"Potrebno je otvoriti ne četvoro, nego šest očiju": U Srbiji oko 70 nelegalnih domova za stare u kojima nema kontrole

Starački dom u Lazarevcu, za koji je utvrđeno da je radio bez licence, nedavno je zatvoren, a protiv vlasnika doma podnete su krivične prijave – to je samo jedan u nizu sličnih slučajeva. Naime, istraživanja su pokazala da u Srbiji radi oko 70 nelegalnih domova, koji, budući da nisu u sistemu, ne podležu redovnim kontrolama nadležnog ministarstva, niti drugih inspekcija, ističu iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite.

Korisnici domova često se nalaze u tim ustanova van svoje volje, stoga teško sarađuju i odbijaju hranu i lekove, dok o njima brine nestručno osoblje koje u pojedinim slučajevima pruža nedozvoljene medicinske usluge, navodi se iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite. S druge strane, sve češće vesti o zatvaranju domova zabrinjavaju javnost, jer su, kako pojedini tvrde, te ustanove prekopotrebne.

Iz Ministarstva za rad naglašavaju da cilj nije zabraniti rad domovima već uvesti te ustanove u legalne tokove u skladu sa propisanim standardima kvaliteta. Bojana Zekavica, pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za Euronews Srbija kaže da je pri izboru doma potrebno otvoriti ne četvoro, nego šest očiju. 

"To je jedno pitanje koje jako utiče na kvalitet života. Mi pričamo o ljudima koji najčešće ostatak života hoće da provedu u miru i tišini, kvalitetno sa ljudima koji imaju slična interesovanja", kaže ona. 

Slučajevi nasilja i nelegalne zdravstvene usluge u domovima

Prošle godine, evidentirano je 27 slučajeva nasilja nad korisnicima ustanova za smeštaj odraslih i starijih, stoji u izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, a najčešća vrsta nasilja kojoj su bili izloženi - je fizičko.

Nadežda Satarić predsednica udruženja "AMITY" ističe da su najčešći identifikovani slučajevi agresivnog ponašanja korisnika jedni prema drugima. Na drugom mestu je nasilje srodnika prema starijim osobama, a sporadični su prijavljeni slučajevi nasilja zaposlenih nad korisnicima. "Da li je to pravo stanje stvari mi to ne znamo", dodaje sagovornica.

Zekavica ističe da se inspekcijski nadzor vrši kroz redovne i vanredne inspekcijske nadzore, kako na terenu tako i kancelarijski, kontrolom dokumentacije.

"Inspekcija socijalne zaštite reaguje na osnovu svojih saznanja jer se vrlo često pružaoci takvih usluga reklamiraju iako znaju da nemaju dozvolu, ali i po pritužbama samih korisnika, srodnika i građana uopšte. Nakada je nezadovoljstvo usmereno na sam kvalitet usluge, u smislu da su očekivani bolji uslovi, bolji kvalitet hrane. Neretko su predmet pritužbi u domenu zdravstvene zaštite i nege koja se vrlo često pruža u okviru ove usluge", precizira ona.

A inspekcija, kako navodi, urgentno reaguje na onu primedbu na osnovu koje se proceni da je bitno ugrožena bezbednost, život i zdravlje korisnika.

Istraživanje Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite utvrdilo je da u Srbiji posluje oko 70 nelegalnih domova, koji ne podležu kontrolama ministastava, budući da nisu u registru.

"U nelegalnim ustanovama svašta se dešava. Imate i zlostavljanje ljudi, imate i prisilno vezivanje, pružanje medicinskih usluga koje nemamo prava da pružamo u domovima. Imate nestručno osoblje koje se bavi tim ljudima na banalan način. Ne postoje edukacije tih ljudi, ne postoji unapređivanje saznanja o njihovom poslu i kako treba da se bave tom poslu i kako treba da se bave prema starim osobama", kaže Saša Ristović sekretar Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite.

Ristović ističe da je u nelegalnim domovima zaposleno nedovoljno radnika, koji su između ostalog i neprijavljeni.

"Ako uzmete da je devet radnika minimalno koje morate da imate od samog početka zaposleno, bez obzira da li imamo jednog korisnika do 30-40 korisnika (domova). Dođete do cifre da je to četiri miliona dinara za poreze i doprinose na godišnjem nivou. Koliko to onda košta državu ili koliko je to uskraćena država, to je jedan vrtić ili dom zdravlja godišnje da se napravi ili obnovi i da se uloži u druge stvari koje će ovoj državi da se donese boljitak", kaže Ristović.

Zatvaranje ustanove najteža mera kojoj se pribegava

Prema rečima Zekavice, nejzeža mera kojoj Inspekcija socijalne zaštite pribegava jeste zatvaranje ustanove. Ona objašnjava da se mere prema pružaocu usluga određuju na osnovu nepravilnosti koje su utvrđene sa jasnim rokovima do kad ih treba ispraviti.

"To je najblaži stepen da se da određeni rok za ispravljanje propusta, ali imamo i one slučajeve kada se neko ogluši o izrečene mere kada se mora pribeći i suspenziji ili oduzimanju licence. Kada se nekom zabrani rad, korisnici ne bi trebalo da ostanu tu. Imamo situacija i kada se pružaoci usluga dovijaju ili sami korisnici ne žele da napuste taj dom, što prilično otežava i prolongira sam proces zabrane rada", navodi pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Od 2004, pa do 2017. godine izdata je 121 zabrana za rad domova za stare, pokazuje izveštaj Ministarstva za rad. U udruženjima navode da ukoliko se odlučite da svoje bližnje pošaljete u dom, pobrinite se da ih šaljete na pravo mesto gde će biti sigurni. Spisak licenciranih domova nalazi se na sajtu Ministarstva za rad.