Igre 
Jubilej manastira Prohor Pčinjski, patrijarh Porfirije: Narod je umoran od podela - na mi i oni, na naše i njihovo
Komentari13/06/2021
-13:02
Patrijarh Porfirije poručio je danas u manastiru Prohor Pčinjski, povodom 950 godina od osnivanja tog manastira i 700 godina od upokojenja kralja Milutina koji ga je obnovio, da je molitva Hristova njegovom ocu poziv na jedinstvo i to ne na bilo kakvo jedinstvo, ne na jedinstveno u ideologijama ovoga sveta, ne na jedinstva koja nas dele od drugih, nego na jedinstvo upravo u Hristu.
Tokom liturgije pročitan je odlomak iz Jevanđela po Jovanu, koja se zove Arhijerejska molitva Hristova, a u poslednjoj rečenici je molitva Hristova Bogu u kojoj Bog moli za sve - "molim te Oče da svi jedno budu".
Patrijarh je kazao da mu je jedan čovek rekao da je narod umoran od podela - na mi i oni, na naše i njihovo.
"Jedinstvo razbijamo pre svega mi sami, različitim fanatizmima, osuđivanjem jedni drugih, ogovaranjem, zavisti na uspehu onoga drugoga, delimo sebe različitim vrtsama isključivosti i fanatizmima“, poručio je patrijarh okupljenim vernicima.
Dodao je da se jedinstvo razbija osećanjem nekoga da je bolji od drugih, da je pozvan da bude sudija drugome, da vidi mane drugoga, da vidi greške drugoga, a da ne vidi sebe, svoju tamu, mrak koji nosi u sebi.
"Ne vidi potrebu za tim da pronađe Hrista u sebi, ne vidi potrebu za tim da se menja, da prašta i traži oproštaj, a to znači da raste u Hristu i tako raste u svakom jedinstvu sa svakim koji je njegov bližnji, a pozvan je svaki da bude bližnji jer drugi je ono kako ga mi definišemo, drugi je onakav kakvog ga mi vidimo, drugi je neprijatelj samo ako smo ga mi tako definisali“, naveo je patrijarh.
Poručio je da se delimo i onda kada biramo da budemo ekstremno liberalni, moderni, da nas pohvali svet, da mu se dopadnemo, da nam aplaudira...
Povezane vesti
"Nekada je bilo mnogo više neprijatelja Crkve Hristove koji su bili otvoreni i transparentni, znali smo ko je ko, nije nas mogla zavesti lažna, a naizgled istinita reč, a sada je mnogo vukova u jagnjećoj koži. Mi ćemo se moliti i molimo se i za njih, da i vukovi postanu jagnjad po svom raspoloženju, ali ćemo znati da su vukovi, vukovi i znaćemo gde je naše srce i gde je naš izvor, znaćemo da je to Crkva", kaže patrijarh Porfirije.
Tanjug/Tara Radovanovic
Ističe da Crkva nije institucija, već da je sabor i da su svi pozvani da budu Crkva, sve institucije, svaka strana u našem narodu je pozvana da bude jedno u Hristu, jedno u Crkvi.
Ukazuje na to da, kada se pogleda svet koji se hvali svojim dostignućim, spolja sve je zlatni dvorac, a iznutra u najvećem broju pojedinaca ruina, ruševine i grobovi.
"I zato reč Hristova izrečena da svi jedno budu ne znači ukidanje sloboda, ne znači da svi budemo kopije jedni drugih, znači sloboda, ali u Hristu. Da svi jedno budemo u veri, onda ćemo biti jedno u sebi, bićemo celoviti, bićemo jedno u svojoj porodici. U jedinstvu porodice biće nam zdravo i selo i grad i država", kaže patrijarh.
Podsećajući da Isus Hrist kaže da nema Grka i Jevrejina, patrijarh pojašnjava da to znači da postajući jedno, nećemo se odvajati od drugih naroda i isticati sebe važnijim od drugih.
"Svaki narod jeste stvoren da bude Crkva i svaki čovek ikona Božija i svaki je pozvan da bude naš brat. Znamo da smo pravoslavni Srbi, ali znamo i da mnogi ljudi pripadajući drugim narodima, i pravoslavne vere i nepravoslavne vere, ovde u manastir kada dolaze skrušeno nailaze pre svega na ljubav monaha i monahinja koji ovde žive, ali osećaju i Božiju ljubav i od Njega dobijaju pomoć", zaključio je patrijarh Porfirije.
Vučić: Bićemo snažniji ako budemo ujedinjeni
Predsednik Aleksandar Vučić zahvalio je danas na ordenu koji mu je dodeljen u Manastiru Prohor Pčinjski i rekao da nam je jedinstvo srpskog naroda važnije i potrebnije nego ikada, da nismo slabi kao što smo bili, ali i da nismo ni jaki koliko bismo voleli.
Povezane vesti
"Ali ćemo biti mnogo snažniji nego što smo ikada bili ako budemo ujedinjeni", rekao je Vučić.
Predsednik Aleksandar Vučić zahvalio je danas na ordenu koji mu je dodeljen u Manastiru Prohor Pčinjski, ističući da je građanima Srbije najbolje bilo kada srpska država i crkva zajedno rastu i poručujući da, iako ne moraju uvek da budu u saglasju, bez crkve nema očuvanja nacionalnog i državnog tkiva.
“Ja nisam neko ko inače žudi za nagradama, ali mi mnogo znači ovaj orden, jer mi se čini da kada zajedno rastu srpska država i srpska crkva, tada je najbolje građanima”, rekao je Vučić obraćajući se na svečanoj akademiji kojom se obeležava 950 godina manastira.
Povezane vesti
Vučić je dodao da u savremenoj srpskoj istoriji nikada nije toliko urađeno za hramove, crkvu, manastire, za bratstva i sestrinstva u njima.
Naveo je da je svestan da to nije dovoljno, ali da zato svi moramo da radimo još više i da budemo uspešniji.
“Posle Ordena Svetog Save, a jedini sam srpski predsednik koji je taj Orden primio, i ovaj mi mnogo znači, jer je oneko od vas primetio koliko smo se trudili i borili za podršku i pomoć crkvi, razumevajući da, iako ne moramo uvek da budemo u saglasju, bez crkve nema narodnog jedinstva i da ne možemo da očuvamo nacionalno i državni tkivo”, rekao je Vučić.
Onaj ko to ne razume, a vodi državu, ne zaslužuje da je vodi i ne moze da je vodi uspešno, poručio je predsednik Vučić.
On je podsetio da će sutra predvoditi srpsku delegaciju u Briselu u dijalogu sa Prištinom, kao i da će biti još razgovora i da obećava da će se boriti za Srbiju.
"Ovaj orden je za mene važan, imam obavezu više i da uprskos teškim vremenima koji su pred nama, uprkos pritiscima koje dolaze spolja i sa Kosova od strane albanskih političara i uprskos njihovim pretnjama, tužbama i novim sukovima, koliko sutra idem u Brisel i predvodiću našu delegaciju, biće još razgvara... Obećavam da ćemo se boriti za Srbiju, da nećemo biti ničiji podanici osim što ćemo biti sluge samo svog naroda i države. Borićemo se ne tako što ćemo da im pretimo, ne tako što ćemo da im uzvraćamo uvredama već čvrstinom, odgovornim stavom i pogledom u budućnost", poručio je Vučić.
Rekao je da će Srbija pobeđivati sa više fabrika, većim platama i penzijama, da hoće da bude bolja od drugih, a jedino što će da kaže jeste da ništa tuđe nećemo, ali nećemo dati, pa tako ni da po merilima drugih budemo dobri ako damo nestso što misle da nam ne pripada, a pripada nam više od devet i po vekova.
Vučić se zahvalio vladici Pahomiju što je, kako je rekao, vredno i dostojanstveno štio naš narod decenijama na jednom području gde to nije lako i jednostavno.
"Kada god bi dolazio u Bujanovac, Vranje, Preševo, na teritoriju Vranjske eparhije uvek bi vladika Pahomije tražio nešto, ne za sebe, čak ne često ni za crkvu, već da pomognemo vama građanima, da dobijete neku fabriku više, novca više", rekao je Vučić.
Dodao je da je Srbija danas jaka, ne previše jaka, ali iz dana u dan sve snažnija i jača uz podršku građana i njihovu veru u Srbiju.
"Molim vas da ostanite na svom ognjištu da čuvate Pčinju. Verujem da postoje ljudi koji nisu podaničkog duha, već slobodarskog srpskog duha da će pomoći da prebrodimo probleme pred nama koji nisu politički, već se tiču Kosova i Metohije, da iz toga zajednički izađemo", rekao je on.
Terzić: U Prohoru Pčinjskom moramo se setiti svetinja na KiM
Diveći se danas sjaju obnovljenog manastira Prohora Pčinjskog, ne možemo da se ne setimo stotine drugih srpskih manastira i crkava širom stare Srbije, u srcu ove zemlje - na Kosovu i Metohiji, kazao je danas akademik Slavenko Terzić.
On je u besedi povodom obeležavanja 950 godina od osnivanja manastira Prohor Pčinjski i 700 godina od upokojenja kralja Milutina, koji je obnovio taj manastir u 14. veku, rekao da se moramo zapitati kakav je naš odnos danas prema staroj Srbiji.
Terzić je dodao da mu se čini da cela stara Srbija nama danas znači manje nego što je to bila za naučnike, književnike, državnike i našem narodu u vremenima kada smo bili pod tuđom vlašću.
"Starosrpske i kosovske teme, kosovski zavet, bili su u središtu stvaralaštva celokupne srpske inteligencije 19. i 20. veka", kazao je Terzić.
Ističe da je etnička struktura stare Srbije i naše južne pokrajine izmenjena sistematskim terorom i zločinima pod okriljem osmanskih sultana i naglašava da do 18. veka nema Albanaca na KiM u većim kompaktnim celinama.
"Oni se naseljavaju na ove prostore tokom 18. i 19 veka najvećim delom sa severa Albanije i postaju udarna desnica Osmanskog carstva u prodoru na srpske zemlje i dalje prema hrišćanskoj Evropi", kaže Terzić.
Ističe da su u zabludi ideolozi "velike Albanije" ako misle da će čišćenjem svih srpskih tragova na KiM izgraditi srećan i spokojan život svog na''roda i dece u budućnosti.
"Skoro dva veka traje progon Srba iz svoje postojbine. Kosovska misao je srž naše nacionalne ideje", poručuje Terzić.
Kaže i da su se na ovom mestu stare Srbije, u manastiru, naši preci okupljali deveti i po vekova, da bi slavili svetog Prohora Pčinjskog koji je oduvek u ovim krajevima imao snažan kult.
Pojašnjava da su na praznik Prohora Pčinjskog sve radnje u Vranju bile zatvorene, a da kada je Vranje palo pod tursku vlast retko ko je iz hrišćanskog sveta izostao da ne ode na sabor.
"Pčinj je kao mali Jerusalim u koji svako jednom u životu mora otići. Manastir jr bio tokom vekova razaran, pustošen, skrnavljan, obnavljan, zato su retka svedočanstva i rasuta su po svetu, a sve počinje od sina Jovana i Ane koji je rešio po punoletstvu da ostavi zemaljske čari i da se posveti Bogu. Podvizavao se sredinom 11. veka pune 32 godine, hrana mu beše rastinje i trava, a molitvom je hranio svoju dušu", ispričao je Terzić.
Kako kaže, manastir je vekovima bio veliki duhovni i književni centar srpskog naroda, početkom 19. veka u njemu radi manastirska škola.
Manastir iz 11. veka
Veliki broj vernika prisustvovao je liturgiji u manastiru, koji je prema predanju podigao u 11. veku, odnosno 1070. godine, vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom "Mirotočivom", koji mu je prorekao da će postati car.
Tanjug/Tara Radovanovic
U okviru svečanog obeležavanja održana je i svečana akdemija kojoj su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i pokrovitelj proslave, a portparol Eparhije vranjske sveštenik Dalibor Jović, ranije je kazao za Tanjug da bi svečanost trebalo da bude prilika i da predsedniku Srbije bude dodeljen orden Eparhije vranjske "Prepodobni Prohor Pčinjski".
Manastir Sveti Prohor Pčinjski nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac, 30 kilometara južno od Vranja, a radi kao kulturno-prosvetni centar kraja u kojem se nalazi i u sklopu njega radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.
U sastavu srpske države je od kada je Stefan Nemanja u ratovima sa Vizantijom između 1180. i 1190. godine osvojio oblast Vranja.
Dolaskom Osmanskog carstva u Srbiju završava se razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države.
Prema nekim izvorima, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru, a predanje kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku. Postoji nekoliko zapisa koji svedoče o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i o tome da je u srpsko-turskim ratovima 1876 - 1878. godine, manastir bio jedan od važnih centara ustanka.
Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata i 1915. i 1941. godine. Stavljen je pod zaštitu Zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Sveobuhvatna revitalizacija manastira, čiij je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine. Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljucujuci i staru vodenicu.
Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i minihidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja. Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, koji je izgoreo u požaru 2014. godine.
Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije. U manastriru se nalaze i mošti Sv. Prohora i to u maloj pokloničkoj kapeli, a iz njih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.
Centralna proslava velikog jubileja koja je trebalo da bude obeležena 2020. godine, odlukom Organizacionog odbora SPC, kako navode u eparhiji vranjskoj, odložena je za 2021. godinu zbog pandemije virusa korona.
Komentari (0)