Smrt posle tretmana kod kiropraktičara otvorila Pandorinu kutiju: Kako klinika radi godinama bez dozvole za rad
Komentari27/07/2022
-11:59
M.Đ. je životom platio zbog uverenja da će kod kiropraktičara u klinici Balans medika rešiti probleme koje je imao sa prvim vratnim pršljenom. Nakon njegove smrti otkriveno je da klinika nije imala dozvolu da se bavi medicinskim uslugama i da je radila kao ogranak firme za spoljnu i unutrašnju trgovinu i usluge KIM EXTRADE DOO.
Postavlja se pitanje kako je moguće da privatna klinika radi godinama bez dozvole za rad, a da se pritom i javno oglašava? Kako običan čovek da prepozna koja ustanova radi legalno, a koja ne?
Iz zdravstvene inspekcije savetuju građanima da se dohvate detektivskog posla pa napominju da pre odlaska u privatnu kliniku provere u APR-u da li je registrovana, a iz Lekarske komore Srbije da na njihovom sajtu provere da li određeni lekar ima licencu za rad.
S druge strane, u Udruženju pacijenata Srbije su uvereni da Balans medika nije jedina privatna zdravstvena ustanova koja je radila bez dozvole za rad, da pacijenti danas nemaju nikakvu garanciju i da lako mogu biti dovedeni u zabludu.
Pilipović: Nema garancija za pacijente
M. Đ. je na tretman kod kiropraktičara otišao je 24. marta i više nije mogao da se podigne na noge. Kolima Hitne pomoći prebačen je u Institut za ortopediju Banjica gde mu je konstatovan prelom prvog vratnog pršljena. Preminuo je u toj bolnici 9. jula, a Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je obdukciju a tek po dobijanju rezultata proceniće ima li elemenata krivičnog dela i u čijoj je nadležnosti. Zdravstvena inspekcija obavila je kontrolu klinike "Balans medika" i utvrdila da nemaju dozvolu da se bave medicinskim uslugama, te je podneta prekršajna prijava protiv pravnog lica.
Savo Pilipović iz Udružeja pacijenata Srbije kaže za Euronews Srbija da pacijenti u Srbiji nemaju nikakvu garanciju, da se operacije rade u privatnim klinikama u kojima ne bi smele.
"Neke operacije koje bi trebalo da se rade u bolnicama ili u ozbiljnim privatnim klinikama, kod nas se rade u privatnim klinikama koje nikada ne bi smele da započnu takve operacije. To je javna tajna. Dakle, nema garancije u ovom sistemu i mnogo toga kada je zdravlje u pitanju je praktično jedan rulet, pa i to da kad vam treba doktor, vi prosto odete i šta vam bog da", rekao je Savo Pilipović iz Udružeja pacijenata Srbije.
"Država mora da reguliše oblast"
Dragana Maletić, specijalista zdravstvenog prava u UKC kaže da je očigledno moguće da firma koja radi kao preduzeće za unutrašnju i spoljašnju trgovinu obavlja i medicinske usluge. Ona je za Euronews Srbija navela da propisi u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Pravilniku o uslovima za bavljenje komplementarnom medicinom sadrže jasne norme i strog postupak kako se dobija dozvola za bavljenje određenom metodom iz oblasti komplementarne medicine. Hiropraksa (kiropraktika) spada u te metode pored akupunkture, homeopatije.
"Zakon predviđa striktne uslove. Za homeopatiju lekar mora da prođe praksu koja traje 36 meseci. To je tri godine, da ima 1.200 časova i to pola praktične, pola teorijske nastave. Za hiropraksu se traži da ima završen fakultet baš za tu praksu. Fakultet mora da bude akreditovan. U našem obrazovnom sistemu nema takvog fakulteta", navela je ona.
Za savet pacijentima iz zdravstvene inspekcije da prvo provere u APR-u da li određena privatna zdravstvena ustanova ima dozvolu za rad kaže da je "tipičan transfer krivice".
"Da se krivica zbog toga što inspekcijski organi ne obavljaju svoj posao u onoj meri u kojoj bi trebali transferiše na građane, da je građanin kriv što je otišao kod nekog ko se bavi hiropraksom", rekla je ona.
Kolike su razmere problema i da li ima još ovakvih ustanova, Miletić je sigurna da ih ima samo što običani građani to ne mogu znati.
"Sam pristup podacima iz APR-a ne garantuje nama da su ti stručnjaci onakvi kakvim se reklamiraju. Sama licenca ne govori dovoljno. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o lekarskim komorama ne dopušta lekaru iz jedne specijalističke oblasti da se bavi praksom iz druge specijalističke oblasti. Nije dopušteno ortopedu da se bavi hirurgijom, osim ako nije ortopedska hirurgija. Građani jedino mogu da imaju poverenje da je država to uredila. Sama reklama koristi lakovernost građana, njihovu zdravstvenu neprosvećenost. Zakon ne dopušta takvu vrstu reklamiranja", navela je ona.
Pojašnjava da svi moraju da odgovaraju bez obzira da li su u pitanju lekarske greške ili nadrilekari, da postoji krivična i građanska odgovornost.
"Lekar može odgovarati krivično za nestručno pružanje lekarske pomoći. Može odgovarati u građanskom postupku zajedno sa ustanovom u kojoj je zaposlen. Postoji prekršajna odgovornost to su novčane kazne i disciplinska odgovornost pred sudovima časti. Dakle, četiri vrste odgovornosti u jednom pravnom sistemu za jedan događaj što je dobra regulativa", zaključila je ona.
Nedovoljan broj inspektora
Da se pacijenti ne bi oslanjali samo na "Božju pomoć", pre odlaska u zdravstvenu ustanovu ili po samom dolasku u nju, treba da provere njenu legalnost. Iz Ministarstva zdravlja savetuju i kako.
"Uvek neka pogledaju APR, internet stranicu APR-a, pretraže subjekt, ordinaciju u koju bi možda otišli da dobiju neke određene usluge po nekoj preporuci. Naravno, kad odu tamo, svaka ordinacija ili poliklinika u svom prostoru, u čekaonici, mora da ima oglasnu tablu. Oglasna tabla sadrži sve relevantne podatke, od same registracije subjekta, naše rešenje, inspekcijsko rešenje i svi podaci o angažovanim zdravstvenim radnicima", rekao je Goran Stamenković, v.d. pomoćnika ministra zdravlja za inspekcijske poslove.
Svi lekari koji imaju licencu za rad moraju da budu upisani u imenik Lekarske komore Srbije (LKS). I iz LKS upućuju na svoj sajt, navodeći u odgovoru za Euronews Srbija da se tamo mogu pronaći sve informacije o onima kod kojih se leče.
"Na sajtu Lekarske komore Srbije javnosti je dostupan imenik članova Komore, odnosno spisak svih lekara u Srbiji sa važećom licencom koji se redovno ažurira i gde građani mogu da provere da li neko ima dozvolu za rad, kao i da li ima zvanje doktora medicine i stručno zvanje iz određene oblasti. Kontrolu nad registrovanim ordinacijama, poliklinikama i zdravstvenim ustanovama, po zakonu, sprovodi nadležna zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja Republike Srbije", navode iz Lekarske komore Srbije.
Ono što komplikuje rad inspekcije, te im onemogućava da češće i više kontrolišu zdravstvene ustanove, jeste nedovoljan broj inspektora.
"Za sada 70 odsto našeg postupanja uglavnom ide po prijavama i predstavkama građana, što naravno nije dobra situacija. Bolje bi bilo da sve planove realizujemo na pravi način, naravno u toku je i zapošljavanje novih inspektora. Nadam se i verujem da ćemo uskoro, ako ne za godinu dana, za dve godine sigurno imati potreban broj ljudi na terenu", kaže Stamenković.
Stamenković dodaje i da na dnevnom nivou dobijaju dosta žalbi građana. Ono na šta ukazuju jesu neljubaznost, neprofesionalnost, sumnje na stručne greške, nepoštovanje vremena pacijenata, a u poslednje vreme česte su i primedbe na korišćenje neadekvatne opreme.
Komentari (0)