Meštani Ležimira čekaju razrešenje dileme: Veterani svedoče o minskom polju na Fruškoj gori, demineri na terenu

Centar za razminiranje i Milenijum tim započeli su projekat tehničkog izviđanja terena nedaleko od mesta Ležimir na Fruškoj gori, gde se pretpostavlja da već tri decenije postoji minsko polje. Osim svedočenja članova jedinice koja je na tom prostoru imala vojne obuke i pojedinih meštana koji su proteklih godina ponekad čuli detonacije, tragova o postavljenim minama nema. U Centru očekuju da će do kraja leta završiti posao koji bi konačno trebalo da razreši dilemu - postoji li na Fruškoj gori minsko polje. 

Metar po metar šume pregleda se pažljivo, kako ne bi promaklo ono za šta se pretpostavlja da se kod Ležimira na Fruškoj gori nalazi već trideset godina. Iznad hotela, u kom je '91. bio smešten centar za obuku Crvenih beretki, postavljeno je više protivpešadijskih mina. O tome postoje svedočenja, ali ne i pisani tragovi.

"Mina Prom 1 je najrizičnija mina u deminiranju kod nas. Međutim, teren je, da kažem, prilagodljiv, lako se detektorom može prići jer vegetacija nije gusta", kaže deminer Bojan Mrkaja.

Nepoznanica ipak ima mnogo kada je ovaj teren u pitanju. Do pre dve godine, kada je Centar za razminiranje prvi put postavio table upozorenja, malo je ko i pretpostavljao da na Fruškoj gori postoji minsko polje. 

"Površina koja se radi je 194.300 metara kvadratnih. Na terenu se probijaju staze metar širine na svakih deset metara i tako demineri rade tehničko izviđanje dok ne naiđu na neko minsko eksplozivno sredstvo ili samu minu", kaže za Euronews Srbija Đorđe Krunić, šef operacije u Milenijum timu.

U proteklih nedelju dana, koliko su u Ležimiru, mine nisu pronašli, ali neeksplodirana ubojita sredstva jesu. Po skici se može pretpostaviti da su na pola puta, ipak pojašnjavaju da demineri teren prelaze kao šahovsku tablu, jer je važno da ne propuste ni deo. Kako pisanih tragova nema, do saznanja o minskom polju doveli su ih nekadašnji očevici.

Nenad Bojandić, član Udruženja veterana Crvenih beretki, za Euronews Srbija kaže da su tu imali magacine sa oružjem, municijom, granatama.

Euronews/Printscreen

"Čovek koji je minirao došao je i rekao da je tu postavio mine i da to nikad nije razminirano. Tako da, te mine su još tu, osim ako nisu popucale od divljači u međuvremenu, Ipak je prošlo trideset godina", kaže Bojandić.

Dosta ljudi ipak ne veruje u priču u čiju se istinitost on, kaže, lično uverio dok je boravio u centru za obuku u hotelu.

"Ja tvrdim da ima. Tvrdim, jer sam bio tu kad je divlja svinja naletela u dva, tri ujutru i taj dan smo za ručak imali divlju svinju. Ja sam bio tu kad su prolazili planinari, njih tridesetak. Ja im kažem - nemojte ljudi prolaziti, ima gore minsko polje. Ova jedna devojka kaže, mi imamo iskusnog vodiča koji nas vodi, dodaje Bojandić.

Da dileme više ne bi bilo, Grad Sremska Mitrovica finansirao je tehničko izviđanje terena. To je tek prvi korak, pojašnjava direktor Centra.

"Znači, nije klasično čišćenje mina, nego tehničko izviđanje gde ćemo 20 do 22 odsto ove zemlje pregledati po međunarodnim standardima i nakon toga ćemo biti ubeđeni da li ovde ima mina, ostataka mina i imaćemo jasnu situaciju. Ukoliko pronađemo mine, mi ćemo raditi čišćenje ovog terena", kaže Bojan Glamočlija, direktor Centra za razminiranje.

Za to će, međutim, najpre morati da se pronađe novac, a budući da su na čekanju i neki prioritetniji projekti, pitanje je koliko će još ruinirani hotel, iako danas ima novog vlasnika, ostati u minskom polju.