Ana Gligić za Euronews Srbija: Generacije rođene nakon 1980. godine nisu zaštićene od majmunskih boginja
Komentari18/06/2022
-20:34
Majmunske boginje prijavljene su u Srbiji, a virusolozi kažu da je bilo pitanje trenutka kada će se pojaviti, jer je bolest registrovana u zemljama u okruženju. Iz Instituta za javno zdravlje "Batut" saopšteno je da je reč o pacijentu koji se zarazio van Srbije, a da je ispoljio prve simptome bolesti kada je stigao u zemlju nakon čega se odmah javio lekaru.
Reč je o muškarcu koji je doputovao iz Nemačke, koji se trenutno nalazi na lečenju u bolnici u Beogradu i dobrog je opšteg stanja, te se uskoro očekuje njegov otpust kući. Majmunske boginje slične su velikim boginjama (variola vera), te vakcina protiv velikih boginja štiti 85 odsto i protiv majmunskih. U Srbiji, ali i najvećem broju zemalja sveta, vakcine nema jer su velike boginje iskorenjene pre više od 40 godina, te nije bilo potrebe za njom.
Mnoge je pak, zabrinula pojava ove zarazne bolesti, pa su pomislili da svetu preti nova epidemija poput korone. Međutim, lekari pojašnjavaju da epidemije većih razmera neće biti, da ovaj virus nije sklon mutacijama kao korona, jer je u pitanju DNK virus, dok je korona RNK.
Virusolog Ana Gligić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da se virus majmunskih boginja ne može porediti sa virusom korona i da je dobra strana što se sporo prenosi. Navodi da se virus prenosi kontaktom sa zaraženom osobom - zajedničkim peškirom, rukovanjem, seksualnim putem.
Brinu je, kako kaže, tri stvari - što se virus dugo zadržava u spoljašnjoj sredini; što ukoliko dođe do ubrzanog prenošenja virus može da ojača i što može da pređe sa čoveka na životinje (glodare) i da se stvore nova endemska žarišta.
"Loše osobine ovog virusa su dugo zadržavanje u spoljašnjoj sredini. Takođe, ne znamo šta će se desiti sa virusom ako počne naglo prenošenje s čoveka na čoveka, da li će virus ojačati? U virusologiji je poznato da virus može da ojača ukoliko počne ubrzano prenošenje. Međutim, dobra strana je što se sporo prenosi. To ne znači da se ne može promeniti", navela je ona.
Ono što lekare plaši jeste da bi virus mogao da se, u sredinama gde se pojavio, prenese sa čoveka na životinje, a to bi značilo stvaranje novih žarišta.
"Ukoliko bi virus prešao na životinje to bi bilo stvaranje novih žarišta. Tako može da se stvori endemsko žarište majmunskih boginja", pojasnila je Gligić.
Simptomi bolesti
Klinička slika majmunskih boginja slična je onoj kod velikih boginja. Počinju groznicom i jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima i iscrpljenošću, a može se javiti kašalj i bol u grlu. Za razliku od velikih boginja, kod majmunskih može doći do uvećanja limfnih čvorova na vratu, pod pazuhom ili preponama.
"Ne znamo dovoljno o majmunskim virusima. One su istraživane kada je bila variola vera kod nas, jer se poreklo variole vere nije znalo", navela je Gligić. Podseća da je u Srbiji velika epidemija variole vere bila 1972 godine kada je vakcinisano 18 miliona stanovnika bivše Jugoslavije.
"Možemo da kažemo da je 18 miliona stanovnika koji su vakcinisni 1972. godine delimično zaštićeni od infekcije, odnosno da su zaštićeni od teške kliničke slike i bolnice", pojasnila je ona.
Zahvaljujući vakcinaciji Svetska zdravstvena organizacija je objavila 1980. godine da su velike boginje iskorenjene. Gligić kaže da je tada prestala obavezna vakcinacija i da su generacije rođene nakon 1980. godine nezaštićene.
Šekler: Lakše dobiti vaške ili šugu nego majmunske boginje
Srbija je 40. zemlja u kojoj su se pojavile majmunske boginje. Virus je izolovan u Institutu "Torlak
Virusolog Milanko Šekler kaže za RTS da bi odgovor na prvi slučaj majmunskih boginja u Srbiji trebalo da bude - "pa, šta".
"Apsolutno je bespotrebno dizanje bilo kakve panike. Slučaj je importovan, što znači da se čovek zarazio van Srbije, da je došao i pokazao simptome. Preduzete su mere i sprečeno je dalje zaražavanje. Nema nikakvog razloga da se posebno brinemo", ističe Šekler.
Ističe da je genom ovog virusa veoma komplikovan, ali i vrlo stabilan, pa ne podleže lako mutacijama.
"Da bi se desila izmena treba čudo da se desi, tako da nećemo imati situaciju da se bojimo mutacija. Treba zdravstvena služba to da prati, ali nema nikakvog razloga za paniku, bolest se ne prenosi tako lako. Usudio bih se da kažem da ćete lakše dobiti vaške ili šugu nego majmunske boginje. Ljudi ne treba da imaju bilo kakav strah i ne treba da pravimo situaciju kao da iz kovida ulazimo u majmunske boginje", naglašava Šekler.
Mere predostrožnosti
Doktorka Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da su osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženom osopbom pod zdravstvenim nadzorom.
Ona je za RTS navela da kontakti zaraženog nisu u karantinu ili samoizolaciji pošto osobe koje su u inkubaciji nisu zarazne.
"Nema razloga za brigu. Virus se ne prenosi lako kao koronavirus", naglašava Maris.
U prvoj fazi bolesti javlja se povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i leđima, uvećane limnfne žlezde i izrazita slabost. U drugoj fazi bolesti nastaju kožne promene. One mogu biti različite. Mogu biti promene i crvenilo u nivou kože ili iznad nivoa kože na svim delovima tela ili na sluznici. Bolest se uglavnom samoograničavajuća i završava se u roku od dve do četiri nedelje, najčešće bez posledica.
Virusolog i docent na Medicinskom fakultetu Ana Banko rekla je da za majmunske boginje ne postoji specifična terapija, kao i da se za lečenje koriste antivirusne terapije, kao i za druge virusne infekcije.
Banko je kazala da su u najvećem broju slučajeva majmunske boginje "samoograničavajuća" bolest koja za dve do četiri nedelje sama prolazi.
"To je DNK virus koji nema sposobnost mutacije, pa tako razlike u genomu nisu primetne. Kod veoma malog broja pacijenata može doći do razvoja težih oblika ovog oboljenja", objasnila je Banko.
Dodala je da smrtonosni ishodi majmunskih boginja nisu zabeleženi nigde izuzev u Africi, gde je, kaže, u pitanju ozbiljniji soj praćen drugim virusima.
"Terapijski zbrinut pacijent je već primio adekvatnu terapiju, oseća se dobro i može ići kući. Otkad su majmunske boginje prvi put identifikovane 1958. godine, ovo je prvi put da su zabeležene kod nas. Virus koji trenutno cirkuliše je neobičan jer se do sada nije desilo da se simulativno javlja u različitim delovima sveta", kazala je ona.
Komentari (0)