U Srbiji oko 6.000 izbeglica iz Ukrajine, u zonama sukoba zarobljeno 13 miliona ljudi

Trenutno se u Srbiji nalazi oko šest hiljada izbeglica iz ratom zahvaćene Ukrajine, a mali broj njih je predao zahtev za azil, kaže za Euronjuz Mirjana Milenkovski iz UNHCR, dodajući da je većina njih smeštena kod porodice i prijatelja.

Do sada je 12,7 miliona ljudi prisilno raseljeno iz Ukrajine, što obuhvata 5,3 miliona izbeglih iz zemlje, a ostatak su raseljena lica, rekla je Milenkovski. Istakla je i da se rute kojima ljudi izlaze nisu mnogo promenile od početka rata, odnosno 24. februara. I dalje većina njih odlazi u Poljsku, a slede Mađarska, Rumunija, Moldavija i Slovačka.

Poljska je od samog početka rata primila najveći broj izbeglica iz Ukrajine. Do sada, u ovu zemlju je od rata pobeglo tri miliona ljudi - poređenja radi, to čini oko deset odsto poljskog stanovništva, odnosno kao kad bi u Srbiju došlo između 650.000 i 700.000 ljudi za dva meseca.

"Tražioci azila u Srbiji imaju pravo na integraciju"

"Sve zemlje u susedstvu Ukrajine su odmah otvorile svoje granice i dozvolile pristup teritoriji, što je bilo veoma važno za te ljude. Za prihvat izbeglica su uvek zaduženi nacionalni organi, i Vlade tih zemalja su organizovale brzu identifikaciju i prihvat izbeglica, počeli su i da organizuju usluge koje su im potrebne", kaže Milenkovski.

Naglašava da, kao i u svim kriznim situacijama, izbeglice i sada imaju pravo na pristup teritoriji i azilnim procedurama, kao i na smeštaj, medicinsku pomoć, obrazovanje u slučaju dugotrajnog izbeglištva, i slično. U nekim zemljama, dodaje, imaju i pravo da se zaposle, jer je jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na rad.

"U Srbiji je oko 6.000 izbeglica iz Ukrajine, a većina njih je kod porodice i prijatelja - znamo da ovde od ranije postoji velika zajednica Ukrajinaca ovde, pa su ljudi naravno, kao i uvek, odlazili prvo na poznato. Mali broj ljudi smešten je u dva centra kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije - azilne centre u Vranju i Obrenovcu", kaže Milenkovski.

Ističe da ovi tražioci azila imaju sva prava kao i sve druge izbeglice - na rad, integraciju, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, i slično, kao i da su deca iz azilnog centra u Vranju početkom aprila već krenula u školu. 

"Oko 13 miliona ljudi zarobljeno u zonama sukoba"

Prema rečima Milenkovski, procenjuje se da je, pored izbeglih i interno raseljenih, još 13 miliona ljudi zarobljeno u zonama sukoba i da ne mogu iz njih da izađu.

"Pristup licima koja se nalaze u zonama sukoba je veoma težak za sve agencije. UNHCR je imao kancelariju u Kijevu, i ostali smo da radimo na terenu i pružamo pomoć zajedno sa drugim agencijama gde god smo imali pristupa. Problemi su složeni, ljudima nedostaju hrana, voda, osnovne životne namirnice, lekovi i drugo", kaže Milenkovski.

Ističe da više od 90 odsto izbeglih čine deca, žene i stariji ljudi, a da je od tog broja 36 odsto dece, kako sa roditeljskom ili nekom drugom pratnjom, tako i bez nje.

"Kao i u svim izbegličkim krizama, izbeglice se nalaze u velikoj opasnosti od eksploatacije, trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja. Svi ti rizici su mnogostruko povećani kada se radi o deci bez pratnje, pa naglašavamo da je potrebna brza identifikacija te dece i upućivanje na adekvatan smeštaj", kaže Milenkovski.

Dodaje da bi ovoj deci trebalo da se pruži specijalizovana vrsta pomoći i da nacionalni organi za brigu o deci preuzmu u najvećoj mogućoj meri brigu o njima, uz pomoć agencija UN.

"Mi smo uspostavili i takozvane 'plave tačke' u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Moldaviji. To su lokacije na kojima se pruža najhitnija, prva pomoć izbeglicama, pre svega deci bez pratnje, i planiramo da ih uspostavljamo i u zemljama u okolini", zaključila je Milenkovski.