvetili tome maksimalno. Danas od jednog posla ne može da se živi. Da sad živimo u gradu, radimo u nekoj firmi, ne bismo verovatno mogli ovako da zivimo", priča Danijel Januš.

Diana Milović iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku kaže da je to za nju bio i najsrećniji i najtužniji konkurs. 

profimedia

"Najsrećniji, jer ste nekome ipak rešili krov nad glavom, a najtužniji kada vidite da se 300 parova prijavi, a prođe ih 20, 30. Onda moraš objašnjavati šta i kako. Dosta njih nije imalo uredne papire, dosta njih je mislilo samo da treba da se prijave i da je to dovoljno. Bilo je problema i biće, ali tako je to sa ljudima. Ali, ja sam ponosna što smo uspeli da oživimo vojvođanska sela i povežemo i druge programe sa tim", kaže Milovićeva.

Sela su dugo bila zapuštena i nedostaje im infratsruktura, škole, zdravstvene ustanove, ali i prevoz do najbližih gradova.
"Sela su toliko dugo zapuštena, da će biti potrebno još najmanje deset godina da se ona koliko toliko dignu. Ali znate kako, prvo im morate vratiti ljude, poručila je Diana Milović ".

Za novi dom do 1,2 miliona dinara

To će država pokušati da uradi i sa novim konkursom, koji je danas objavljen.  Država će finansirati kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u vrednosti do najviše 1, 2 miliona dinara, odnosno oko 10.000 evra po objektu, a prava da konkurišu za bespovratna sredstva imaju državljani Srbije, mlađi od 45 godina i bez nekretnina u vlasništvu. 

Bespovratna sredstva će se dodeljivati po redosledu podnetih prijava do utroška budžetskog novca predviđenog za ovu namenu, a rok za prijavu je do 1. novembra. Za realizaciju ovog programa u budžetu je namenjeno 500 miliona dinara.

Unsplash

 

Potrebno je da kuća ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje, da se nalazi u selu u kojem postoji bar jedan od objekata javne službe ili usluga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza, da je upisana u katastar nepokretnosti, odnosno u zemljišne knjige na ime prodavca, bez tereta.  

Podnosioci prijave treba da ispunjavaju i jedan od četiri alternativno propisana uslova -  da žive na selu samostalno u zakupljenoj nepokretnosti ili u porodičnoj zajednici sa ostalim članovima šire porodice ili da poseduju formalno obrazovanje iz oblasti medicine, farmacije, poljoprivrede, veterine ili su prosvetni radnici i zanatlije. Poželjno je i da žive u gradskim sredinama samostalno u zakupljenoj nepokretnosti ili u porodičnoj zajednici sa ostalim članovima šire porodice i imaju nameru da žive na selu ili da obavljaju poslove čija je priroda takva da ih mogu raditi od kuće na selu.

Bjelobrk: Mlade treba motivisati za povratak 

Načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk rekla je u ragovoru za Euoronews Srbija da prema podacima u RZS u našoj zemlji 61 odsto populacije živi u gradovima, dok se za život na selu odluči njih 39 odsto. Bjelobrk je, takođe, naglasila da je problematična i starosna struktura ljudi koji žive u seoskim sredinama, jer se uglavnom radi o starijima.

Ona, takođe, dodaje da je nakritičnija situacija na jugu Srbije, gde svaki četvrti stanovnik ima više od 60 godina.

"Ako posmatramo mlade 15 do 29 godina, najviše ih ima u regionu Šumadije i zapadne Srbije. Tamo inače i ima najviše stanovnika, zatim idu Beograd i Vojvodina. Međutim, jugoistočna Srbija ima najnepovoljniju starosnu strukutru.Tamo svaki četvrti stanovnik ima više od 60 godina", kaže Bjelobrk i dodaje da su sve pristunije migracije mladih iz sela u grad.

Ona napominje da je sve više mladih u većim gradovima, to su posao i školovanje. Oni odlaze da studiraju pa i zbog toga ostaju", kaže ona. 
Kako kaže, nova mera države čiji je cilj da motiviše mlade da se vrate na selo je dobra, ali da za rezultate treba vremena.

"Ova mera je dobra, jer će možda njih motivisati da se vrate u svoje krajeve. Naročito sada posle korone, kada se drugačije gleda na selo. Međutim, to se neće destii preko noći ali svakako je dobar početak", kazala je ona i dodala da je važno da u ovaj projkat bude uključena i lokana samouprava.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je značaj u kupovini kuća simbolički, ali da  smatra da je najvažnije da se nasele ona mesta u kojima može da se postigne dovoljan nivo proizvodnje. Važno je, kako kaže, da se pomogne ljudima u delovima Srbije gde je poljoprivreda razvijena na nivou zemalja EU u kojima je poljoprivreda isplativa i racionalna sa aspekta ekonomije.

"Najvažnija stvar je da ljudi koji žive u takvim selima u kojima je agrarna proizvodnja na visokom nivou, da oni tamo i ostanu i da ne napuste selo", smatra Nikolić.