Srbija druga kuća: Mnogi stranci koji studiraju u Srbiji žele da ostanu

Kada je Šedon Ričardson iz Grenade rekao na londonskom aerodromu da putuje u Srbiju i da je u Beogradu upisao fakultet, zabrinuto su ga upitali da li je siguran u svoju odluku, da li zna da je u Srbiji izražen rasizam.

Priznaje da se malo zabrinuo. Danas, kada završava master studije na Građevinskom fakultetu kaže da se osim u Grenadi, u Beogradu oseća najsigurnije. Za skoro deset godina provedenih u srpskoj prestonici nije doživeo nijednu neprijatnost, stekao je puno prijatelja na falkultetu, ali i Studentskom gradu gde živi.

"U Beogradu se osećam mnogo bezbednije nego kada sam bio u Njujorku. Nisam imao nikakve neprijatnosti na rasnoj osnovi koje su mi pominjali na londonskom aerodromu“, kaže Ričardson za Euronews.

Voleo bi da po završetku fakulteta ostane u Srbiji jer u Grenadi, kao maloj ostrvskoj zemlji, neće imati priliku da radi na velikim projektima. Međutim, studije u Srbiji je upisao preko programa "Svet u Srbiji“ te se ugovorom sa Vladom Grenade obavezao da će se po završetku fakulteta vratiti u svoju zemlju i raditi nekoliko godina.

„Voleo bih da ostanem ovde,  pošto Srbija ima velike projekte kao što je „Beograd na vodi“, grade se mostovi, veliki tuneli, a sve bi mi to puno značilo u sticanju radnog iskustva“, navodi on.

E-Stock/Dušan Milenković

Pandemija virusa korona izmenila je svima život iz korena. Tokom vanrednog stanja prošle godine studenti iz Srbije morali su da napuste studentske domove. Za strane studente bilo je drugačije, pošto nisu mogli da putuju jer su  granice bile zatvorene, ostali su u svojim sobama, za njih je radila menza, uredno su primali stipendije, tako da roditelji nisu morali da brinu.

Šedon se seća da se on više brinuo za svoju porodicu, jer je daleko od kuće. Međutim,  Grenada je u epidemiji prošla dobro, nije bilo puno zaraženih.

Za Srbe kaže da su narod koji voli da pomaže drugima, obožava noćni život u Beogradu i to mu je posebno nedostajalo tokom epidemije. Jedino na šta još ne može da se navikne to je zima i košava.

Srbija druga kuća

Da ostanu u Srbiji žele i Palestinci Visam Jazar i Amro Alshrafi koji su završili Medicinski fakultet u Beogradu u decembru prošle godine i trenutno stažiraju u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije u Klinici za endokrinologiju.

Porodica Visama Jazara živi u Jordanu. O Srbiji mu je puno pričao otac koji je studirao u Novom Sadu. Za stipendiju Vlade Srbije i program „Svet u Srbiji“ saznao je preko palestinske ambasade.

Stipendija Vlade Srbije, koju dobijaju svi polaznici programa, pokriva sve: školarinu, dom, hranu, a imaju još i džeparac od 15.000 dinara mesečno. Od njega stižu samo pohvale na račun organizacije u domu tokom epidemije virusa korona. Stranim studentima nije bilo lako, jer nisu mogli da putuju, brinuli su o svojima, ali njihov ostanak u domu nijednog momenta nije doveden u pitanje.

„Tokom korone nisam mogao da putujem kući. Brinuo sam se mnogo, situacija nije bila dobra u Jordanu. Nije lako kada si daleko od svojih. Ali čuli smo se i vedeli svakodnevno preko skajpa, fejzbuka. Imali smo sve uslove u domu. Upravnica je korektna, pomagala nam je puno“, priča Jazar za Euronews.  

E-Stock/Dušan Milenković

 

Epidemija virusa korona promenila je i način studiranja. Sa uživo nastave prešlo se na onlajn nastavu Jazar je tokom epidemije bio student šeste godine i poslednji semestar podrazumeva samo praksu u bolnicama, ali toga nije bilo.

Planira da upiše specijalizaciju iz hirurgije i anestezije. Voleo bi da ostane u Srbiji da radi, a kroz osmeh kaže da se nada da će postati i „srpski zet“.

Za sedam godina boravka u Beogradu nikada se nije osetio kao stranac. Srbe ocenjuje kao gostoljubiv narod koji voli da pomaže drugima.

„Sve pohvale za srpski narod. Mi kažemo za Srbiju da je naša druga kuća. Da mogu da vratim vreme unazad ja bih izabrao istu državu, upisao isti fakultet, družio se sa istim ljudima. Možda bi se samo družio još više“, navodi Jazar.

Slobodno vreme voli da provodi u prirodi i očaran je prirodnim lepotama Srbije. Jedino što mu smeta to su gužve u Beogradu i što u prevozu provodi dosta vremena.

Glavobolja zbog srpske gramatike, posebno padeža

Zajedno sa njim Medicinski fakultet je upisao i njegov sunarodnik Amro Alshrafi iz Palestine, a u isto vreme su i diplomirali. Imaju slične planova: da ostanu u Srbiji, ali bi Amro specijalizirao hirurgiju iz oblasti urologije ili gastroenterologije.

Mnogi fakulteti u Srbiji imaju studijske programe na engleskom jeziku, ali svi strani studenti koji upišu fakultet preko programa „Svet u Srbiji“ studiraju na srpskom jeziku i to je jedan od uslova programa. Po dolasku u Srbiju prvo uče jezik u studentskom odmaralištu na Avali, pa tek onda upisuju studije.

Amro Alshrafi kaže da je bilo teško naučiti srpski, a posebnu glavobolju imao je sa gramitikom i padežima. Kada je stigao u Studentski grad bilo je mnogo lakše, jer se jezik brže uči u komunikaciji sa drugima.

Zbog aktuelne epidemije trenutno nema druženja po sobama i to Amri posebno nedostaje. Nada se da će mere i u domu početi da popuštaju ako odziv za vakcinaciju bude dobar među akademcima. On se vakcinisao, kaže, ne samo zbog svog zdravlja već zbog zdravlja ostalih ljudi koji rade u Studentskom gradu.

„Kada bi se vakcinisalo 50 odsto studenata sigurno bi popustile mere. Najviše mi je nedostajalo druženje u prethodnih godinu dana. Studenska atmosfera u domu, to je poseban osećaj. Najlepši period u mom životu je boravak u studentskom domu. Tu sam upoznao različite ljude, različite kulture. To su prijateljstva koja ostaju do kraja života“, priča on.

E-Stock/Dušan Milenković

 

Planira da ostane u Srbiji, ukoliko pronađe posao kao lekar. U njegovom gradu u Palestini nije najbolja situacija, stalna je tenzija.

„Srbija mi se sviđa jer se ovde jednostavno živi, nema otuđenosti među ljudima. Lepa su druženja, nisam imao nijednu neprijatnost tokom boravka. Postao sam kućni prijatelj sa mnogim kolegama. To sve privlači da ostanem“, navodi on.

Tokom policijskog časa 200 stranih studenata u Studenjaku

Upravnica Doma 1 u Studentskom gradu Biljana Andjić kaže da tokom  vanrednog stanja, prošle godine, u Studenjaku boravilo oko 200 stranih studena i da je jedan mali broj njih bio u Domu Rifat Burdžević.

„Hranili su se u restoranu Studentski grad. Bili smo im maksimalno posvećeni tokom policijskog časa. Poštuju se i dalje sve epidemijske mere. Nismo imali tokom epidemije veliki broj zaraženih studenata. Čim se pojave prvi simptomi radi se trijaža, brzo se reaguje“, navela je ona.

Najviše smeta birokratija

Prvi studenti stranci preko programa „Svet u Srbiji“ stigli su školske 2010/2011 godine. Srbija finansira još jedan program „Srbija za Srbe iz regiona“ , a ideja je da se Srbi koji žive u rasejanju obezbedi studiranje u Srbiji.

Preko tog programa u Beograd je stigla Jasmina Djurdjev iz Rumunije, poreklom srpkinja čiji su pretci živeli u delu Banata koji je posle Prvog svetskog rata pripao Rumuniji.

Nije znala srpski jezik, ali je imala žarku želju da ga nauči. Tako je raspitujući se gde bi u Rumuniji mogla da uči srpski, u srpskom konzulatu saznala za program koji nudi mogućnost studiranja u Srbiji. Upisala je doktorske studije kulture na FPN i do kraja joj je ostalo samo da uradi završni rad.

Tokom epidemije nije imala posebnih problema zbog onlajn nastave, jer kod izrade doktorskog rada mnogo zavisi od nje same. Više se brinula za porodicu u Rumuniji, jer su joj i roditelji, sestra i zet preležali koronu. To joj je posebno teško palo jer je bila daleko od njih.

E-Stock/Dušan Milenković

 

Odlazak pred Novu godinu u Rumuniju bio je prava avantura, jer prevoz između Srbije i Rumunije nije funkcionisao. Prevozom je došla do Vršca, a zatim taksijem prešla u Rumuniju gde su je na granici čekali rođaci. U povratku granicu je morala da pređe peške, tako da se seća da je po kiši sa još dva migranta vukla kofer oko dva kilometra.

Kada zvrši doktorat plan joj je da nastavi usavršavanje negde u Evropi. Volela bi sutra da radi na relaciji Srbija- Rumunija.

Tokom studija nije imala osećaj da je u inostranstvu, već kao da je kod kuće. Tome je doprineo i mentalitet srpskog naroda.

„Kada odem kod drugarica i upoznam se sa njihovim roditeljima, bakama, dekama odmah kažu „ ona je naša“. E to „naša“ puno znači kada ste daleko od kuće“, kaže Jasmina.

Ono što joj smeta u Srbiji je birokratija. Kaže da to nije bolje uređeno ni u Rumuniji, ali da tamo poznaje sistem, pa joj je lakše.

U Ministarstvu prosvete kažu da trenutno ima oko 180 studenata koji studiraju preko programa „Svet u Srbiji“. Srbija je domaćin mladima iz Azije, Afrike, Centralne i Južne Amerike.