Igre 
Prava LGBT+ zajednice i dalje nedostižna: Crna Gora napravila iskorak, ali fali primena, region još kaska
Komentari02/10/2022
-18:41
Do konačnog koraka u donošenju Zakona o istopolnim zajednicama, ipak je potrebna velika podrška, a pomalo i pritisak međunarodne zajednice. To govori primer zemlje regiona, van Evropske unije, Crne Gore, koja je 2020. godine usvojila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola, a godinu dana kasnije isti je stupio na snagu.
"Taj zakon jeste donet malo pod pritiskom međunarodne zajednice. Imali smo već presude koje su upućivale na to da bio donet zakon ili ne, standard će ostati tu gde je, ali da bi to bilo korisno za osobe iz ovih zajednica", rekao je za Euronews Srbija ombudsman Crne Gore Siniša Bjeković.
U Srbiji je tokom 2021. godine izrađen Nacrt zakona o istopolnim zajednicama, ali proces donošenja tog zakona već više od godinu dana je u zastoju. Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je još krajem prošle godine da je nacrt zakona o istopolnim zajednicama spreman da ide pred vladu, ali do danas do toga nije došlo. Umesto rasprave o zakonu, u Srbiji je ipak bilo rasprave o održavanju Europrajda, koja je rezultirala protestnim šetnjama učesnika Europrajda i onih koji su se istom protivili.
Ova situacija ukazuje i na ono u čemu su saglasni oni koji se i institucionalno bave ljudskim pravima i borbom protiv diskriminacije, a to je da je u celom regionu društvo takvo da je i dalje teško promeniti položaj pripadnika LGBT+ zajednice, ukazati na značaj davanja prava, koja bi i bila propisana Zakonom o istopolnim zajednicama.
Nacrt zakona u zapećku, važan podstrek evropskih institucija
Zakon o istopolnim zajednicama trebalo bi da reguliše pitanja poput zajedničke imovine, prava na izdržavanje i nasleđivanje. Istopolni partneri mogli bi, na primer, zajedno da podignu kredit za stan, međutim, ovaj zakon im i dalje ne bi doneo mogućnost usvajanja dece.
Iako u Srbiji institucije koje su uključene u ovaj proces, pa i samo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ističu su da su svoj deo posla kada je reč o ovom zakonu ispunili, a pozitivnu ocenu dao je i Savet Evrope, do konkretne rasprave o istom još uvek nije došlo.
Tako su prava LGBT+ zajednice i dalje jedna od glavnih linija podela društva u Srbiji. Dokaz za to je i nedavna bura oko organizovanja šetnje u okviru Evropske nedelje ponosa. U toku ovog događaja, održana je i konferencija o ljudskim pravima, gde se govorilo upravo o pravima LGBT+ populacije, ali je sve to palo u senku zabranjene šetnje, organizovanja kontra-protesta i velikog broja pripadnika policije na ulicama, zbog sprečavanja mogućih incidenata.
Povezane vesti
Jelena Kotević iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Srbije rekla je na marginama završne konferencije projekta "Horizontal facility za Zapadni Balkan i Tursku", koji ima za cilj i sprečavanje diskriminacije ugroženih grupa, te i pripadnika LGBT populacije, da su tokom 2020. i 2021. godine sprovedena istraživanja koja su ukazala da je najviše govora mržnje u medijima upućeno upravo pripadnicima LGBT+ populacije, kao i ženama.
Euronews Srbija, Horizontal facility za Zapadni Balkan i Tursku
Ona je navela da se ceo region suočava sa sličnim problemima, jer su to društva "puna stereotipa, predrasuda, koja ne prihvataju lako različitosti". Ovakva klima otežava i donošenje zakona o istopolnim zajednicama.
Iako takav zakon nije konkretan uslov za članstvo, zemlje koje teže da budu deo EU i koje su u procesu pregovora, na taj način usklađuju svoje politike sa preporukama EU, Saveta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava.
"Uloga Evropske unije i Saveta Evrope je veoma važna kada je reč o angažovanju na polju ostvarivanja prava LGBT zajednice, kao i generalno sprečavanju diskriminacije. Zato su značajni projekti kroz koje jeste došlo do poboljšanja položaja manjinskih grupa", istakla je u razgovoru za Euronews Srbija Jelena Kotević.
Ona je rekla da "Kada je reč o Kancelariji poverenika za ravnopravnosti koji je jedan od korisnika projekta Horizontal facility, kroz godišnje izveštaje prepoučuju se propisi kojima bi se regulisala istopolna partnerstva u skladu sa Savetom Evrope i presudom Evropskog suda za ljudska prava".
Dodatno, Kotević ističe da i u slučajevima kada poverenik za ravnopravnost reaguje zbog narušavanja i ugrožavanja prava, to radi i dalje najviše po prijavama organizacija civilnog društva.
"Nažalost, i dalje postoji stigmatizacija i predrasude, a poverenik postupa uglavnom po prijavi organizacija civilnog društva, još uvek u malom broju konkretno pojedinici podnose prijave zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije", navela je Kotević.
Povezane vesti
Crna Gora napravila iskorak
Iako su društva u državama regiona veoma slična, te do poteškoća i nasilja dolazi i pri samoj najavi održvanja parada ponosa ili sličnih manifestacija, jedna zemlja, uspela je da napravi iskorak. Crna Gora je, posle Slovenije i Hrvatske koje su i članice EU, usvojila Zakon o sklapanju istopolnih partnerstava.
Ombudsman Crne Gore Siniša Bjeković istakao je da iako se nije otišlo daleko sa primenom ovog zakona, te neke stvari i dalje moraju da se izdefinišu, istopolni brakovi se od prošle godine neometano sklapaju.
"Najveća prepreka pune implementacije nije samo to što nismo bili spremni, već što društvena podloga nije na odgovarajućem nivou. Bez obzira što smo prošli put od isključivanja, maltretiranja, fizičkog i psihičkog nasilja, o donekle i dalje egzistira. Ali sledeći korak je taj da se pokaže koliko i šta sve to znači za LGBT+ osobe", naveo je Bjeković.
Euronews Srbija, Horizontal facility za Zapadni Balkan i Tursku
Povezane vesti
Kako je rekao, odugovlačenje sa donošenjem ovakvih zakona, odgovara samo onima koji se tome protive.
"Pravi trenutak je uvek sada, posebno ako imate odluke Evropskog suda za ljudska prava. Mi stojimo pred izazovom pravnog poretka, jesmo li svi jednaki. U zavisnosti od države, evroatlansko, evropsko opredeljenje je svakako izazov. Taj pritisak od evropskih institucija nije nužan, ali je svakako potreban, jer mi smo narodi koji rade po inerciji, ako ne mora sad, odlaže se, a mislim da to ne vodi ničemu", rekao je crnogorski ombudsman u razgovoru za Euronews Srbija.
On je dodao da je važno ljudima objasniti da LGBT+ osobe nikome ne oduzimaju prava.
"Mi smo sva ostvarivanja prava LGBT+ osoba 'na nož' dočekivali, prva dva prajda su bili više revolucija, borba na ulicama, a sada je to više manifestacija na kojoj se okupljaju oni koji su za jednaka prava za sve, iako se mnogi i dalje protive. Niko ne može da dokaže koji je to štetni uticaj a nekoga, a vlada kod tih konzervativaca i nacionalista da će neko nekoga ubediti koje će orijentacije biti, a to je u prirodi i niko vas ni u šta tu ne može ubediti", zaključio je zaštitnik građana Crne Gore Siniša Bjeković.
I BiH ide sitnim koracima
Bosna i Hercegovina poslednja je u regionu organizovala Prajd i to pre četiri godine. Još uvek nisu stigli do koraka donošenja zakona o istopolnim zajednicama, a zbog situacije u društvu, veoma je teško organizovati i sam Prajd. To je istakla članica organizacionog odbora Parade ponosa u BiH, Lejla Huremović.
Tanjug AP/AP Photo
"Još uvbek živimo u veoma homofobnom društvu, vrlo je teško orgnaizovati prajd, suočavamo se sa mnogim problemima. Ipak, uspeli smo četvrtu godinu zaredom da izađemo na ulice, jedina parada pored Skoplja koja je prošla bez incidenata u regionu", kazala je Huremović za Euronews Srbija.
Ona je takođe naglasila da je svakako vrlo značajna podrška koja dolazi od međunarodne zajednice, države i drušva.
"Ovo je značajno zbog guaranja institucija da se bavi svojim poslom, što nama olakšava komunikaciju sa državom za poboljšanje prava LGBT+ osoba. Kroz razgovor, edukacije, razbijanje predrasuda, da do promena brže dođe", kazala je Huremović.
Komentari (0)