Sa čim se sve suočavaju deca žrtve internet predatora - i kad slučaj dođe do sistema trauma se iznova proživljava

Akcija "Armagedon" nedavno je ponovo privukla pažnju javnosti, jer su uhapšeni u toj akciji pribavljali, prikazivali i distribuirali pornografski materijal, iskorišćavajući maloletno lice za pornografiju. Ovaj oblik zloupotrebe dece dodatno zabrinjava kada se stavi u kontekst organizovanog kriminala, trgovine ljudima, seksualnog zlostavljanja i mnogih drugih pojava sa kojima se često povezuje. 

Smilja Igić iz Centra za socijalni rad Zvezdara kaže za Euronews Srbija da je pored privođenja osumnjičenih za ovaj zločin, jako važna i pomoć detetu i porodici koji bi nakon svega trebalo da nastave sa normanim životom. 

"Javnost najpre reaguje zahtevom da se uhvati počinilac i da se procesuira. Međutim, ono što ostaje je život tog deteta, život te porodice, uklapanje u sredinu, jer ipak takva situacija u značajnoj meri obeleži dete", kaže Igić.

Hristina Piskulidis iz NVO "Astra" kaže da sistem ne funkcioniše kako bi trebalo i da žrtva često prolazi kroz novo proživljavanje traume tokom razgovora sa nadležnima.

"Statistika je takva da osoba onog trenutka kad uđe u sistem bukvalno sedam do devet puta mora da ponovi svedočenje. E sad možete da zamislite dete pred nepoznatim osobama, koje treba da priča u nedogled šta mu se desilo", kaže Piskulidis.

O počiniocima se često piše kao o osobama bliskim detetu, ali u Centru za socijalni rad  upozoravaju da ta bliskost nije uvek istinska, već predstavlja samo instrument manipuilacije.

"Da bi došlo do zloupotrebe deteta, počinilac prethodno uspostavi nekakav odnos sa detetom, nekakvu kvazi bliskost - 'ja sam dobronameran' i to je zamka. Dakle, to je ono kada se kaže bliska osoba - osoba poznata detetu. Ne znači da se radi o kvalitetnoj bliskosti ili zdravoj vezi", kaže Igić.

Piskulidis navodi da se sada bliskost stvara drugačije, pre svega zbog postojanja društvenih mreža. 

"Sada imamo na internetu, naročito na društvenim mrežama gomilu lažnih profila, gde se sklapa ta neka vrsta lažnog prijateljstva ili intimnog odnosa sa detetom. Postoje organizovane grupe koje se time bave, postoje ljudi čiji je posao isključivo da vrbuju žrtve, ne bave se dalje trgovinom ljudima, a postoje i ljudi koji su tu da zadovolje neke svoje potrebe te vrste. U svakom slučaju, to su ljudi koje treba krivično goniti", kaže Piskulidis.

Sagovornice Euronews Srbija kažu i da se često u javnosti neosnovano okrivljuje i sama žrtva, jer je, kako kažu "pristala da učestvuje".

"Generalno kada je u pitanju ta vrsta kriminaliteta koja uključuje decu, ono što moramo da znamo je da pristanak nije bitan. Odnosno, svaka osoba mlađa od 18 godina koja je na taj način eksploatisana, automatski je žrtva trgovine ljudima", kaže Piskulidis.

I Igić ukazuje na to da je ovaj problem stvar celog društva i da ne teba da se rešava samo u četiri zida.

"Celo društvo, svi mi smo donekle odgovorni, naše funkcionsanje, naše reagovanje... i novinari su odgovorni za to kako predstavljaju na primer fotografije dece i centar za socijalni rad, i sve institucije, pa i svaki građanin", kaže.

Obe sagovornice su saglasne da je naročito važna činjenica da se problem dečije pornografije dešava u najvećoj meri u virtuelnom prostoru. Tako razvoj informacionih tehnologija ide na ruku onima koji dete štite, ali i onima koji pokušavaju da ga iskoriste, a neretko na tome i profitiraju. 

"Internet predatori uglavnom deluju organizovano, ali nije nužno da se poznaju"

U akciji "Armagedon" je za 12 godina procesuirano 390 osoba koje se sumnjiče zbog zloupotrebe dece u pornografiji, rekao je za Euronews Srbija načelnik odeljenja za suzbijanje visoko tehnološkog kriminala Vladimir Vujić.

On je objasnio da je teško doći do informacije da je osoba sklona pedofiliji, ali da nije teško doći do dokaza kada se sumnja javi.

"Govorim pre svega o rezmeni takvog materijala preko dark neta, gde se organizuje mreža osumnjičenih lica, odnosno lica koja razmenjuju taj materijal preko skrivenih nekih adresa na dark netu, a postoje lica koja organizuju ceo taj posao", rekao je Vujić.

On dodaje da je ovde reč o složenom procesu vršenja krivičnih dela.

"Sve to je dosta složenije. Kod nas su sada najzastupljeniji pojedinačni slučajevi, ali oni na neki način jesu povezani, jer ta lica ne moraju nužno da se znaju. Pedofilija, odnosno zloupotreba dece u pornografske svrhe na internetu je zapravo samo jedna faza u razvoju pedofila. Konačan čin svakog pedofila i ono što on želi jeste da ostvari fizički kontakt sa detetom na bilo koji način", rekao je Vujić.

Četiri vrste predatora

Saša Živanović, potpredsednik Beogradskog Instituta za bezbednosni menadžment i bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije rekao je ranije za Euronews Srbija da postoje četiri kategorije predatora na internetu i da upravo to koliko su aktivni određuje koliko lako mogu da budu uhvaćeni.

"Prvi su takozvani kolekcionari. Oni pristupaju pedofilskim stranicama i preuzimaju sadržaj na svoje uređaje. Druga kategorija su kolekcionari distributeri i oni preko skrivenih foruma razmenjuju saznanja i savete sa ostalima, u trećoj grupi su oni koji su poznati kao proizvođači i oni proizvode i prodaju pedofilski materijal. Svima njima je lakše ući u trag ako se uporede sa četvrtom grupom, to su 'predatori voajeri' koji samo pristupaju stranicama na kojima se nalazi pedofilski sadržaj. Oni zapravo ne preuzimaju materijal, pa im je zbog toga teško ući u trag", objašnjava Živanović.

Kaže da je tokom svog učešća u akciji "Armagedon" srpska policija na početku bila zaprepašćena koliko su zapravo internet predatori zastupljeni kod nas.