Strah od uvođenja bolnica u crvenu zonu: Sve više kovid pacijenata zahteva hospitalizaciju, prethodna iskustva opominju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/07/2022

07:11

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Raste broj zaraženih koronavirusom, a sve više je i pacijenta koji zahtevaju bolničko lečenje. Povratak kliničkih centara u crvenu zonu, smatraju lekari, ne bi bio dobar za zdravstveni sistem. Nadaju se da do toga neće doći i ističu da treba jačati kapacitete kovid bolnica.

U niškom Kliničkom centru, kovid pacijenti sada leže samo na Dečijoj i Ginekološkoj klinici. Ostali se upućuju u kovid bolnicu u Kruševcu. Uglavnom se, kažu lekari, radi o pacijentima koji leže sa kovidom, a ne zbog kovida.

"To su pacijenti nakon operacija i intervencija, i koji leže zbog osnovne bolesti, jer moraju da se prate, a dijagnostikovan im je virus", kaže prof. dr Zoran Perišić za Euronews Srbija.

Za Niš je, dodaje, dobro da ima kruševačku kovid bolnicu jer za zdravstveni centar kojem gravitira više od dva miliona ljudi, povratak u crvenu zonu ne bi bio dobar.

"Ako smanjujemo kapacite, ugroženo je lečenje najurgentnijih pacijenata. Ne zaboravite da tokom prethodne dve godine kovida mnogo ljudi nije želelo da izlazi iz kuće i dolazi na dijagnostiku i sada nam to dolazi na naplatu u smislu uznapredovalih formi bolesti, mnogo je onkoloških pacijenata. Nećemo moći da radimo planiranim tempom, ako smo povećali sa dve na tri sale i uradili mnogo toga da povećamo broj ljudi koje ćemo operisati", dodaje Perišić.

Sve što nije bilo hitno, nije se operisalo, što uključuje kilu, žučnu kesu, tumorne bolesti i slično, kaže za Euronews Srbija dr Branko Branković, specijalista opšte hirurgije.

"Sada te 'hladne' operacije kod pacijenata obolelih od malignih bolesti redukovano radimo jer je veliki pritisak onih koji imaju ozbiljne bolesti", dodaje Branković.

Zato je kovid bolnica u Kruševcu, kapaciteta 500 postelja, u koju trenutno dolaze pacijenti iz 50 gradova, i kadrovski pojačana.

"Još na prvom konkursu primili smo veliki broj lekara - 120, zatim 400 sestara, nemedicinskog osoblja, ali su potrebni, i sada smo preduzeli akciju. Potrebni su i stariji lekari, iskusniji, pre svega pulmolozi i infektolozi, da bi svi pacijenti mogli da budu pregledani", kaže Perišić.

Ti lekari, dodaje, biće angažovani iz drugih bolnica na jugoistoku Srbije. Na osnovu trenutne epidemijske situacije, nada se da do tog scenarija neće doći. U Nišu, kaže, samo jedan odsto onih sa pozitivnim nalazom zahteva hospitalizaciju, dok je u kovid bolnici u Kruševcu tek četvrtina pacijenata na kiseoničkoj potpori, uglavnom starijih sa pridruženim bolestima.

Pilipović: Nadamo se da neće biti novog zatvaranja klinika

Vraćanje većeg broja klinika u kovid režim za nekovid pacijente bila bi "apsolutna katastrofa", kaže za Euronews Srbija predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović, i dodaje da su oni bili najveće žrtve pandemije.

"Ništa dobro se nije desilo - ljudi nisu dolazili na preglede i sada imaju, na primer, tumore sa mnogo lošijim prognozama. Nadamo se da neće biti potrebe za ponovnim zatvaranjem klinika. Na sreću, imamo te tri kovid bolnice, u Kruševcu, Batajnici i Novom Sadu koje će, nadam se, uspeti da pomognu pacijentima u ovom talasu pandemije", kaže on.

Tokom prethodnih talasa pandemije, dodaje, pacijenti koji boluju od različitih bolesti, različito su i prolazili.

Euronews TV

"U početku, prijavljivale su potpunu katastrofu koleginice koje imaju multipla sklerozu ili hepatitis. S druge strane, pacijenti koji su imali maligne bolesti, može se reći da su prošli manje loše u pandemiji. Imali smo sreće da onkološki centar nije bio u kovid sistemu praktično sve vremeno. Od slučaja do slučaja je išlo. Nažalost, svi su prošli loše - neki manje, a neki više", ističe Pilipović.

Naglašava da se radi na nadoknađivanju svega propuštenog za vreme pandemije, a da se to radilo još dok je pandemija i bila u najvećem naletu.

"Naši lekari i drugo medicinsko osoblje bili su i u vreme pandemije na svojim smenama i u kovid bolnicama, pa su se vraćali i u svoje bolnice. Najgore su prošli oni koji nisu imali dijagnozu pre pandemije - oni koji su imali dijagnoze su kako-tako progurali pandemiju, ali nismo nimali preventivene preglede i zato sada imamo mnogo novih pacijenata u veoma lošem stanju", kaže Pilipović.

Za sada, kaže, nema problema jer su skoro sve klinike u režimu nekovid rada. Dodaje, međutim, da nije dobro što se povećava broj kovid pacijenata, pa zato i postoji strah od vraćanja bolnica u vanredne situacije.

Kada su u pitanju birokratske procedure za hronične bolesnike, naglašava da je sistem nalazio rešenja za određene situacije, ali i da se sada, pošto bolnice uglavnom nisu u kovid režimu, ta rešenja ne primenjuju.

Koliko se čeka na Klinici za ortopediju u Nišu?

Kako je za Euronews Srbija objasnio prof. dr Ivan Micić, direktor Klinike za ortopediju UKC Niš, do 2020. godine i početka pandemije lista čekanja na toj klinici svedena je na godinu, do godinu i po dana.

"I u 2020. i 2021. godini smo radili kao da je normalno stanje, a što se tiče onih sa prelomima, sama činjenica da je operisano više od 2.200 pacijenata za te dve godine govori dovoljno. U prvih ove god. je bilo 800 operacija, čime smo se vratili na nivo iz 2019. Sada imamo i treću salu koju moramo da koristimo i za prelome pacijenata, zbog toga što ih je nemoguće operisati u manjim okolnim ustanovama", kaže Micić.

Euronews TV

Pacijenti koji su čekali na veštački kuk ili koleno, a koji su bodovani 2018. i 2019. godine su pozvani, a od avgusta se kreće u pozivanje onih koji su bodovani 2020 godine, dodaje on. Ističe da na veštački kuk čeka još 280 pacijenata, a na koleno 340.

Govoreći o tome zašto se ipak toliko čeka, kaže da je u pitanju veliki priliv pacijenata, a da će zbog prognoza o produžetku životnog veka, s obzirom na to da uglavnom starije ljude muče zglobovi, periodi čekanja samo se povećavati.

Micić je istakao i da se ne može znati da li će njegova klinika ponovo biti rezervisana za kovid pacijente, ali da je svakako dobro da takva otropedska ustanova nastavi sa radom i zbrinjavanjem pacijnata koji zahtevaju upravo ortopedsko lečenje.