Igre 
Dugotrajna suša pogađa Evropu i region, hidrolog upozorava: Na većini tokova u Srbiji vodostaj blizu biološkog minimuma
Komentari27/07/2022
-18:00
Evropa se zbog sve većih klimatskih promena suočava sa jednom od najtežih godina i to kada su u pitanju prirodne katastrofe kao što su suše i šumski požari. Evropski komesar Maroš Šefčovič obavestio je početkom meseca poslanike EU da bi "sadašnja suša u Evropi mogla da bude najgora u istoriji". Naime, dugotrajna suša pogodila je nekoliko zemalja članica EU, poput Grčke i Italije, a toplotni talas u junu je zahvatio čak i severnu Nemačku, što je povećalo zabrinutost širom Evrope.
Zajednički istraživački centar Evropske komisije objavio je izveštaj "Suša u Evropi - jul 2022" gde je procenio situaciju sa sušom u Evropi zasnovanu na podacima Evropske opservatorije za sušu. Kako se u izveštaju navodi, veći deo Evrope zajedno sa Velikom Britanijom je u poslednje vreme pod velikim rizikom upravo zbog dugotrajnijih suša koje su posledica visokih temperatura ovog leta.
Na primer, izveštaj takođe napominje da je u Italiji kritično stanje što se tiče vodostaja reka, i to pre svega reke Po. Inače, ova reka je važna za Italijane jer pomaže u proizvodnji oko 40 odsto hrane u zemlji, uključujući pre svega pšenicu.
Vanredna situacija proglašena je u pet italijanskih regona, a nedovoljna dostupnost vode dovela je do višestrukih ograničavanja vode u pojedinim opštinama. Slične mere preduzete su i u Francuskoj, piše na sajtu Evropske komisije. Oko četiri meseca kiše jedva da je bilo, a vodostaj reke Po, najduže reke u Italiji, je sedam metara ispod proseka. Razlog svemu tome, navodi se dalje na sajtu EK, je nedostatak padavina koji je značajan za sadržaj vode unutar zemlje ali i na njoj u vidu reka i jezera. U izveštaju se pored više evropskih zemalja, napominje da su sušom pogđene i zemlje regiona - Hrvatska, Mađarska i Slovenija.
Šta se dešava u regionu?
Da situacija u regionu nije naivna, potvrđuju i izveštaji regionalnih medija tokom proteklog perioda. Hrvati napominju da reke Sava i Drava već imaju određen problem sa vodostajem. Hrvatski Večernji list piše da je poslednjih dana, upravo zbog niskog vodostaja, Sava sve plića u ovoj zemlji. Prema podacima DHMZ-a u poslednjih sedam dana vodostaj reke je u proseku za čak dva i po metra do tri niži od uobičajnog. Uzrok tome je, navodi ovaj hrvatski list, suša koja je nastala zbog visokih temepratura tokom proteklih dana. Ni vodostaj Drave u Hrvatskoj nije na zavidnom nivou. Kako prenosi Jutarnji list on je u nedelju pao za devet centimetara i to svega za jedan dan.
Na fotografijama koje je ovaj list objavio vidi se kako se voda povukala iz dela korita, pa na pojedinim mestima ne može a da se ne primeti nesvakidašnja slika - nasukani čamci na mestima na kojima je trebalo da bude veća količina vode.
I u Bosni i Hercegovini je slična situacija. Kako prenosi portal radiosarajevo.ba i reka Miljacka ovih dana ima sve niži vodostaj. Iz Federalnog hidrometeorloškog zavoda takođe su najavili da je očekivanje da nivo ove reke bude još niži od trenutnog.
Povezane vesti
Biološkom minimumu, nekarakterističnom za ovaj period, približavaju se i vodostaji reka i jezera u Crnoj Gori, javljaju Vijesti. Oni dalje navode da Iako su klimatske promene glavni uzrok ovakvog stanja voda, stručnjaci pojašnjavaju da je umnogome odgovoran i ljudski faktor.
Kakva je situacija u Srbiji?
Što se Srbije tiče, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević rekao je pre nekoliko dana za RTS da situcija po pitanju vodostaja reka kod nas nije alarmantna ali jeste upozoravajuća. On je naveo da se ne očekuju značajniji problemi i to uprkos činjenici da se i Srbija, kao i komšijske zemlje, na određen način suočava sa nepovoljnom hidrološkom situacijom.
Prema njegovim rečima, na Dunavu i Savi, na najevećem delu toka, imamo vodostaj ispod niskih plovidbenih nivoa, uticaj vodostaja je kaže nepovoljan za plovodbu i kada je u pitanju Tisa. Prema njegovim rečima ona je hidrološki i morfološki zahvalna reka osim u delu pretpristaništa za brodsku prevodnicu. Kovačević takođe napominje i da je Drina pod uticajem niskog vodostaja i u režimima niske granične vrednosti.
Kovačević napominje da je za Srbiju u ovom periodu jako važan rečni saobraćaj koji direktno može da trpi posledice svetske suše. Sirova nafta, objašnajva, stiže naftovodom, ali derivati iz uvoza uglavnom Dunavom baržama, i navodi da je taj trasport nama važniji upravo zbog uglja koji sada dopremamo.
Prema njegovim rečima, na najvećem delu Dunava i Save, vodostaj je ispod niskog plovidbenog nivoa, svaka država u režimu do niskog plovidbenog nivoa garantuje 2,5 metara dubine za plovidbu, mi smo na nekim sektorima ispod niskog plovidbenog nivoa i to zahteva uvođenje određenih restrikcija za plovidbu.
"Najznačajnije restrikcije koje smo za poslednja tri dana uveli odnose se na Čortanovce i Arankinu adu, gde smo ograničili gaz plovidbe na 1,8 metara, a uobičajeno je 2,5 metara, to znači da brodovi mogu manje da krcaju kada prolaze te delove", rekao je Kovačević.
Što se tiče preostala tri sektora, to su Mohovo, Futog i Beška, tu nismo ograničavali gaz brodova, suzili smo plovni put, sa 180 metara na 90 metara, ali i tih 90 omogućavaju dvosmernu plovidbu. Nemamo nigde nikakva čekanja na nešem delu Dunava, ističe Kovačević.
Povezane vesti
Dodaje da je usperono kod Čortanovaca i kod Arankine ade, međutim, Ministarstvo će do kraja nedelje poslati mehanizaciju da pokuša da i pri niskim vodostajima otčepi Čortanovce i Arankinu adu i da dobijemo pune profile plovnog puta.
Hidrolog: Vodostaj blizu biološkog minimuma
Hidrolog Dejan Vladiković takođe je za Euronews Srbija potvrdio da je na većini rečnih tokova vodostaj na veoma niskom nivou, blizu biološkog minimuma, kao i da situacija još uvek nije kritična već samo upozoravajuća.
"Prva negativna promena je osmotrena na reci Savi, na mernim stanicama kod Šapca i Sremske Mitrovice, i mi smo nakon toga pre jedno petnaestak dana dali upozorenje da je u pitanju nizak nivo vode za plovidu. To je prema našim hidrološkim proračunima, jer mi nakon tih procena i podataka smo dužni da upozorimo da plovidba može da bude otežana. Posle nedelju dana se to dogodilo i na reci Dunav, na skoro celom toku. Slična situcija je sve od njegovog izvorišta, pa i u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, ali i Rumuniji, Bugarskoj i Ukrjaini. Tu su takođe jako nezgodni uslovi", objasnio je Vladiković.
Povezane vesti
Kako je naveo merne stanice pokazuju niske proticaje i na Jadru, Kolubari sa pritokama i Mlavi, ali i da je nešto bolja stuacija na slivu Toplice, Jablanice i Veternice i na Starom Begeju u Banatu.
"Kada bi došlo do biološkog minimuma to bi značilo da on utiče na kvalitet vode, kao i na probleme u vodosnabdevanju. To znači i da bi u rekama bio manjak kiseonika koji može da utiče na pomor životinjskog sveta, ali i na širenje smrada", poručuje Vladiković.
Kako objašnajva, suše jesu tipične za letnji period, ali naglašava da su ove godine poranile i da nisu tipične za jul, već za avgust, tačnije kako kaže tek od 15. avgusta.
"Napomenuo bih da su ove niske vode poranile. Obično se one dešavaju od avgusta do septembra. Međutim, prve naznake ove godine su bile već u junu. Razlog za to je što tokom proleća nismo imali dosta padavina, bar ne onoliko koliko je bilo potrebno da nam reke budu pune neko vreme. Zbog toga smo mi i alarmirali nadležne", kaže.
Vladković dodaje da je rano za sumiranje ove godine, ali navodi da prve analize mogu očekivati početkom jeseni kada se ove epizode završe.
Klimatolog: Kima se promenila, posledice se uveliko osećaju
Da visoke temperature ostavljaju velike posledice, potvrdio je i ranije za Euronews Srbija klimatolog i meteorolog Vladimir Đurđević. I pored toga što su vikend za nama obeležile visoke temeprature, a meteorolozi najavljuju i osveženje tokom ove nedelje, Đurđević kaže da ovo nije bio poslednji toplotni talas za ovo leto.
"Ovaj talas traje prilično dugo. Svakako imaćemo ove nedelje blago zahlađenje u sredu ali i u nedelju, ali nakon toga nas ponovo očekuju visoke temperature koje će biti preko 40 stepeni. To znači da do kraja leta ostajemo u ovom toplom režimu sa temperaturama koje su iznad proseka", kaže.
Navodi da je Srbija u u režimu bliskom rekordu po pitanju visokih temperatura, ali da ga još uvek nije oborila. Upitan da prokomentariše nestajanje reka i jezera u poslednijh nekoliko godina kod nas ali i okruženju, Đurđević kaže da nema sumnje da su tome doprinele klimatske promene, bar većim delom.
"U proteklom periodu dešavale su se suše i reke su bile veoma siromašne vodom, posebno u ovom toplijem delu godine. Živimo u vremenu u kojem treba očekivati češće takve stvari. Ako se bavimo sušom onda ćemo da vidimo da su kod nas u zadnjih četrdesetak godina postele duplo češće nego što su bile početkom 20. veka. Suše kod nas postaju neka vrsta standarda tokom leta. Dešavalo se da smo poslednjih godina imali više ozbiljnijih suša. U proseku su takve dešavale jednom u deset godina, sada je to mnogo češće. Sava i Dunav već su blizu minimuma što se tiče vodostaja, a to isto važi i za manje reke u Srbiji", kaže.
Đurđević dodaje da ukoliko u naredne tri do četiri godine ne uradimo nešto po ovom pitanju posledice oko poremećaja ravnoteže klime, globalno, biće vrlo uočljive. On objašnjava da su nam predstojeće godine važne kako bi, ukoliko radimo kako treba, videli neke konkrente pomake na bolje. Međutim, dodaje, to nije regionalno, već svetsko pitanje na kojem sve zemlje treba da rade.
"Naš zadatak je da proizvodnju energnije prebacimo sa fosilnih goriva na obnovljive izovre energije. Znači umesto da pravimo energiju iz uglja, nafte i gasa treba da je pravimo iz vetra, sunca i hidropotencijala iz vode. To treba da se uradi globalno a to je vrlo komplikovano. Trenutni trendovi pokazuju da se vide neki pomaci, ali je daleko to od onog što nam je potrebno. Imamo rok od tri do četiri godine, da vidimo da li ima zaokretanja. Naravno, ne može sve da se promeni za tako kratko vreme, ali bar u tom vremenskom rasponu možemo da vidimo da je nešto počelo da se menja", objašnjava on.
Kaže da ukoliko uspemo da do 2050. godine zamenimo globalni energetski sistem i da pravimo svoju energiju iz obnovljivih izvora, onda postoji šansa da će proces globalnog zagrevanja da se zaustavi na granici od dva stepena.
"Trenutno je topije za jedan stepen, ali u narednim godinama može da probije i za još jedan. Ukoliko do toga dođe, na neki način ti ekstremi u vidu suša, poplava i visokih temperatura mogli bi da budu duplo češći i intezivniji. Malo je vremena nam je ostalo", dodaje.
Pored ekstrema leti, katastrofalne posledice po pitanju zime, dodaje Đurđević, vide se i tokom zime. Nije samo leto, kaže, prilika za to.
"Blage zime mogu da predstave i meteorološku sušu. Ako postoji velika akumulacija snega, on će se duže topiti i duže će tokom godine da hrani reku. Ukoliko ima manje snega, onda taj dodatni rezervoar za leto gotovo da ne postoji. Upravo te suše tokom leta, su na neki način posledica suvih zima. Sve je to umreženo u jedan krug", rekao je Đurđević.
Komentari (1)
Branko BG
27.07.2022 18:24
Iz obnovljivih izvora poput vode, a vode nema... Kakav stručnjak.