Igre 
U Beogradu se godišnje baci 135 kilograma hrane po glavi stanovnika - najviše otpada dolazi iz restorana brze hrane
Komentari18/03/2022
-06:50
Komercijalni sektor u Beogradu godišnje generiše više od 40.000 tona jestivih i nejestivih delova hrane, pokazala je Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz komercijalnih objekata, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine. Pokazalo se da se najviše hrane baca iz objekata i restorana koji spremaju brzu hranu i upravo odatle godišnje dolazi oko 21.000 tona otpada.
Drugi deo otpada dolazi iz prodavnica, vrtića i škola, a Vladan Šćekić direktor ovog Centra u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ukupni podaci pokazuju da se najviše baca povrće koje čini 40 odsto sastava, a nakon toga sledi voće sa nekih 18 odsto, dok riba, meso i jaja čine 14 odsto, a kako dodaje, pokazalo se da se najmanje bacaju mlečni proizvodi.
"Zanimljivo je da u predškolskim i školskim ustanovama najviše baca povrće. Ako zanemarimo globalne podatke, pokazalo se da se na nivou škola i vrtića baci čak 60 odsto povrća, što je pokazatelj da ga deca najmanje i vole", kaže on, dodajući da kada svim podacima o otpadu iz komercijalnih ustanova dodaju i beogradska domaćinstva, onda se pokazuje da se na godišnjem nivou po glavi stanovnika baci 135 kilograma hrane.
Kako reagovati da bi bilo što manje otpada?
Šćekić dalje objašnajva i da bi zbog toga trebalo smisliti plan kako da se reaguje i kako uticati na to da sve manje bude ovakvog otpada.
"Važno je posmatrati navike i prilagoditi količinu nabavke i pripreme hrane. Na taj način možemo u značajnoj meri da smanjimo bacanje hrane", kaže.
Inače, globalne procene su da se godišnje baci trećina hrane koja je proizvedena, što je apsurdno ako se uzme činjenica da u svetu, kaže Šćekić, postoje ljudi koji gladuju.
"Upravo ta trećina hrane koja se baci može da nahrani sve gladne ljude u naredne tri godine. Kada pričamo o gladnima, prema podacima UN, to je nekih 800 miliona ljudi. To zapravo predstavlja deset procenata celokupnog stanovništva na planeti", kaže on.
Povezane vesti
Bačena hrana negativno utiče na ekologiju
Šćekić takođe navodi da hrana koja bude bačena često izazva i ekološke probleme koji za sobom ostavljaju velike posledice po zdravlje ljudi.
"Najveće posledice dolaze po upotrebu zemljišta. Da bi se ta hrana koja je bačena proizvela potrebna je ukupna teritorija Kine, Moldavije i Kazahstana. Voda koja se koristi za proizvodnju hrane je ekvivalent ukupnom protoku reke Volge za godinu dana. Inače, ona je najveća evropska reka. Pritom, bačena hrana se raspada na deponijama i emituje metan koji je gas sa efektom staklene bašte pored ugljen-dioksida. O njemu se manje priča, ali on se inače duže zadržava u atmosferi i jeste veliki probelm", rekao je.
Jedan od ciljeva strategije UN koje se tiču održivog razvoja je da do 2030. godine se ovaj problem prepolovi.
"Srbija je takođe potpisnik Agende 2030 i ono što mi možemo da uradimo je da uspostavimo jedan zakonodavni okvir koji će se baviti viškovima hrane koji može da se donira kako ona ne bi završila na deponijama. Treba radiiti i na razvoju infrastrukture za prihvat otpada koji je nastao od hrane kako bi se smanjili ti negativni efekti. Naravno i informisanje građana o svemu tome", objasnio je Šćekić.
Komentari (0)