Anica prodaje časopis "Lice ulice", a želi da pronađe pravi posao: Ljudi nas slabo razumeju i slabo nas prihvataju

Osobe sa mentalnim invaliditetom nailaze na brojne prepreke kada su u pitanju pristup obrazovanju, poslovna prava i radna sposobnost. Iako mnogi od njih žele da rade, kako bi mogli da se isele iz doma, na razgovorima za posao suočiće se sa sumnjičavim pogledom poslodavca koji nije siguran koji posao mogu da obavljaju. 

"Ljudi nas slabo razumeju i slabo nas prihvataju, i uopšte ne mogu da shvate da smo mi osobe sa invaliditetom i da ne možemo brzo da radimo kao oni", rekla je Anica Klepo prodavačica Časopisa "Lice ulice" i dodaje da je mušterije slično tretiraju i gledaju je "kao da je pala s neba".

Anica Klepo radila je nekoliko godina u brojnim modnim radnjama i u samoposluzi, dok je mogla da koristi uslugu "stanovanje uz podršku". U tom periodu naučila je da kuva, pere, da se kreće po gradu. Kada je usluga ukinuta, morala je da se vrati u dom.

"U Zari sam slagala garderobu po brojevima, a u Maxi-ju sam pakovala ljudima hranu u kesu, ali su se bunili. Nisu bili za to da im mi pakujemo namirnice.

Čak i kada uspeju da budu prepoznati na tržištu rada, za osobe sa mentalnim invaliditetom velika je prepreka procena radne sposobnosti, koja se stepenuje ocenama od nula do tri, gde nula znači da ne postoje prepreke za rad, a ocena tri da niste radno sposobni.

"Po sadašnjem zakonu uglavnom se tim osobama potpisuje treći stepen, koji onemogućava čoveka da radi uopšte. Dakle, potpuno je ta procena zasnovana na medicinskom modelu, gde je u prvom planu i dijagnoza i sve ono šta ne može, a bilo bi mnogo bolje da se procenjuje šta osoba može da radi i da se ona prati", ističe za Euronews Srbija Maja Popović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom "MDRI-S".

To bi značilo da profesionalna procena i osposobljavanje ovih osoba traje i na radnom mestu, tačnije, da postoji savetnik za zapošljavanje koji će da bude podrška i osobama sa mentalnim invaliditetom i poslodavcima.

"To bi podrazumevalo kontinuiranu podršku samoj osobi za traženje posla, pa taj savetnik treba da napravi jedan profesionalni profil same osobe, i da komunicira sa poslodavcem i da poslodavcu pruža podršku sve vreme tokom trajanja tog procesa. I veoma je važno da ta podrška ne bude zaustavljena u smislu, sad smo zaposlili osobu, sad se završava podrška", dodaje Popović.

U Srbiji ne postoji podatak o tačnom broju osoba sa mentalnim invaliditetom, mada neke procene govore o 600.000 ljudi.

"Meni je najvažnije da ja radim, da se zaposlim, da imam svoj stan, svoj novac i svoj hleb, da ni od koga ne zavisim. Ja mogu da radim osam sati ne biram posao, koji god da nađem ja ću raditi. Samo da se zaposlim i izađem iz doma", kaže Anica Klepo.

Od 2020, Anica je uključena i u radionice samozastupništva na kojima uči da sama govori o svojim problemima i da predlaže rešenja, što je naročito važno, kako na tržištu rada, tako i prilikom donošenja zakona koji imaju direktan uticaj na njen život.