U Srbiji 50.000 ljudi čeka operaciju ili dijagnostiku, neki i do četiri godine: Gde su liste najduže i ima li rešenja

Više od 50.000 pacijenata u Srbiji trenutno čeka na neku operaciju ili dijagnostičku. Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji se na dnevnom nivou ažuriraju, najduže liste čekanja su na operaacije kolena, kuka, katarakte, ali i na magnetnu rezonancu i skener.

Stvaranju ogromnih lista čekanja značajno je doprinela epidemija virusa korona, jer su mnogi kliničko-bolnički centri bili u kovid sistemu. Sve što je korona stopirala, sada treba da se nastavi i nadoknadi, jer su neke bolnice izašle iz kovid režima.

Najduže liste čekanja za operaciju kolena

Institut za ortopediju Banjica, koji godišnje uradi najviše operacija kuka i kolena, tri puta je bio u kovid režimu, što je doprinelo povećanju broja pacijenata koji čekaju na operacije.

Pomoćnik direktora Instituta dr Nemanja Slavković kaže da je u toj zdravstvenoj ustanovi najduža lista čekanja za ugradnju veštačkih zglobova i da za te operacije čeka između devet i dvanest hiljada pacijenata.

“Imamo oko 750 pacijenata za revizione procedure, to su pacijenti koji već imaju veštačke zglobove i koji zahtevaju ugradnju novih. To su komlikovane i složene procedure koje ne mogu da se rade u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi. Tu su i liste čekanja za druge procedure, pre svega pacijenti sa sportskim povredama i oni zahtevaju određenu vrstu lečenja”, rekao je Slavković za Euronews Srbija.

On je istakao da postoje prioritetne liste, ali da su i one predugačke i da na njima ima oko 2.000 pacijenata za veštačke zglobove. Podsetio je da su liste čekanja bile velike i pre korone, da se na operaciju kuka čekalo oko godinu i po do dve godine, da se na operaciju kolena čekalo i po četiri godine.

Epidemija je dodatno odložila operacije onih koji su čekali, a na liste pristižu i novi pacijenti.

"Ceo zdravstveni sistem je preopterećen pacijentima sa koronom", naveo je on.

Dedinje na 60 odsto kapaciteta

Institut za Kardiovaskularne bolesti Dedinje od početka epidemije primao je samo hitne slučajeve, a tokom prošle godine uradili su upola manje intervencija u odnosu na 2019. godinu.

Trenutno se čeka na sve operacije jer bolnica ne radi punim kapacitetom.

Prof. Petar Otašević iz Instituta Dedinje kaže da su trenutno na 60 odsto kapaciteta što se tiče redovnih procedura.

“U osnovi mi radimo 10 do 11 kardiohiruških operacija dnevno, sada samo na šest, do sedam. Naravno tu uključujem i hitne intervencije, ljude kojima treba da se uradi operacija ali koji su procenjeni da nisu životno ugroženi", rekao je Otašević za Euronews Srbija.

Pacijentkinja Milanka Obradović tokom epidemije nije mogla na redovne kontrole kod kardiologa.

"Imam ugrađeno sedam stentova, koji bi trebalo da se kontrolišu na sedam meseci, ali ja to nisam mogla. Sve je bilo zakazano kada je počela korona, ali doktorka nije radila", kazala je Obradović.

Zvezdara četiri puta u kovid sistemu

KBC Zvezdara četiri puta je bila u kovid režimu. U maju su otpušteni poslednji kovid pacijenti I za samo dve nedelje bolnica je ponovo napunjena pacijentima koji su čekali na opracije, boluju od nekih hroničnih bolesti.

Prof. Teodora Bjelić Živković iz KBC Zvezadara kaže za Euronews Srbija da liste čekanja nisu bile u zaostatku I da se sada normalno radi.

“Hirurzi rade punom parom i sale su nam stalno zauzete", navela je ona.

Liste čekanja nisu problem samo u Beogradu, već u svim delovima Srbije. U Nišu su najduže liste čekanja na ortopediji gde neki pacijenti čekaju i pune tri godine.

Prvi pacijent upisan je na listu u februaru 2018. godine, a stići će na red počekom jula ove godine.

Direktor KC Niš Prof. dr Zoran Perišić navodi da će poslednji pacijent sa liste za operaciju veštačkog kolena biti operisan u januaru 2023. godine.

“Čeka se i za kuk ali manje. Najmanje se čeka za uradnju pejsmekera. Za stent se čeka oko osam nedelja. Svi pacijenti mogu da zakažu za bilo kog dokorora u KC Nišu", kazao je Perišić.

Govoreći o onkološkim pacijentima on je naveo da tu sve funkcionisalo dobro, da nije bilo poteškoća u njihovom zbrinjavanju.

KC Niš izlazi iz crvene zone, a Perišić očekuje da već naredne nedelje neće imati odraslih kovid pacijenata.

Direktor kaardiohirgije u Nišu prof. dr Dragan Milić navodi da je 70 odsto njihovog osoblja bilo angažovano u kovid sistemu, i urađeno je 30 odsto manje operacija.

“To je uticalo da lista čekanja bude duža. Pre kovida bilo je oko 50-60 ljudi na listama čekanja, sada je ta lista oko 150 ljudi. Potrebno je četiri do pet meseci da se ona smanji, tačnije da čekaju pet do šest meseci da budu operisani. Povećaćemo broj operacija, a uvešćemo i rad vikedom", rekao je dr Milić, dodajući da su se vratili u stari režim rada.

Liste čekanja u Vojvodini

Na severu Srbije u 12.460 ljudi čekaju na operaciju ili magnetnu rezonancu, a više od polovine su pacijenti KC Vojvodina. U toj zdrastvenoj ustanovi se najduže čeka na operaciju kuka.

Tokom korone i osobama sa multipla sklerozom takođe su imali problem.Predsednica društva MS Vojvodine Jasna Brančić rekla je za Euronews  Srbija ranije da su najugroženiji pacijenti u najmanjim mestima.

"Njima su bili onemogućeni specijalistički pregledi. Na pregled su mogli samo hitni slučajevi. Pacijenti se sve vreme čuvaju virusa i infekcija, kontrole su neophodne. Kako sam čula, situacija u manjim mestima je najgora", navela je Brančić.

Zbog epidemije otkazane kontrole

Dragana Šutović Ilić, predstavnica Društva multiple skleroze Srbije kaže da je pacijentima koji boluju od multiple skleroze (MS) obezbeđeno da tokom epidemije mogu nesmetano da podižu terapiju svakog meseca.

"Jedina zamerka pacijenata, koji su terapiju primali u KCS,  je bila što su se stvarale gužve prilikom preuzimanja terapije. Možda je to moglo za nijansu bolje da se organizuje ali ako se uzmu u obzir uslovi onda imamo razumevanja”, navela je Šutović Ilić za Euronews Srbija.

Iz preventivnih razloga na Klinici za neurologiju UKCS, gde se leče oboleli od MS-a, otkazani su svi redovni godišnji kontrolni pregledi. Dešavalo se da kod pacijenata dođe do pogoršanja  zdravstvenog stanja i tada su mogli da se jave u neurološku ambulantu Poliklinike, kao i u Urgentni centar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

"Iz iskustva naših pacijenata znam da to nije funkcionisalo besprekorno", navela je ona i dodala da su neurolozi, ali i drugi zdravstveni radnici sa Klinike za neurologiju, išli su kao ispomoć kolegama u kovid bolnici Batajnica, i to je jedan od problema sa kojim se struka suočavala.

Pacijenti sa karcinomom pluća

A kako je bilo pacijentima koji boluju od karcinoma zna Vladimir Komadina, koji se već tri godine bori sa karcinom pluća.

On je od uspostavljanja dijagnoze na imunoterapiji i kaže da tokom epidemije nijednog momenta nije prekidana. Terapiju je primao u Klinici za plućne bolesti UKCS, koja je u dva navrata bila kovid bolnica.

"Dnevna bolnica je bila zelena zona. Bilo je malo gužve", rekao je Komadina za Euronews Srbija

Pacijenti na imunoterapiji lek primaju na tri nedelje i nakon četiri takva turnusa, pre kovida, rađen im je skener da se vidi učinak lečenja. Takođe, rađen im je i rendgen pluća pre svake terapije.

Komadina tvrdi da je u epidemiji bilo nemoguće obaviti CT i rengen pluća po ustaljenoj praksi. Snimak pluća radili su ranije u domovima zdravlja, a u epidemiji sve rendgen aparate domovi zdravlja koristili za kovid pacijente, te iz straha većina onkoloških pacijenata nije odlazila tamo.

Za CT i rengen pluća, navodi, da su se snalazili kako su znali i umeli i uglavnom su radili u privatnoj praksi.