Surogat majčinstvo, istopolni brakovi, eutanazija: Tri kamena spoticanja za donošenje zakonika na kome se radi 16 godina

Javna rasprava o drugom prednacrtu građanskog zakonika privodi se kraju, a očekuje se da će početkom naredne godine konačna verzija teksta biti predata na uvid javnosti i Ministarstvu pravde, kažu u Udruženju pravnika Srbije, nevladinoj organizaciji koja je nakon prestanka rada Vladine Komisije za izradu zakonika nastavila da radi na tom dokumentu.

Rad na sistemskom zakoniku koji reguliše porodično, nasledno, stvarno i obligaciono pravo, počeo je pre 16 godina, kada je Vlada Srbije formirala Komisiju za izradu građanskog zakonika.

Prednacrt zakonika i javna rasprava o njemu bili su 2015. godine, ali su tačke spoticanja bila tri pitanja - rađanje za drugog (surogat materinstvo), istopolni brakovi i eutanazija. Ispostavilo se da društvo u Srbiji nije zrelo da te prepreke preskoči. Komisija je 2019. godine prestala sa radom (odlukom Vlade Srbije), ali je njihov posao preuzelo na sebe Udruženje pravnika Srbije, čiji su članovi uglavnom i do tada radili na tom dokumentu.

 
Predsednik Udruženja prof. Miodrag Orlić kaže da se na zakoniku dugo radi i da je do sada mnogo urađeno, te da su nastavili sa poslom i kada Vlada Srbije donela odluku da Komisija prestaje sa radom 2019. godine. Privodi se kraju javna rasprava o drugom prednacrtu zakonika koja se vodi tako što je tekst štampan u 10.000 primera, dostavljen svim advokatskim kancelarijama a koje povratno Udružrenju šalju svoje sugestije. 

"Prikupljamo predloge i sugestije kako bi trebalo furmulisati određene članove. Nadamo se da bi početkom iduće godine mogli da završimo, odštampamo i objavimo prednacrt - uputimo javnosti i Ministarstvu pravde", kaže za Euronews Srbija prof. Orlić.

Tanjug/AP/Czarek Sokolowski

U dosadašnjoj praksi bilo je takvih situacija, da predlozi zakona dolaze od pojedinca ili iz nevladinog sektora. Praksa u takvim situacijama je da resorno ministarstvo (u ovom slučaju Ministarstvo pravde) formira Radnu grupu koja bi pregledala prednacrt, zatim ga uputi Vladi Srbije, a onda Skupštini na usvajanje. 

Zašto se toliko čeka?

Prethodnih godina često se postavljalo pitanje zašto se tako dugo čeka na taj dokument. Prof. Orlić objašnjava da je u pitanju složen posao, da zakonik treba uskladiti sa evropskim i svetskim zakonicima, a da to prihvati lokalna sredina.

"Komisiji koju je formirala Vlada Srbije često je postavljano pitanje zašto toliko dugo traje i zašto toliko košta. Izrada jednog ovakvog zakonika je vrlo složen posao. Treba voditi računa kakav je osećaj pravde naših ljudi, kakav je odnos prema odlukama sudova. Dakle kakav je odnos sredine za koju treba zakonik da se donese, a da bude na visini evropskih i svetskih kretanja u uporednom pravu. To su dva zahteva koje zakonik treba da ostvari", pojašnjava Orlić.

Euronews/Slavica Tuvić

Na prednacrt Vladine Komisije javnost u Srbiji imala je tri glavne primedbe i rasprava je svedena na tri pitanja- rađanje za drugog, istopolni brakovi i eutanazija. Prof. Orlić kaže da je ostao izvan vidokruga javnosti ceo imovinski deo koji pravnici smatraju najvažnijim.

"Istina je da u zapadnoj Evropi sva ova pitanja imaju svoj tok, imaju pristalice. U Francuskoj su istopolni brakovi izjednačeni sa brakom muškarca i žene. U nekim zemljma eutanazija je prihvaćena, u nekim je prihvaćeno rađanje za drugog. Mi smo majku koja će nositi dete za drugoga nazvali rodilja. U našoj situaciji opšte depopulacije zašto sprečavati parove koji očajnički pokušavaju da dođu do detete da se ostvare kao roditelji", naveo je Orlić.

Pixabay.com

On je naveo da je u prednacrtu rečeno da je majka ona za koju se rađa, da rodilja to čini za drugog besplatno ili za nagradu, a da se sve to rešava ugovorom koji se overava kod notara.

"Govori se o rađanju za drugog kao da je to nehumano. A šta je ugovor o doživotnom izdržavanju? Jel to humano? Naša težnja je da širimo granice onoga što je moguće, ali u granicama dozvoljenog, da se poštuje javni poredak, imperativne norme i moralna načela", rekao je Orlić i dodao da sud u jednoj sredini treba da oceni da li je moralno to što je potpisano u ugovoru između rodilje i parova za koje ona rađa dete, kao i visina nadoknade.

Prvi Građanski zakonik u Srbiji

Srbija je među prvim zemljama u Evropi donela Građanski zakonik 1844. godine. Pre nje su ga imale Francuska (1804), Austrija (1811), Holandija (1838). Zakonik je delo Jovana Hadžića. 

Primenjivao se čitav jedan vek, sve do 1946 godine kada je donet - Zakon o prestanku važenja pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Tim zakonom su stavljeni van snage svi pravni propisi uključujući i Građanski zakonik. Do danas Srbija nije dobila nov Zakonik.