Povratak zaboravljene vrste: Kako su evropski bizoni stigli na Frušku goru

Dolazak pet evropskih bizona u Nacionalni park Fruška gora predstavlja povratak te vrste na područje Balkana, budući da je poslednji bizon na ovim prostorima nestao pre više od 200 godina. Divlje životinje dovezene su krajem marta iz Poljske.

Snimke koje Euronews Srbija emituje medijima je ustupio Nacionalni park Fruška gora.

Jedan mužjak i četiri ženke evropskog bizona novi su stanovnici Fruške gore. Nakon evropkog jelena i muflona, to je povratak još jedne zaboravljene vrste u jedini nacionalni park u Vojvodini. Pre sto godina u Evropi ih je bilo svega pedesetak. Tada je počela borba za njihovo očuvanje, uvedene su mere zaštite i postignut je uspeh - 2019. populacija evropskog bizona u divljini brojala je preko 6.200 jedinki.

"Ovoj životinji je potreban prostor, livade, pašnjaci. I sav biodiverzitet koji postoji na tim otvorenim prostorima biće bezbedan već zahvaljujući njenom prisustvu. Ovo je budućnost. Drago mi je da ovde imamo dobru okolinu i dobre uslove za početak. To je budućnost", ističe Vanda Olek Piasečkasa, profesorka na Univerzitetu u Varšavi.

Profesorka koja se ubraja među vodeće stručnjake za evropske bizone, i njen kolega iz španskog centra za očuvanje te vrste, obišli su karantinski prostor gde će životinje provesti narednih 40 dana. Fernando Moran Kastiljo iz španskog Centra za očuvanje evropskog bizona bio je i prvi stručnjak koji je proveravao da li je prostor Nacionalnog parka pogodan za bizone.

"Ja nisam osoba koja mnogo planira, već volim da delam. Kada sam završio posetu Fruškoj gori učinio sam sve što mogu da bizoni stignu u Srbiju, jer je ovo mesto predivno", kaže Kastiljo.

Susret sa bizonima - "neverovatan osećaj"

A stigli su iz Poljske. U Nacionalnom parku Fruška gora navode da su jedinke pažljivo odabrane, a da su kompleksan transport pratili evropski stručnjaci iz te oblasti. Realizacija ovog petogodišnjeg projekta, koji je potekao od doktora biologije Srđana Dimitrijevića i rukovodstva Nacionalnog parka, zahtevala je, kažu, pažljive i studiozne pripreme.

"Morali smo da obezbedimo prvo karantinski prostor, drugo ogradu u kojoj će da borave, da izgradimo nova hranilišta koja su morala biti prilagođena bizonu, a za sve nam je to trebalo neko vreme jer je nepoznata vrsta za nas", kaže Danko Čupara, referent za lovstvo u NP "Fruška gora".

Kako je objasnio Radoslav Krunić, direktor Nacionalnog parka Fruška gora, 2017. godine su posetili Španiju i tada su se prvi put susreli sa evropskim bizonom.

"Zaista neverovatan osećaj. Upravo se tada rodila ta neka ljubav i tad smo i doneli odluku da uđemo u taj projekat", kaže Krunić.

Nakon što prođe period karantina i adaptacije evropskih bizona na svoje novo stanište, uživo će moći da ih vide i posetioci Fruške gore. Mlade jedinke uskoro će dostići i polnu zrelost, pa u Nacionalnom parku očekuju da bi za godinu ili najviše dve mogli stići i prvi mladunci.

Izglasana imena bizona

Petoro evropskih bizona na Fruškoj gori dobili su pre nekoliko dana i svoja imena, nakon što je završeno glasanje koje je raspisao Nacionalni park Fruška gora, saopšteno je iz ovog Nacionalnog parka.

Nova imena za bizone su Đuka, Fruška, Mila, Ninja i Cveta.

"S obzirom na to da se radi o međunarodnom ekološkom i biološkom projektu ali i turističkom, deca iz tri države Srbije, Španije i Poljske dali su svoje predloge za nadimke a potom su građani Srbije izglasali imena svojih novih miljenika", piše u saopštenju NP Fruška gora.