Kakvi su efekti zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Prethodnih dana u Srbiji desilo se nekoliko slučajeva nasilja u porodici u kojma su na meti bile žene. Poslednji u nizu je pokušaj ubistva žene ispred gradske uprave u Prokuplju kada je muškarac pucao u svoju bivšu suprugu, a onda izvršio samoubistvo.

Batine, maltretiranje i iživljavanje - ovako je izgledao život jedne od štićenica Sigurne kuće koja je nakon nesrećne mladosti i nasilnog braka uspela da se spasi i da polako počne da gradi svoj život ispočetka.

U ispovesti za Euronews Srbija ona pirča da je od detinjstva imala težak život, jer je odrasla u hraniteljskoj porodici sa šestoro braće i sestara. Iz kuće je rešila da pobegne kroz prozor kada su joj rekli da će je smestiti u Dom za nezbrinutu decu. 

Međutim, njenim bekstvom se ne završava ova tragična priča, već dobija epilog o kakvom se ona nije nadala.

Nakon bekstva iz hraniteljske porodice, na autobuskoj stanici, upoznaje ljude koji joj nude pomoć. Nije ni slutila da je postala laka meta onima koji trguju ljudima, pa je završila u hotelu u Novom Pazaru.

Tamo joj je rečeno da će raditi kao spremačica, ali je otkila da se ništa od toga neće desiti i da će njena sudbina ići malo drugačijim tokom od onog čemu se nadala. 

"Čim sam stigla rekli su mi da moram da igram sa gostima. Ja to nisam želela. Onda je došao jedan od njih i bio je jako loš prema meni. Tukli su me i prisiljavali na razne stvari", priča ona i dodaje da je tortura trajala pet godina. 

Međutim, i tu se njena agonija ne završava. Supruga je upoznala nakon što se izvukla iz kandži nasilnika. U početku, njen brak je delovao kao novo, bolje poglavlje života, ali sreća nije dugo trajala. 

"Supruga sam upoznala nakon svega. Dobili smo ćerkicu i nakon toga je počeo novi pakao. Prvi put me je gurnuo u trećem mesecu trudnoće, mogla sam da izgubim dete. Nakon porođaja nas je ostavio pa se vraćao i ponovo me maltretirao. Prijavila sam ga policiji i dobio je zabranu prilaska", kaže ona. Međutim, umesto u prodičnoj kući ona se sada nalazi u Sigunoj kući i nada boljem životu u kojem će napokon imati mir, spokoj i sigurnost.

Statistika nije ohrabrujuća

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, počeo je primenom 1. juna 2017. godine. Njime se uvode hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponavljanja nasilja, obavezna koordinacija i saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva nasilja, u skladu sa standardima koji propisuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Zakon daje ovlašćenje nadležnom policijskom službeniku da naređenjem, bez saglasnosti moguće žrtve nasilja u porodici, izrekne hitne mere zaštite od nasija u porodici, i to:

- meru privremenog udaljenja učinioca iz stana

- meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj

Međutim, zakon i praksa u Srbiji se nisu uvek poklapali pa je i statisika, nakon donešenog zakona, dosta poražavajuća. Za prvih mesec i po dana nakon usvajanja zakona, prvi slučaj koji je zabeležen je bilo ubistvo žene i deteta ispred Centra za socijalni rad na Novom Beogradu. Nakon ovog slučaja, do kraja godine u partnerskom nasilju stradalo je još 26 žena.

Statistika o nasilju u prodici i narednih godina nije bila ohrabrujuća. U 2018. godini ubijeno je 30 žena, a sledeće godine je u broj žrtava iznosio je 28. U 2020. godini, zbog pandemije koronavirusa, bilo je više prijavljivanja nasilja, a 26 žena je izgubilo svoje živote.

Kakvi su efekti zakona?

Iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu kažu da je Zakon iz 2017. godine svakako ohrabrio žene da prijave nasilje. Ivan Marković zamenik tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu i član udruženja javnih tužilaca Srbije kaže u razgovoru za Euronews Srbija da od primene ovog zakona niško tužilaštvo beleži porast prijava porodičnog nasilja.

"Od početka primene zakna, beležimo porast broja prijava porodičnog nasilja. Međutim, u zadnjih dve godine je stagnacija po ovom pitanju. Važno je naglasiti i da je zakon od 1. decembra 2019. godine predvđa i strožije kažnjavanje povratinka u vršenju ovog krivičnog dela što je jako važno zato što je praksa pokazala da ih ima dosta", kaže Marković i dodaje da je nedostatak zakona taj što njegova primena nije pratila porast broja zamenika javnih tužilaca koji su potrebni.

Ignjatović: Zakon je rešio kako da policija postupa kada stigne na događaj

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže da je ovaj zakon bio karika koja nedostaje, a on je trebao da bude povezan sa porodičnim i drugim krivičnim zakonima koji omogućavaju sankcionisanje i bezbednosne mere dužeg trajanja.

"Ovaj zakon je rešio samo pitanje hitne intervencije. On je rešio kako da policija postupa kada dođe na događaj. Policijska patrola sada mora da sprovede osumnjičenog i sprovode sve hitne mere. Specijlaizovali smo policajce i zamenike tužioca. Međutim, oni imaju zadržavanje do 48 sati, mada mera može da se produži", objašnajva Ignjatović.

Kako kaže, ovaj zakon je uveo nešto za šta se očekvivalo da će proizvesti dobre mere. To znači da bi Tužilaštvo, policija i Centar za socijlani rad morali da sednu da naparave dugoročnij plan zaštite.

Pašalić: Prvi šamar je indikator

Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za Euronews Srbija da su prevnecija i brza reakcija presudni u boribi protiv porodičnog nasilja.

"Prvi šamar je indikator, i tu se mora zaustaviti. Nasilnik se ne menja. U 99 odsto situacija, slobodno mogu da kažem, nasilnik se ne menja. U nekim slučajevima to eskalira u tragičan epilog", rekao je Pašalić.

Kravić Aksimit: Svaka žena može da bude žrtva, nisu važni status ili obrazovanje

Milica Kravić Aksamit iz udruženja Fenomena kaže za Euronews Srbija da je nasilje nad ženama i dalje veliki problem i da ovo udurženje kroz kampanju "Nula odsto tolerancije", ukazuje na na to da je nasilje tokom pandemije pojačano a tema gurnuta pod tepih.

"Želimo da postignemo nula odsto tolerancije na nasilje, i znamo da nas čeka veliki posao. Kroz četiri isitine priče, kroz interpretaciju glumica, mi želimo da ukažemo koliki je ovo problem. Da pokažemo kakav vid nasilja je zastupljen i na to da svaka žena može da bude žrtva, nisu važni status ili obrazovanje", rekla je Kravić Aksimit.

Nasilje u prodici nije problem pojedinca, već celog društva. Ukoliko ste izloženi nasilju ili znate nekog ko je žrtva prodičnog nasilja, pozovite:

Sigurna kuća

0800 011 011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova

011 2769 466 radnim danima 10-19 časova

062 304 560 noću 19-10 časova

Autonomni ženski centar

0800 100 007 - SOS telefon

065 26 56 178 - besplatna pravna pomoć

Oba broja telefona su dostupna radnim danima od 10 do 20 časova.

Tu su i mejlovi zene.savet@azc.org.rs ili pravnapomoc@azc.org.rs.