Beograd proslavio Spasovdan, litiju predvodio partijarh Porfirije

Litija povodom obeležavanja slave Grada Beograda održana je danas centralnim gradskim ulicama, a po prvi put je predvodio patrijarh Porfirije. Povorka je krenula iz Ulice admirala Geprata ispred Vaznesenjske crkve gde su se u 19 časova oglasila zvona.

Jedna od većih litija do sada održanih u Beogradu krenula je iz Ulice admirala Geprata, a nastavljena je ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana preko Trga Slavija i dalje Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save, gde je služen moleban.

U litiji su učestvovali gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, ministar u Vladi Srbije Nenad Popović, sveštenici, članovi beogradskih crkvenih horova, predstavnici različitih gradskih službi i veliki broj građana.

Mošti Svete Petke i despota Stefana Lazarevića nošene su kroz litiju, kao i izvorni barjak Grada Beograda.

"Bože pravde" na Slaviji

Na Trgu Slavija puštena je srpska himna "Bože pravde".

Zbog litije, u periodu od 19 do 21 čas za saobraćaj su bile zatvorene ulice Admirala Geprata, Kneza Miloša (od Admirala Geprata do Kralja Milana), Ulica kralja Milana (zaustavljanje od pet do deset minuta na Trgu Slavija), kao i Bulevar oslobodenja do Hrama Svetog Save.

Obeležavanje gradske slave počelo je jutros liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, koju je služio patrijarh Porfirije.

Povodom slave grada Beograda, Spasovdana, večeras će Palata Albanija, Most na Adi, Brankov most i velika kupola Doma Narodne Skupštine sijati bojama srpske nacionalne zastave.

Pokretan praznik i uvek pada u četvrtak

Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine dao Beogradu status prestonice, u čast obnove i napretka, Beograd je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.

Stara zavetna slava simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost.

Praznik Vaznesenja Gospodnjeg ili kako je u narodu uobičajeno, Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu, spada u pokretne praznike i uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova.

Prošle godine, zbog pandemije koronavirusa, litije nije bilo, ali je gradska slava obeležena liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, lomljenjem slavskog kolača i paljenjem sveća u Starom dvoru, uz prisustvo manjeg broja ljudi nego što je uobičajeno.

Svečani prijem u Starom dvoru 

U Starom dvoru danas je održan svečani prijem povodom obeležavanja slave grada Beograda - Vaznesenja gospodnjeg, Spasovdana. Na prijemu, kojem je prethodilo lomljenje slavskog kolača i paljenje sveće, obratili su se patrijarh SPC Porfirije i ovogodišnji domaćin slave, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

Patrijarh Porfirije rekao je da je danas velika radost jer slavimo veliki hrišćanski praznik, Vaznesenje gospodnje, te istakao da je poruka tog praznika da je Bog sa nama i da nismo ograničeni.

"Poruka Spasovdana je da ni na koji način ne treba da pravimo granice između sebe i drugoga. Pre svega u pojedinačnom životu ne smemo sebe da ograničimo egoizmom, narcisoidnošću, samoljubljem", rekao je patrijarh.

Kako je istakao, Spasovdan nas poziva da ukinemo granice samoće i pojedinačnosti koje su izraz egocentrizma i da izađemo drugome u susret.

"Neka je srećna slava, neka sve Gospod blagoslovi, da nam da mira, ljubavi i radosti jer to je ono što je jedino potrebno. Ako to nemamo, onda ne samo da smo promašili, nego smo i promašeni", dodao je patrijarh Porfirije.

Radojičić: Beograd neguje bogato nasleđe predaka

Gradonačelnik Beograda rekao je da su ova i prošla godina, godine velikog iskušenja za Beograd, Srbiju i ceo svet.

"Strpljivo smo čekali na ovaj trenutak da se, makar u ovom ograničenom broju, ponovo zajedno skupimo. Naravno, ostaje bol za svima koji su izgubili život u borbi sa koronom, zahvalnost medicinskim radnicima i svima koji su se borili sa nama i pomagali nam u ovom teškom vremenu, ali i solidarnost kao jedini način borbe sa prirodom kada se priroda naljuti na čovečanstvo", rekao je Radojičić.

Naveo je da je slava u našem narodu deo ne samo religijskog, već i veoma važan deo nacionalnog identiteta.

"Krsna slava svake srpske porodice, pa tako i krsna slava našega grada je dan kada se iznova podsećamo porodičnog i nacionalnog identiteta", rekao je Radojičić i dodao da nas Vaznesenje gospodnje, Spasovdan, svake godine podseća da se i u najtežim trenucima možemo uzdići iznad nedaća i problema.

Istakao je da se Beograd mnogo puta kroz istoriju izdizao posle teških perioda kroz koje je prolazio i naglasio da je Beograd otvoreni grad koji brine o svim građanima, negujući bogato nasleđe naših predaka.

"Beograd slavi Vaznesenje gospodnje, Spasovdan za sve nas. Sin Božji je nedostižni uzor, ali i ljubav koja nas vodi i kojoj težimo", rekao je Radojičić i svim sugrađanima čestitao slavu.

Prijemu su prisustvovali gradski funkcioneri, predstavnici gradskih opština, diplomatskog kora...

Veliki broj pravoslavnih vernika prisustvovao molebanu
 

Veliki broj pravoslavnih vernika prisustvo je večeras molebanu u Hramu Svetog Save, koji je održan povodom obeležavanja gradske slave - Spasovdana.

Vernici su ispunili prostor u Hramu Svetog Save, kao i plato ispred hrama, odakle su moleban pratili preko video bima.

Moleban je služilo sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, a među njima i patrijarh Profitije.

U svom obraćanju okupljenim vernicima, patrijarh je poručio da je današnjom litijom i okupljanjem pod kriptom hrama našeg rodonačelnika Svetog Save, srpski narod pokazao da zna ko je, odakle je i kuda ide.

"Nije nama potrebno da nam bilo ko objašnjava, jer mi znamo svoje ime i prezime, ko su nam otac i majka, znamo ko su naši preci i svetitelji. Znamo pod čijim hramom smo se našli i znamo da je naše ime i prezime Rastko Nemanjić", rekao je Porfirije.

Ističe da je to ime našeg zastupnika pred Bogom i dodao da je Rastka uobličio Hrist, a da je Sveti Sava uobličio naš narod.

Porfirije poručuje da je pre 800 godina u Žiči Sveti Sava izgovarao svoju besedu i da se i tada, kao i večeras, okupilo nebrojano mnoštvo pravoslavnih Srba da čuje besedu o, kako navodi, pravoj veri.

Ističe da je upravo ta beseda amanet koji nam je Sava ostavio.

I u njoj se, dodaje, poručuje da "volimo bližnjega svoga kao samoga sebe".

Poželeo je roditeljima da više vole svoju decu, a ne da im samo "ispunjavaju želje i kupuju poklone, kako bi deca bila mirnija", a deci da više vole i služe svoje roditelje, naročito u starosti.