Igre 
Suša došla kao otrežnjenje: Nedostatak pijaće vode sve veći problem, Srbija nedovoljno koristi potencijale koje ima
Komentari27/08/2022
-21:23
Evropa je pogođena sušom kakva se ne pamti poslednjih 500 godina. Nekada moćne reke starog kontinenta danas više liče na potoke koji se na pojedinim mestima skoro mogu pregaziti. Nestvarne slike polupraznih korita stižu sa Rajne, Dunava, reke Po. Sve to donosi nesagledive posledice na transport, proizvodnju energije, hrane. Međutim, najozbiljniji problem koji su visoke temperature i nedostatak padavina doneli starom kontinentu je nedostatak vode za piće.
Najteža situacija je u Francuskoj gde je oko 100 opština ostalo potpuno bez vode. Njima se svakodnevno cisternama isporučuje voda. Ništa bolja situacija nije ni u ostalim zemljama. Najgore su prošle one oblasti koje za vodosnadbevanje uglavnom koriste površinske vode, jer su korita reka, akumulacija skoro presušila.
U Srbiji lokalno godinama postoji problem sa vodosnadbevanjem, ali generalno ova suša nije toliko uticala, jer 70 odsto vode za piće stiže iz podzemnih voda. Međutim, hidrolozi, geolozi upozoravaju da su suše posledica klimatskih promena, da će ih biti sve više i da to utiče na kapacitet podzemnih voda.
Upozoravaju da u Srbiji nijedno vodoizvorište podzemnih voda nije otvoreno poslednjih 20 godina, a da se malo radi i na očuvanju postojećih. Ozbiljniji projekti u vodosnadbevanju realizovani su u bivšoj Jugoslaviji, od 90-tih na ovamo malo toga je urađeno.
Postojeća izvorišta se ne proširuju
Marko Urošev, naučni saradnik Geografskog instituta “Jovan Cvijić” SANU kaže da je veliki problem u Srbiji što se postojeća izvorišta ne proširuju. Naglašava da se za potrebe pijaće vode koristi 70 posto podzemnih voda, dok su 30 posto površinske - zahvatanje vode iz živog toka reke i iz akumulacija veštačkih jezera.
Euronews/Teodora Vasiljević
"Pošto 70 odsto koristimo podzemne vode Srbija je, za sada, sačuvana. Međutim, sve manje snega pada zimi te je samo prihranjivanje izdani, podzemnih voda slabije", naveo je Urošev za Euronews Srbija.
One evropske zemlje koje se u vodosnadbevanju oslanjaju na površinske vode - Španija, Francuska, Engleska, Holandija sada su posebno ugrožene. I u Nemačkoj i Italiji problemi su sve veći iako je vodosnadbevanje uglavnom orjentisano na podzemne vode. Međutim, sušni periodi su skoro tokom cele godine, sve je manje snega zimi, a kada se na to nadovežu i letnje suše nema prehranjivanja podzemnih voda.
Povezane vesti
Urošev kaže da je problem u Srbiji, ali i celoj Evropi, što ne postoji plan upravljanja sušom.
Hidrogeolog prof. Zoran Stevanović navodi da je panika u Evropi, ali i Srbiji, nastala zbog manjka vode u rekama, jezerima, ali se ne obraća pažnja na ono što se ne vidi, a to su podzemne vode. Smatra da bi one mogle više da se koriste, a da su sve oči u Srbiji sada uprte u izgradnju akumulacija. Iz istog razloga je upravo 2022 godina od strane UN proglašena za godinu podzemnih voda pod sloganom: "Podzemne vode: učinimo nevidljivo vidljivim".
"Podzemne vode se nedovoljno koriste"
"Podzemne vode su deo hidrološkog ciklusa, a mi ih nedovoljno i neadekvatno koristimo. Setimo ih se kada imamo ove probleme, kada stignu posledice nedostatka vode na površini. Ne pamtimo kada smo otvorili neko novo izvorište podzemnih voda, a ono postojeće ugrožavamo infrastrukturnim projektima. Sami u velikoj meri delujemo na to da i ono što imamo neadekvatno koristimo", rekao je on za Euronews Srbija.
Tanjug/Nenad Mihajlović
Srbija koristi 70 do 75 posto vode za piće iz podzemlja. To je urađeno zahvaljujući ranijim genercijama i ozbiljnim projektima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Problem je što nijedno novo izvorište iz podzemlja nije otvoreno poslednjih dvadesetak godina. Poslednje otvoreno izvorište je Bogovina u istočnoj Srbiji za snadbevanje vodom Bora i Boljevca.
"To izvorište je otvoreno 2003. ili 2004. godine i pušteno je u pogon. Tamo je trebala da bude izgrađena brana, ali smo mi ponudili rešenje zahvatanjem vode iz bunara.To fantastično funkcioniše. Bor nema problem sa vodosnadbevanjem. Ima najkvalitetniju vodu i najzagađeniji vazduh. Najbolju vodu za piće sa Kučajskih planina iz kraškog podzemlja", naveo je Stevanović.
Stevanović kaže da se mnogi gradovi sada oslanjaju na površinske vode.
"Radimo neracionalne stvari. Imao pet gradova u Srbiji (Požega, Čačak, Arilje, Gornji Milanovac i Lučani) koji gledaju sada u rečno korito reke Rzav i da li će imati ili ne dovoljno vode. Svi oni (osim Gornjeg Milanovca) imaju dobre sisteme snadbevanja, ali napuštaju svoja postojeća izvorišta, koja su kvalitetna i čekaju buduću površinsku akumulaciju na reci Rzav. Ova četiri grada sami sebi pucaju u nogu. Po meni je to neadekvatno rešenje", naveo je on.
Povezane vesti
A potencijal podzemnih voda mogao bi dodatno da se podigne ukoliko bi se površinske vode upuštale u podzemlje. Zapravo u momentima poplavnih talasa površinske vode bi mogle da se veštački infiltriraju. To bi moglo da se uradi na Makiškom polju, Surčinskom polju da se vode upuste u podzemlje, a koristile bi se kasnije u kritičnim periodima godine.
"I to bi nam omogućilo da podignemo ukupni potencijal podzemne vode. To bi bilo jedno od mogućih rešenja za probleme suše", rekao je Stevanović.
Saharizacija Evrope
Mnoge zemalje u svetu imaju ogroman problem sa nedostatkom vode - Irak, Somalija, i mnoge druge u aridnim oblastima ne mogu bez vode iz podzemlja, bez njih ne bilo proizvodnje hrane, jednostavno ne bi bilo života.
Euronews/Zlatica Radović
A kakav je vodni bilans u Srbiji? Srbija ima nepovoljniji vodni bilans u odnosu na zapadne susede, zemlje bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora), jer je to područje dinarskog krša, gde su stenske mase sposobne da akumuliraju vode u toku poplavnih perioda, te tokom leta i suše imaju manje stresne situacije. Ako se poredi sa južnim susedima Srbija je bogatija od Severne Makedonije i Grčke.
Povezane vesti
Srbija je posle Drugog svetskog rata imala povezano na centralno snadbevanje vodom samo 10 posto stanovništva. Taj je broj porastao do 70- tih godina do 80 posto. I dalje je ta situacija, jer 20 odsto stanovništva nikada ne mogu ni da imaju centralno snadbevanje vodom jer žive u brdima i zavise od svojih kopanih bunara.
"Ima kolega koji zagovaraju izgradnju velikih akumulacija koje bi omogućile stabilnije snadbevanje. Problem akumulacija je što pri visokim temperaturama imate veliko isparavanje i gubitak vode iz akumulacija. Podzemne vode nisu izložene uticaju sunca i nema razvoja živog sveta, I eutrofikacije, što se u akumulacijama dešava. Uz akumulacije mora da se izgradi I fabrika koja prečišćava tu vodu. Skupi su to sistemi, mnogo skuplji nego što je prirodna podzemna voda koje ima u najvećem delu Srbije dovoljno. Nema je baš svuda, Šumadija, Južna Srbija gde bi voda morala da se dovodi ili da se grade akumulacije", naveo je on.
Često se mogu čuti i fatalističke prognoze da planeti preti da ostane bez pijaće vode, a geolozi, hidrolozi, hemičari u Srbiji smatraju da to ipak ne može da se desi. Ali da će biti sve većih problema, to je svima jasno. Količina vode na planeti je konstantna i ne može da bude ni već, ni manja. Samo je pitanje raspodele te vode .
"Čim nema padavina smanjuje se količina prirodnih površinskih i podzemnih voda u nekim regionima. Primera imamo koliko hoćete. Zlatiborom pre 20-30 godina nismo mogli da koračate jer je sve bilo podvodno. Već na 10 do 15 metara imali smo rezerve pijaće vode. Danas toga nema. Na Zlatiboru ne možete da nađete pijaću vodu ni na 100 metara dubine”, kaže prof. Branimir Jovančićević sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Moraju se čuvati vodoizvorišta
Podatak da na 50 odsto površine Portugalije tokom leta nije pala kap kiše, da je Grčka izgubila 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u zadnjih 50 godina, Severna Makedonija još više, govori u prilog da se sada dešava "saharizacija Evrope".
"Klima kakva je u severnom delu afrike - Libiji, Egiptu, Alžiru, Tunisu sada je u Portugaliji, Španiji i u isturenim južnim delovima Evrope, južnim delovima Grčke, Severne Makedonije. Nekada je Vardar bila velika reka, a on se danas može pregaziti. Cela Severna Makedonija je žuta, sušna. To se dešava i sa južnom Srbijom. Stabilne su samo Drina, Dunav, Sava. Rzav,Đetinja, Zapadna Morava, to su sada potoci", naveo je Jovančićević.
U zapadnoj Evropi, posebno ovog leta, svakodnevno stižu apeli građanima da se voda racionalno koristi i da se čuva. U Srbiji navike građana su drugačije.
Euronews Srbija
"Mi previse trošimo sve resurse - električnu energiju, vodu. Naš odnos prema životnoj sredini je očajan, nemamo razvijenu svest da je moramo čuvati. Živeo sam tri godine u Nemačkoj i tamo sam prvi put čuo "zašto vam sve vreme ide voda dok se brijete". Tada sam se prvi put upitao zašto potrošim toliko vode, zašto je ne isključim u fazama kada je ne koristim. Mi smo imali svojevremeno fenomen kada sipamo vodu na česmi da je prvo "pustimo da otoči". Voda ide 5 minuta da bi sipali jednu čašu. Nas realnost uvek otrezni, ali to često bude kasno pa je skupa cena koju platimo”, priča on.
A promene se neće desiti za 100, 200 godina, one se dešavaju sada. Svaka naredna godina biće sve gora. Jovančićević smatra da će već naredna generacija ući u problem opstanka i da to mora da se shvati.
Smatra da su problemi u oblasti životne sredine toliko brojni, vidljivi, opasni da ne mogu da se reše akcijama pojedinaca, NVO, ekoloških udruženja, već samo ako se definišu kao jedan od tri prioriteta države.
"Ako je prvi Kosovo, drugi ekonomija, treći mora da bude životna sredina", naveo je on i dodao da se vodoizvorišta moraju čuvati a ako treba i "opasati bodljikavom žicom,da niko ne sme da im priđe, a ne da se tu nešto gradi”.
Preporuka za vas
Komentari (0)