Zabrinjavajući podaci istraživanja o digitalnom nasilju - "predatori" vrebaju u sajber prostoru, učenici najugroženiji

Više od polovine devojaka uzrasta od 18 do 19 godina kaže da je doživelo neku vrstu nasilja na internetu kao i da smatra da u digitalnom prostoru nisu jednako beznedne kao i mladići, pokazalo je istraživanje koje je radilo Udruženje građana "Atina". Polovina njih misli da nije kriva za nasilje koje je pretrpela. Međutim, "na udaru" nisu samo srednjoškolke, već i osnovci koji su, prema rečima stručnjaka, podložniji nasilju na internetu, ali u ovom slučaju, pol nije presudan.

Iako o novim tehnologijama znaju mnogo više od svojih roditelja – mladi su najugroženiji na internetu. Ovo potvrđuje podatak da je nasilje u digitalnom prostoru doživelo čak dve trećine srednjoškolaca i svaki drugi đak osnovne škole.

Psihoterapeutkinja Biljana Slavković objašnjava za Euronews Srbija da je digitalno nasilje specifično kada se uporedi sa ostalim vidovima nasilja upravo zato što se dešava isključivo u virtuelnom prostoru i da nasilnik nad žrtvom ima drugačiji vid manipulacije.

"Ono što razlikuje digitalno nasilje od drugih oblika nasilja, bez obzira prema kome se čini, to je da to nasilje nikako ne prestaje, zato što ostaje u tom virtuelnom prostoru", objašnajva Slavković.

Istraživači kažu da su devojčice ugroženije od dečaka, a Milica Glišić iz NVO "Atina" objašnajva da je problem taj što žrtve često ne mogu da uoče ovaj vid nasilja.

"Ono što jeste zanimljivo je da devojke ne prepoznaju specifične oblike digitalnog nasilja kao što su doksing - targetiranje, proganjanje, korišćenje sadržaja u pornografske svrhe, odnosno osvetnička pornografija, što govori da devojke nisu u dovoljnoj meri informisane o specifičnim oblicima nasilja", kaže Glišić.  

U istraživanju NVO "Atina" pod nazivom "Ispred ekrana" koje je sprovedeno u prvoj polovini 2022. godine učestvovale su 624 devojke uzrasta 18 i 19 godina iz 24 srednje škole iz Beograda, Niša i Subotice. Istraživanje je pokazalo da su gotovo polovina njih, 53,2 odsto, preživele nasilje u digitalnom prostoru, kao i da poznaju neku vršnjakinju koja je preživela digitalno nasilje. Dve trećine devojaka smatra da nisu jednako bezbedne kao mladići, dok je svaka deseta prijavila nasilje. Polovina devojaka misle da nisu krive za nasilje koje su pretrpele.

"Najčešće je verbalno nasilje, a ono podrazumeva uvredljive komentare na račun njihovog izgleda. Neke uvredljive poruke koje dobijaju u inboksu i naravno dobijanje različitih neprimerenih poslovnih ponuda", objašnjava Glišić.

Psihoterapeuti kažu da digitalno nasilje može izazvati anksioznost, depresiju, osećanje stida, gubitak sigurnosti i povlačenje u sebe. Iako roditelji ne mogu da prate šta njihova deca rade na društvenim mrežama, ipak nisu bespomoćni. Slavković u razgovoru za Euronews Srbija navodi da je uloga roditelja u ovim slučajevima jako važna.

"Roditelj mora da gradi poverenje kod deteta, a ne da ga samokontroliše. Čak i roditelji koji je digitalno pismen, valjalo bi da unapredi svoje znanje. Veliki broj tinejdžera pre će se poveriti svojim vršnjacima, tako da je važno da imaju tu komunikaciju sa grupom vršnjačkom kroz školski sistem", kaže Glišić.

U svakom sljčaju, mladi najviše vremena provode na društvenim mrežama "Instagram" i "Tiktok", a stručnjaci upozoravaju da pojačana upotreba interneta nosi nove rizike za pojavu digitalnog nasilja. 

Jonev: Zbog pandemije korone deca i mladi su sve usmereniji na društvene mreže i postaju "laka meta"

Katarina Jonev ekspert za sajber bezbednost objašnjava u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su protekle dve godine bile izazovne po ovom pitanju, i to pre svega zbog pandemije koja je mnoge, pa i decu i mlade, usmerila na onlajn život.

"Većina istraživanja rađena su u vreme pre korone i mera koja je ona donela, dosta malo njih se ovom temom bavilo u skorije vreme. To je i problem, jer upravo u vreme kada je pandemija doživljavala svoj vrhunac, trebalo je da se zapitamo kakve polsedice ona može da ostavi i da radimo na edukaciji dece kada je u pitanju vreme i način koje provode na internetu. Deca su u vreme korone bila istrgnuta iz svog fizičkog sveta, pa su bili fokusirani upravo na taj virtuelni prostor. Verujem da oni i dalje osećaju posledice toga, da su i dalje više usredsređeniji na društvene mreže", kaže Jonev.

Ona veruje da su podaci sada neformalni, ali da su ozbiljniji i da pitanje digitalnog nasilja ne sme da bude nikako skrajnuto i zanemareno, već naprotiv, da mu treba posvetiti veliku pažnju.

"Sada neformalna istraživanja govore o tome da je svaki drugi učenik u ovoj zemlji doživeo neki oblik virtuelnog nasilja. To znači da se situacija u periodu od dve, dve i po godine dosta promenila. Zbog toga je važno da svi mi radimo na tome da naša deca iskoriste sve benefite virtuelnog prostor, da budu mirna i spokojna u tom virtuelnom prostoru", kaže ona.

Jonev objašnajva da pod digitalnim nasiljem se podrazumeva širok spektar činjenja određenih dela koja osobu uznemiravaju. Kaže da se ono kreće od vršnjačkog nasilja, pa sve do predatora koji vrebaju sajber prostorom.

"To je široka definicija i tu spada sve - od slanja uznemiravajućih poruka, preko vređanja po verskoj i rasnoj osnovi i do toga da neko poseduje neki neprimeren sadržaj, foto-montažu, ostavljanje ružnih komentara i pisanje sa lažnih profila kao i kreiranje lažnih profila. Ono od čega svaki roditelj treba da zazire je da pedofili kontaktiraju dete, to jeste jedan vid nasilja nad detetom", objašnajva ona ukazujući i na to da spektar digitalnog nasilja podrazumeva sve od vršnjačkog nasilja pa do predatora koji, kaže, vrbuju u sajber prostoru.

Jonev kaže da su deca u osnovoj školi podložnija da budu žrtve ili neka vrsta nasilnika, a kako kaže to je zato što ona nemaju razvijeno kritičko razmišljanje. Naime, kako kaže, u slučaju kada vrše nasilje, ona nisu u potpunosti svesna da svojim lošem ponašanjem nekome čine nešto nažao.

"Veliki broj njih se krije iza rečenice da se samo šalio i da nije ništa ozbiljno mislio. Na žalost mi tada shvatamo da je reč o jako nezrelom ponašanju i deci koja na jako pogrešan način traže pažnju", dodaje ona.

Što se srednjoškolaca tiče, Jonev kaže da su u tom slučaju devojčice ranjivija grupa jer navodi imaju potrebu da se u tom periodu dopadnu vršnjacima.

"To je pre svega kraj osnovne ili početak srednje škole. One su pod izuzetno lošim uticajem i idolima. Osećaju pritisak da moraju da se ponašaju na određen način i zbog toga što su uglavnom navine mogu lako da upadnu u problem, a tu pre svega mislim na osvetničku pornografiju", kaže Jonev.